Арчибалд Рајс
Изглед
др Рудолф Арчибалд Рајс (1875 — 1929) био је швајцарски кримонолог и велики србофил.
Цитати
[уреди]О свештенству СПЦ.
„ | Попови вам нису били нити јесу црквени људи, већ ватрени родољуби са свим врлинама и манама вашег народа.[1] | ” |
О нераду у Срба.
„ | Колико сте само личних и, још горе, колико сте губитака по своју земљу поднели због тог олаког дангубљења![2] | ” |
О версајској Немачкој.
„ | Чим (Немац) поново постане довољно снажан, ујединиће се са Аустријом, и удружени ће настојати да поврате оно што су изгубили.[3] | ” |
О Солунском процесу.
„ | Управо су ваши страначки политичари, не бих рекао смислили, већ прекомерно искористили и чувен случај око "Црне руке" на Солунском фронту. Та афера није била тако озбиљна јер ја данас више не верујем у онај наводни атентат на принца регента Александра. Данас сам убеђен да су сваки делић тог атентата измислили ваши политичари. Случај се морао разрешити између наводних завереника и војних руководиоца. У то време сам предложио вашем вођи, тада принцу регенту, да позове окривљене и да им одржи следећи говор: "Припадали сте тајном удружењу које се бавило политиком и које је хтело да наметне своје ставове народу. Ви знате да је то противно закону и да се ви, војници, не смете бавити политиком. Морали бисте да будете кажњени, али смо у страшним борбама. Поред тога, знам да ви волите отаџбину. У овом трагичном тренутку по нашу земљу, ја нећу да сами осуђујемо припаднике војске на којој почива сва наша нада. Желимо да заборавимо вашу грешку, али ви идете на прву линију, храбро се борите за ову земљу која вам опрашта, а ако треба, жртвујте се за њу." Принц Александар је био вољан да тако поступи, али су га политичари убедили да су угрожене све слободе српског народа и да треба препустити "правди", њиховој "правди", да слободно делује. План им је био тако добро изведен да сам и ја у једном тренутку поверовао да земљи прети велика опасност од "завереника". Касније сам, међутим, увидео да је "Црна рука" била само родољубива реакција против диктатуре политичких странака и да су се оне браниле врло сумњивим средствима. У Женеви су човека који је био, можда, најнесебичнији и најискрснији пријатељ савезницима потказали као шпијуна, у Солуну су наложили да се осуде храбри официри ратници због завере против безбедности државе и против владаревог живота. То су поступци ваших страначких политичара!.[4] | ” |
О министрима.
„ | Најбољи начин да брзо постанеш богат јесте да постанеш министар![5] | ” |
О демократији.
„ | Истинску демократију ће сигурно много боље обезбеђивати савет од 25 најмудријих људи нације, него Скупштина коју је напунило 300 неких лудака, скоројевића, мутивода, себичњака и подмићивача, за које је почетак и крај демократије у њиховој личности.[6] | ” |
О Николи Пашићу.
„ | Тај човек (Никола Пашић) је, јавно признајем, много учинио за вашу земљу. Сигурно је један од оних ваших државника који су највише учинили. Међутим, он је то учинио зато што су му се лични интереси поклапали са интересима земље. Да су му интереси били супротни, он би своју велику интелигенцију — у великом делу саткану од лукавства и спонтане интуиције — користио против вас.[7] | ” |
О будућности српске земље.
„ | Немојте дозволити да ваша лепа душа пропадне у ђубрету. Ја верујем у будућност вашег народа. Дух Косова, Карађорђа, Куманова и Кајмакчалана поново ће се пробудити. Мора се, међутим, брзо пробудити. Судбина вам је у властитим рукама: блистава будућност или поново ропство! [8] | ” |
Извори
[уреди]- ↑ др Рудолф Арчибалд Рајс, Чујте Срби! Чувајте се себе, Београд 2005. — стр. 6
- ↑ др Рудолф Арчибалд Рајс, Чујте Срби! Чувајте се себе, Београд 2005. — стр. 9
- ↑ др Рудолф Арчибалд Рајс, Чујте Срби! Чувајте се себе, Београд 2005. — стр. 36
- ↑ др Рудолф Арчибалд Рајс, Чујте Срби! Чувајте се себе, Београд 2005. — стр. 46, 47
- ↑ др Рудолф Арчибалд Рајс, Чујте Срби! Чувајте се себе, Београд 2005. — стр. 48
- ↑ др Рудолф Арчибалд Рајс, Чујте Срби! Чувајте се себе, Београд 2005. — стр. 61
- ↑ др Рудолф Арчибалд Рајс, Чујте Срби! Чувајте се себе, Београд 2005. — стр. 62
- ↑ др Рудолф Арчибалд Рајс, Чујте Срби! Чувајте се себе, Београд 2005. — стр. 85, 86