Пређи на садржај

Срби

Извор: Викицитат

Срби су јужнословенски народ који претежно живи на Балканском полуострву и у Панонској низији. Срби деле јединствено порекло, културу, историју и језик. Углавном живе у Србији, Републици Српској и Црној Гори, а такође их има и у Хрватској, Словенији, Северној Македонији, Мађарској, као и у разним земљама српске дијаспоре.

А · Б · В · Г · Д · Ђ · Е · Ж · З · И · Ј · К · Л · Љ · М · Н · Њ · О · П · Р · С · Т · Ћ · У · Ф · Х · Ц · Ч · Џ · Ш

А

[уреди]

Б

[уреди]
  • Ми смо у миру питом и поносит народ, а у рату зна се какви смо!

В

[уреди]
  • Србин има једну мисо
    У срце му Бог уписо:
    Да он сваком добра жели,
    Да сироту не уцвели,
    Да дарује ко му тражи
    И бол свачиј да ублажи.
    Само Србин нема слоге,
    Отуда му беде многе.

Г

[уреди]
  • У кога се сачувао чисти језик илирски, у кога обичаји; ко ли нам је понајвише гајио од кољена до кољена народне пјесме илирске? У сваком одговору наћи ћете Србље и Српство. Како дакле, да се препиремо, шта је код Србаљах, у којих од олтара до чобана ништа бити не може, што не би народно било; код Србаљах, од којих ми језик у свој мудрости и у свом богаству и обичаје у својој изворности учити морамо, ако хоћемо да илирски живот обновимо; код Србаљах, који су светињи свога Српства онај народни дух и оно родољупство уздржали, којим смо и ми у новије доба ради слоге пространим именом илирства новим животом ускрснули; код Србаљах, који су нам од старине све сачували, а којима ми мало или са свим ништа гледе самога народнога живота дати не можемо… Сав свијет знаде, да смо ми књижевност илирску подигли и увели; ну нама још нити из далекала није на ум пало икада тврдити да то није српски, већ илирски језик; паче поносимо се и хвалимо Богу Великоме, што ми Хрвати с браћом Србима сада један књижевни језик имамо.

Д

[уреди]
  • Зар има шта на свету,
    Зар лепши врлина,
    Што би ми драже било
    Од српског имена!
    • Драга Димитријевић Дејановић, Моја љубав (1862), строфа 3.
  • Остав’ се, српска селе,
    Немила туђина,
    Па само љуби верно
    Та љуби Србина!
    • Драга Димитријевић Дејановић, Жена сам… (1862), строфа 2.

И

[уреди]
  • Убијају један народ. Где? У Европи. Има ли кога да то посведочи? Сведок је један: цео свет. А владе, виде ли то? Не виде.
  • Ко је јунак?
    Ко за род свој све презире,
    И с њим само себе слави,
    Ко за њ живи и умире,
    То је данас јунак прави,
    Том пристоји красан чин:
    „Ја сам Србин, славе син”.

Ј

[уреди]
  • Слободан сам свету рећи
    И с поносом казатʼ јавно:
    Да је моје име славно,
    Да се Србин зовем ја.

К

[уреди]
  • Тврдим да ће моја нога стати на тло слободне Србије. Дочекаћемо и ја и мој намучени народ пропаст комунизма, а Срби више неће давати своје животе за туђе интересе!
  • Ср­бин се не по­ста­је чи­ном ро­ђе­ња већ на ис­пи­ти­ма вр­ли­на.
  • И кад Србин сам зна да није најумнија глава, жена му сикће да је бољи од осталих, а мајка тврди да је најпаметнији на свету. Ако неће да се гура због себе, мора због њих, да их не разочара.
  • Ко посла овога не разумије, могао би рећи да је и име Срби од данашње Србије, као нпр. Славонац од Славоније, Херцеговац од Херцеговине, Црногорац од Црне горе и т. д.; али који штогод од Славенске историје управо познаје онај мора знати да су Срби с тијем именом у наше земље дошли, и земља се од њих тако прозвала. Гдје је данашње Србије јужни крај (Косово и Метохија) ондје је старе била сриједа, а крајеви су јој допирали од Дунава до Архипелага, и од Адријатичкога мора до у Маћедонију. И ја мислим да је ово име Србија постало у новија времена, пошто је Српско царство пропало; јер не знам би ли се гдје могло наћи да се који од нашијех краљева или царева звао краљ или цар од Србије, него Србљем. Добровски и Шафарик доказали су да су се Срби негда звали сви Славенски народи, и да је име Срби старије него и Славени или Словени.
  • Српкиња је моја дика
    Српски се понаша,
    Српске душе, српска лика,
    Вилинскога стаса.

Л

[уреди]
  • Нека Срби сачувају овај споменик! Он ће научити њихову децу шта вреди независност једног народа, показујући им по какву су цену платили њихови очеви.

М

[уреди]
  • Ви не полазите ни на италијански, ни на руски ни на француски фронт. Ви полазите у борбу против једног новог непријатеља, опасног, жилавог, храброг и оштрог. Ви полазите на српски фронт и Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе.
    • Овако је говорио својој војсци немачки генерал, фелдмаршал Аугуст фон Макензен пред полазак на српски фронт 1915.

Њ

[уреди]

П

[уреди]
  • Та Српкиња буди селе
    Па некʼ каже свет:
    „Српкиња је цела света
    Најдичнији цвет!”
    Кад те види некʼ уздахне
    Ћерка туђина:
    „Боже, Боже што ја нисам
    Дична Српкиња!”
    • Ђена Павловић (1851–1901), Српкиња, строфа 1.

Р

[уреди]
  • Упркос свему ја верујем у будућност вашег народа. Дух Косова, Карађорђа, Куманова и Кајмакчалана поново ће се пробудити. Мора се, међутим, брзо пробудити, јер без њега ћете можда поново доживети време робовања које ни у чему неће заостајати за оним претрпљеним које су ваши стари победили жртвовањем и јунаштвом. Судбина вам је у властитим рукама: блистава будућност или поново ропство!
  • Народ вам је родољубив. Не знам ни за један народ у којем легендарни национални јунаци толико живе у народној души као код вас. А имате и онај величанствени дар да вас сећање на те јунаке зна толико надахнути да вам властити живот више ништа не значи. То је зато што лик тих легендарних јунака излази из вас самих. Сачињен је од комадића које одаје ваша душа. Урођени здрав разум вам је у тим јунацима „који су у стварности често били сасвим другачији” пронашао прави и можда једини начин да одржите нетакнутим свој национални идеал. Да би сте очували патриотизам и култ својих националних јунака помогла вам је ваша религија. Претворили сте своју религију у народну цркву, боље рећи, у народну традицију. Истина, ви осећате, попут сваког човека који заиста размишља, да постоји нешто неодредљиво, нешто сувише узвишено да би се појмило, над нама, нешто што наткриљује свет и управља њиме. Међутим ви нисте религиозни. Нисте могли да прихватите Бога какав је у Библији, претворили сте га у вечног и свемоћног главара свог народа. Ако бих могао да у овој области употребим тривијалан израз, радо бих рекао да ваш „бог” носи оклоп и браду Краљевића Марка, шајкачу вашег ратника са Цера и Јадра, Кајмакчалана и Доброг поља.
    • Арчибалд Рајс, Чујте Срби

С

[уреди]

Т

[уреди]
  • После толʼких бојевах кервавих,
    Кое си водио за своју слободу,
    После толʼких разних жертвах правих,
    Кое си принео на спас, свому роду,
    После беде и кервава зноја:
    Сербски роде! где су права твоја?!
    • Јанко Томбор (1825–1911), Сербству! (1852), строфа 1.

Ц

[уреди]
  • Понекад је тешко бити Србин, понекад часно, али никада досадно.

Ш

[уреди]
  • Ти не буди, Српче драго,
    Сиви тићу мој,
    Ти не буди никад црвак —
    Соколски ми стој!
  • О, не дајте, Срби, да Вукова љага
    Окаља вам образ чист ко сунце с неба!
    Не идите, браћо, од роднога прага,
    Јер мученој земљи мученика треба…
    • Алекса Шантић, Сеоба (1902), строфа 7.

Потребан извор

[уреди]
  • Српска војска је прва и најхрабрија војска у Европи. Ја то знам из сопственог искуства, јер сам против ње пошао да ратујем на Дунаву. Господо, шта сте ми учинили тога дана; после борбе која је трајала свега пола сата, ви сте уништили моју дивизију. Моји батаљони били су просто збрисани вашом ужасном ватром.
  • Српска епска књижевност бисер је у европској ризници, који ће немачки песници тек откривати у наредним столећима. Дивим се тим чврсто извајаним ликовима и карактерима протканим оним дубоким, доследним особинама, које заслужују поштовање због верности себи и не одступања од своје вере у идеје и завештања предака.
  • Србија – то је једна од најлепших и нахрабријих страница историје човечанства. Србија – то је потпуно јунаштво.
    • речи адмирала Колчака на банкету у Чељабинску фебруара 1919.
  • Греје ме овде југ! На крају, овде су сви људи – ЉУДИ! Историја ове земље корачала је само за славом! Та земља је патила, живела, преживела и остала ту, да увек буде ту! Чини ми се да су Срби исто толико Руси колико и ми.
  • Сви Срби у аустријским и маџарским земљама имају много лукавости, прирођене духовитости и притворености,сељаци нису тако глупи и будаласти као у осталим земљама…
  • Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста.
    • Изјава Жака Ширака, председника Француске, за ручком, јуна 1995. поводом састанка Шефова влада држава чланица ЕУ
  • Срби безгранично верују у своју способност да се такмиче са достигнућима најмоћнијих нација света.
    • Р.Г.Д. Лафан (Енглеска), 1917.
  • Све смо учинили да будућа поколења још дуго помињу не само нас, него и нашу фамилију.
  • Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити.
  • Европа се спасила Турске инвазије захваљујући углавном Србима. Они су били месо које је ишло у кланице за спас других.
  • Србе више ценим од Хрвата али су ме Срби више пута ујели за срце.
  • Хрвати немају никакву представу о државности и неће је никада ни имати. Насупрот њима, Срби су народ који је одређен да има државу и који је као народ одржан. Њихова идеологија је великосрпска. У њима постоји безобзирна снага отпора.
  • Какви смо ми то људи? Какав смо ми то народ?… Између Азије и Европе, на граници вера, царстава, гинули смо неразумно, више за друге него за себе… и не стекосмо ни једног верног пријатеља. Тај несрећни и проклети српски народ! У Европи смо данас једина држава која нема ниједног истинског пријатеља. Ниједног! Али нас Бог опет сачува. Сачува нас због нечег. И за нешто.

Спољашње везе

[уреди]
Преузето из „https://sr.wikiquote.org/w/index.php?title=Срби&oldid=65002”