Пређи на садржај

Срби

Извор: Викицитат

Срби су јужнословенски народ који претежно живи на Балканском полуострву и у Панонској низији. Срби деле јединствено порекло, културу, историју и језик. Углавном живе у Србији, Републици Српској и Црној Гори, а такође их има и у Хрватској, Словенији, Северној Македонији, Мађарској, као и у разним земљама српске дијаспоре.

А · Б · В · Г · Д · Ђ · Е · Ж · З · И · Ј · К · Л · Љ · М · Н · Њ · О · П · Р · С · Т · Ћ · У · Ф · Х · Ц · Ч · Џ · Ш

А

[уреди]

Б

[уреди]
  • Ми смо у миру питом и поносит народ, а у рату зна се какви смо!

В

[уреди]
  • Србин има једну мисо
    У срце му Бог уписо:
    Да он сваком добра жели,
    Да сироту не уцвели,
    Да дарује ко му тражи
    И бол свачиј да ублажи.
    Само Србин нема слоге,
    Отуда му беде многе.

Г

[уреди]
  • У кога се сачувао чисти језик илирски, у кога обичаји; ко ли нам је понајвише гајио од кољена до кољена народне пјесме илирске? У сваком одговору наћи ћете Србље и Српство. Како дакле, да се препиремо, шта је код Србаљах, у којих од олтара до чобана ништа бити не може, што не би народно било; код Србаљах, од којих ми језик у свој мудрости и у свом богаству и обичаје у својој изворности учити морамо, ако хоћемо да илирски живот обновимо; код Србаљах, који су светињи свога Српства онај народни дух и оно родољупство уздржали, којим смо и ми у новије доба ради слоге пространим именом илирства новим животом ускрснули; код Србаљах, који су нам од старине све сачували, а којима ми мало или са свим ништа гледе самога народнога живота дати не можемо… Сав свијет знаде, да смо ми књижевност илирску подигли и увели; ну нама још нити из далекала није на ум пало икада тврдити да то није српски, већ илирски језик; паче поносимо се и хвалимо Богу Великоме, што ми Хрвати с браћом Србима сада један књижевни језик имамо.

Д

[уреди]
  • Зар има шта на свету,
    Зар лепши врлина,
    Што би ми драже било
    Од српског имена!
    • Драга Димитријевић Дејановић, Моја љубав (1862), строфа 3.
  • Остав’ се, српска селе,
    Немила туђина,
    Па само љуби верно
    Та љуби Србина!
    • Драга Димитријевић Дејановић, Жена сам… (1862), строфа 2.

И

[уреди]
  • Убијају један народ. Где? У Европи. Има ли кога да то посведочи? Сведок је један: цео свет. А владе, виде ли то? Не виде.
  • Ко је јунак?
    Ко за род свој све презире,
    И с њим само себе слави,
    Ко за њ живи и умире,
    То је данас јунак прави,
    Том пристоји красан чин:
    „Ја сам Србин, славе син”.

Ј

[уреди]
  • Слободан сам свету рећи
    И с поносом казатʼ јавно:
    Да је моје име славно,
    Да се Србин зовем ја.

К

[уреди]
  • Тврдим да ће моја нога стати на тло слободне Србије. Дочекаћемо и ја и мој намучени народ пропаст комунизма, а Срби више неће давати своје животе за туђе интересе!
  • Ср­бин се не по­ста­је чи­ном ро­ђе­ња већ на ис­пи­ти­ма вр­ли­на.
  • И кад Србин сам зна да није најумнија глава, жена му сикће да је бољи од осталих, а мајка тврди да је најпаметнији на свету. Ако неће да се гура због себе, мора због њих, да их не разочара.
  • Ко посла овога не разумије, могао би рећи да је и име Срби од данашње Србије, као нпр. Славонац од Славоније, Херцеговац од Херцеговине, Црногорац од Црне горе и т. д.; али који штогод од Славенске историје управо познаје онај мора знати да су Срби с тијем именом у наше земље дошли, и земља се од њих тако прозвала. Гдје је данашње Србије јужни крај (Косово и Метохија) ондје је старе била сриједа, а крајеви су јој допирали од Дунава до Архипелага, и од Адријатичкога мора до у Маћедонију. И ја мислим да је ово име Србија постало у новија времена, пошто је Српско царство пропало; јер не знам би ли се гдје могло наћи да се који од нашијех краљева или царева звао краљ или цар од Србије, него Србљем. Добровски и Шафарик доказали су да су се Срби негда звали сви Славенски народи, и да је име Срби старије него и Славени или Словени.
  • Српкиња је моја дика
    Српски се понаша,
    Српске душе, српска лика,
    Вилинскога стаса.

Л

[уреди]
  • Нека Срби сачувају овај споменик! Он ће научити њихову децу шта вреди независност једног народа, показујући им по какву су цену платили њихови очеви.

М

[уреди]
  • Ви не полазите ни на италијански, ни на руски ни на француски фронт. Ви полазите у борбу против једног новог непријатеља, опасног, жилавог, храброг и оштрог. Ви полазите на српски фронт и Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе.
    • Овако је говорио својој војсци немачки генерал, фелдмаршал Аугуст фон Макензен пред полазак на српски фронт 1915.

Њ

[уреди]

П

[уреди]
  • Та Српкиња буди селе
    Па некʼ каже свет:
    „Српкиња је цела света
    Најдичнији цвет!”
    Кад те види некʼ уздахне
    Ћерка туђина:
    „Боже, Боже што ја нисам
    Дична Српкиња!”
    • Ђена Павловић (1851–1901), Српкиња, строфа 1.

Р

[уреди]
  • Упркос свему ја верујем у будућност вашег народа. Дух Косова, Карађорђа, Куманова и Кајмакчалана поново ће се пробудити. Мора се, међутим, брзо пробудити, јер без њега ћете можда поново доживети време робовања које ни у чему неће заостајати за оним претрпљеним које су ваши стари победили жртвовањем и јунаштвом. Судбина вам је у властитим рукама: блистава будућност или поново ропство!

С

[уреди]

Т

[уреди]
  • После толʼких бојевах кервавих,
    Кое си водио за своју слободу,
    После толʼких разних жертвах правих,
    Кое си принео на спас, свому роду,
    После беде и кервава зноја:
    Сербски роде! где су права твоја?!
    • Јанко Томбор (1825–1911), Сербству! (1852), строфа 1.

Ц

[уреди]
  • Понекад је тешко бити Србин, понекад часно, али никада досадно.

Ш

[уреди]
  • Ти не буди, Српче драго,
    Сиви тићу мој,
    Ти не буди никад црвак —
    Соколски ми стој!
  • О, не дајте, Срби, да Вукова љага
    Окаља вам образ чист ко сунце с неба!
    Не идите, браћо, од роднога прага,
    Јер мученој земљи мученика треба…
    • Алекса Шантић, Сеоба (1902), строфа 7.

Потребан извор

[уреди]
  • Српска војска је прва и најхрабрија војска у Европи. Ја то знам из сопственог искуства, јер сам против ње пошао да ратујем на Дунаву. Господо, шта сте ми учинили тога дана; после борбе која је трајала свега пола сата, ви сте уништили моју дивизију. Моји батаљони били су просто збрисани вашом ужасном ватром.
  • Српска епска књижевност бисер је у европској ризници, који ће немачки песници тек откривати у наредним столећима. Дивим се тим чврсто извајаним ликовима и карактерима протканим оним дубоким, доследним особинама, које заслужују поштовање због верности себи и не одступања од своје вере у идеје и завештања предака.
  • Србија – то је једна од најлепших и нахрабријих страница историје човечанства. Србија – то је потпуно јунаштво.
    • речи адмирала Колчака на банкету у Чељабинску фебруара 1919.
  • Греје ме овде југ! На крају, овде су сви људи – ЉУДИ! Историја ове земље корачала је само за славом! Та земља је патила, живела, преживела и остала ту, да увек буде ту! Чини ми се да су Срби исто толико Руси колико и ми.
  • Сви Срби у аустријским и маџарским земљама имају много лукавости, прирођене духовитости и притворености,сељаци нису тако глупи и будаласти као у осталим земљама…
  • Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста.
    • Изјава Жака Ширака, председника Француске, за ручком, јуна 1995. поводом састанка Шефова влада држава чланица ЕУ
  • Срби безгранично верују у своју способност да се такмиче са достигнућима најмоћнијих нација света.
    • Р.Г.Д. Лафан (Енглеска), 1917.
  • Све смо учинили да будућа поколења још дуго помињу не само нас, него и нашу фамилију.
  • Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити.
  • Европа се спасила Турске инвазије захваљујући углавном Србима. Они су били месо које је ишло у кланице за спас других.
  • Србе више ценим од Хрвата али су ме Срби више пута ујели за срце.
  • Хрвати немају никакву представу о државности и неће је никада ни имати. Насупрот њима, Срби су народ који је одређен да има државу и који је као народ одржан. Њихова идеологија је великосрпска. У њима постоји безобзирна снага отпора.
  • Какви смо ми то људи? Какав смо ми то народ?… Између Азије и Европе, на граници вера, царстава, гинули смо неразумно, више за друге него за себе… и не стекосмо ни једног верног пријатеља. Тај несрећни и проклети српски народ! У Европи смо данас једина држава која нема ниједног истинског пријатеља. Ниједног! Али нас Бог опет сачува. Сачува нас због нечег. И за нешто.

Спољашње везе

[уреди]
Преузето из „https://sr.wikiquote.org/w/index.php?title=Срби&oldid=64981”