Херберт Маркузе
Херберт Маркузе (19. јул 1898 — 29. јул 1979) је био немачки политички филозоф, социолог и теоретичар друштва и један од оснивача Франкфуртске школе.
Цитати
[уреди]„У условима приватне својине… „животна делатност” стоји у служби својине уместо да имовина стоји у служби слободне животне делатности.”
„Буржоаска политичка економија... никада не види човека који је њен прави субјект. Она занемарује суштину човека и његове историје и стога у најдубљем смислу није „наука о људима“, већ о нељудима и о нељудском свету предмета и роба.”
„Појам је у супротности са стварношћу када је она постала сама себи контрадикторна. Хегел каже да преовлађујући друштвени облик може бити успешно нападнут мишљу само ако је овај облик дошао у отворену противречност са сопственом „истином“, другим речима, ако више не може да испуњава захтеве сопственог садржаја.”
„Историјски свет, у мери у којој је изграђен, организован и обликован свесном делатношћу мислећих субјеката, јесте област ума. Али ум је потпуно остварен и постоји у свом правом облику само када се препусти својој правилној делатности, наиме уметности, религији и филозофији.”
„Воља је јединство два различита аспекта или момента: прво, способност појединца да се апстрахује од сваког специфичног стања и, негирајући га, да се врати апсолутној слободи чистог ега; друго, чин појединца да слободно усваја конкретан услов, слободно потврђује своје постојање као посебног, ограниченог ега.”
„Када се капитализам негира, друштвени процеси више не стоје под влашћу слепих природних закона.”
„Социологија не „негира“ филозофију, у смислу преузимања скривеног садржаја филозофије и преношења у друштвену теорију и праксу, већ се поставља као област одвојена од филозофије, са својом влашћу и истином. С правом се сматра да је Кант инаугуратор овог раздвајања између филозофије и социологије.”
„Таква апстракција која одбија да прихвати дати универзум чињеница као коначни контекст валидације, таква „трансцендирајућа” анализа чињеница у светлу њихових ухапшених и негираних могућности, припада самој структури друштвене теорије.”
„Спонтана репродукција суперпонираних потреба од стране појединца не успоставља аутономију; то само сведочи о ефикасности контроле.”
„Идеје, тежње и циљеви који по свом садржају превазилазе успостављени универзум дискурса и акције или се одбијају или своде на термине овог универзума.”
„Робови развијене индустријске цивилизације су сублимирани робови.”
„Музика душе је и музика продаје. Размена вредности, а не вредност истине се рачуна. На њему је усредсређена рационалност статуса куо, а сва ванземаљска рационалност је нагнута ка Њој.”
„Доминација има своју естетику, а демократска доминација има своју демократску естетику.”
„Забава и учење нису супротности; забава може бити најефикаснији начин учења.”
„Срећна свест је довољно климава — танка површина над страхом, фрустрацијом и гађењем.”
„Разум... противречи успостављеном поретку људи и ствари у име постојећих друштвених снага које откривају ирационални карактер овог поретка — јер је „рационално“ начин мишљења и деловања који је усмерен на смањење незнања, разарања, бруталности и угњетавања.”
