Георг Вилхелм Фридрих Хегел
Георг Вилхелм Фридрих Хегел (27. август 1770 — 14. новембар 1831) је био немачки филозоф.
Цитати
[уреди]„Апстрактни идентитет са собом још нема живота... Нешто, дакле, има живот само уколико садржи протурјечности у себи и има снаге да може протурјечност у себи да обухвати и да је задржи.
”
„Боље је борити се и губити битку него никада се не изборити.”
„Историја има тенденцију да се понавља: први пута као трагедија, други пута као фарса.”
„Историја света је напредовање свести о слободи.”
„...једна од основних предрасуда данашње логике и обичног представљања састоји се у схваћању да протурјечност није толико битна и иманентна одредба као идентитет... чак ако би било говора о рангу и ако би се обје ове одредбе фиксирале као одвојене, протурјечност би требало сматрати дубљом и битнијом. Јер идентитет у сравњењу с протурјечношћу само је одредба просте непосредности, мртвог бића, док је протурјечност коријен сваког кретања и живота: само уколико нешто има у себи самом протурјечност, креће се, има импулса и дјелатност.”
— Дијалектика и основни закони формалне логике
„Ко разборито гледа свет, тога и свет гледа разборито.”
„Мисао, појам права прибавио је себи наједном важност, а томе се није могло одупријети старо постоље неправде. У мисли о праву удесило се, дакле, уређење и на том се основу требало од сада базирати све. Откако је сунце на небеском своду и откако планети круже око њега, није се видјело да се човјек поставља на главу, тј. на мисао, и да збиљу изграђује према њој. Анаксагора је први рекао да ноус управља свијетом. Али, тек је сада човјек дошао до спознаје да мисао треба да управља духовном збиљом. Према томе, био је то диван излаз Сунца. Сви су мисаони људи судјеловали у слављењу те епохе. Узвишен је занос владао у оно вријеме, ентузијазам духа прострујао је свијетом, као да је тек сад дошло до збиљског помирења божанскога са свијетом.”
— Филозофија историје
