Herbert Markuze
Herbert Markuze (19. jul 1898 — 29. jul 1979) je bio nemački politički filozof, sociolog i teoretičar društva i jedan od osnivača Frankfurtske škole.
Citati[uredi]
„U uslovima privatne svojine… „životna delatnost” stoji u službi svojine umesto da imovina stoji u službi slobodne životne delatnosti.”
„Buržoaska politička ekonomija... nikada ne vidi čoveka koji je njen pravi subjekt. Ona zanemaruje suštinu čoveka i njegove istorije i stoga u najdubljem smislu nije „nauka o ljudima“, već o neljudima i o neljudskom svetu predmeta i roba.”
„Pojam je u suprotnosti sa stvarnošću kada je ona postala sama sebi kontradiktorna. Hegel kaže da preovlađujući društveni oblik može biti uspešno napadnut mišlju samo ako je ovaj oblik došao u otvorenu protivrečnost sa sopstvenom „istinom“, drugim rečima, ako više ne može da ispunjava zahteve sopstvenog sadržaja.”
„Istorijski svet, u meri u kojoj je izgrađen, organizovan i oblikovan svesnom delatnošću mislećih subjekata, jeste oblast uma. Ali um je potpuno ostvaren i postoji u svom pravom obliku samo kada se prepusti svojoj pravilnoj delatnosti, naime umetnosti, religiji i filozofiji.”
„Biće je neprekidno postajanje.”
„Volja je jedinstvo dva različita aspekta ili momenta: prvo, sposobnost pojedinca da se apstrahuje od svakog specifičnog stanja i, negirajući ga, da se vrati apsolutnoj slobodi čistog ega; drugo, čin pojedinca da slobodno usvaja konkretan uslov, slobodno potvrđuje svoje postojanje kao posebnog, ograničenog ega.”
„Kada se kapitalizam negira, društveni procesi više ne stoje pod vlašću slepih prirodnih zakona.”
„Sociologija ne „negira“ filozofiju, u smislu preuzimanja skrivenog sadržaja filozofije i prenošenja u društvenu teoriju i praksu, već se postavlja kao oblast odvojena od filozofije, sa svojom vlašću i istinom. S pravom se smatra da je Kant inaugurator ovog razdvajanja između filozofije i sociologije.”
„Takva apstrakcija koja odbija da prihvati dati univerzum činjenica kao konačni kontekst validacije, takva „transcendirajuća” analiza činjenica u svetlu njihovih uhapšenih i negiranih mogućnosti, pripada samoj strukturi društvene teorije.”
„Spontana reprodukcija superponiranih potreba od strane pojedinca ne uspostavlja autonomiju; to samo svedoči o efikasnosti kontrole.”
„Ideje, težnje i ciljevi koji po svom sadržaju prevazilaze uspostavljeni univerzum diskursa i akcije ili se odbijaju ili svode na termine ovog univerzuma.”
„Robovi razvijene industrijske civilizacije su sublimirani robovi.”
„Muzika duše je i muzika prodaje. Razmena vrednosti, a ne vrednost istine se računa. Na njemu je usredsređena racionalnost statusa kuo, a sva vanzemaljska racionalnost je nagnuta ka Njoj.”
„Dominacija ima svoju estetiku, a demokratska dominacija ima svoju demokratsku estetiku.”
„Zabava i učenje nisu suprotnosti; zabava može biti najefikasniji način učenja.”
„Srećna svest je dovoljno klimava — tanka površina nad strahom, frustracijom i gađenjem.”
„Razum... protivreči uspostavljenom poretku ljudi i stvari u ime postojećih društvenih snaga koje otkrivaju iracionalni karakter ovog poretka — jer je „racionalno“ način mišljenja i delovanja koji je usmeren na smanjenje neznanja, razaranja, brutalnosti i ugnjetavanja.”
