Имануел Кант

Извор: Викицитат
Иди на навигацију Иди на претрагу

Имануел Кант (њем. Immanuel Kant; Кенигзберг, 22. април 1724 — Кенигзберг, 12. фебруар 1804) био је родоначелник класичног њемачког идеализма и по многима један од највећих филозофа свих времена.

Цитати[уреди]

  • “Незрелост је неспособност коришћења интелигенције без туђег вођства”.
  • “Није Божија воља да ми будемо само тако срећни, него да се трудимо у властитом усрећивању”.

“Без сваке сумње сво наше знање почиње са искуством”.

  • “Када човек себе учини црвом, не сме се жалити када неко стане на њега”.
  • Религија је препознавање свих наших дужности кроз божанске команде”.
  • “Није неопходно да чим живим,  живим срећно, али је неопходно да чим живим, живим часно”.
  • “Иако сво наше знање почиње са искуством, не значи аутоматски да оно једино настаје из искуства”.
  • “Бити значи чинити”.
  • "Делуј тако да твоја максима воље у свако доба може уједно важити и за опште законе"[1].
  • "Држава се не сме задуживати због спољашњих државних размирица"[2].
  • "Ниједна држава се не сме насилно уплитати у уређење и управљање друге"[2].

„Две ствари испуњавају душу увек новим и све већим дивљењем и страхопоштовањем: звездано небо на мени и морални закон у мени”

— Критика практичног ума


„Кад правде нестане, ништа више нема што би дало вредности људском животу”

Референце[уреди]

  1. Критика практичног ума Имануел Кант
  2. 2,0 2,1 Ум и слобода Имануел Кант