Pređi na sadržaj

Predrag Simić

Izvor: Викицитат

Predrag Simić (31. avgust 1954 — 19. januar 2015) je bio srpski profesor, diplomata i književnik.

Citati

[uredi]

„Mislim da će negativan stav prema Koštunici biti manje nego pre, ali Zapad njega baš i ne voli. Zapad ima svoje favorite i svoje fondove je usmerio u one koje najviše prepoznaje. I tu mislim da će ova i svaka buduća vlada imati problem koji Srbi generalno imaju: ne govorimo jezikom razumljivim za Zapad.”


„Potrebno je shvatiti da je Srbija vezana za Zapad. Na primer, svi naši veliki stručnjaci su se školovali, ili se trenutno školuju u zapadnim zemljama, a ne u Ruskoj Federaciji i Narodnoj republici Kini. Iluzija o velikom prijateljstvu s ovim državama završila se posle petooktobarskih promena, međutim, poslednjih godina se ta iluzija vratila, mada ne razumem zbog čega.”


„Danas NATO služi da održi evroatlantsku zajednicu i zapadni svet zajedno.”


„Po inerciji držimo se one EU koja je postojala pre dvadesetak godina, posle pada Berlinskog zida, koja je bila normalna destinacija istočnoevropskih zemalja. Mi se držimo i uspešnog primera zemalja "južnog proširenja", to su Grčka, Španija i Portugalija - koje je [tadašnja] Evropska zajednica (EZ) zasula kišom zlata. Nažalost, ta kiša je prošla i nastupila je surova suša - sve tri zemlje su u dubokoj krizi i pitanje je da li će ostati u evrozoni.”


„Američki investitori, generalno, ne idu u Evropu. Kada je ovde gostovao Nobelovac Pol Krugman, na pitanje zašto SAD ne ulaže po Evropi navodno je odgovorio - "A da li biste vi ulagali u muzeje, [...] koji ne donose nikakav profit"? SAD se okreće Aziji i Pacifiku.”


„Ulazak Srbije u EU predstavljaće poslednju šansu za sve koji imaju neraščišćena pitanja sa nama da ih otvore jer imaju moć veta. Mogu da se postave i neka istorijski nerešena pitanja i Srbija će moći samo da dubi na glavi da ih reši. Srbija će morati do kraja da ispuni ono što piše u Briselskom sporazumu, ali i ono što ne piše nego je navedeno u britansko-nemačkom „non-pejperu“ i sve što bude uneto u Poglavlje 35, za koje se još ne zna kako će biti formulisano.”


„Neke članice EU još nisu priznale Kosovo, jer svaka ima svoje Kosovo. Ono se na grčkom verovatno izgovara kao „Severni Kipar“, na rumunskom „Transilvanija“, a na mađarskom „Erdelj“. Da ne idem dalje, ali mislim da su 2008. oči svih separatista bile uperene u kosovski presedan.”


„Čitav građanski rat u Jugoslaviji je bio pokazna vežba za ono što se poslednjih godina dešava u Gruziji, Južnoj Osetiji, Abhaziji, Ukrajini. Mi smo za Zapad metafora Rusije, imamo ulogu one vudu lutke u seansama koju „bodu“. […] Jelko Kacin nam je „lepo“ objasnio da nema analogije između Krima i Kosova, ali ima između Putina i Miloševića.”


„Nijedna zemlja nije sprovela uspešne reforme u uslovima „usijanog“ međunarodnog okruženja. Srbija se bez mnogo svoje volje našla u eksponiranoj poziciji, u uobičajenoj ulozi koja godi našoj sujeti, ali ne prija našem novčaniku i unutrašnjoj situaciji.”


„Jedini ambasador države NATO koji je 1989. godine na Gazimestanu prisustvovao obeležavanju 600 godina od Kosovske bitke bio je ambasador Turske. Pitao sam ga zašto prisustvuje. Odgovorio je - mi smo pobedili, kako da izostanem?”


„Ja se držim onog srpsko-turskog vica - Srbija će u ući EU pod turskim predsedavanjem, a Turci mi stalno govore da će ući u EU pod srpskim predsedavanjem.”


Kacin se u velikom delu bivše Jugoslavije smatra jednim od inspiratora i ljudi koji su gurnuli zemlju u krvavi građanski rat... mnogi smatraju da mu je mesto u Haškom tribunalu, umesto što predstavlja EU. [...] Mislim da je još njegovo imenovanje za predstavnika Evropskog parlamenta za Srbiju bilo veoma provokativno.”


„Očekujem pragmatičnije odnose Srbije i Hrvatske, jer su takvi bili kada je HDZ bio na vlasti. Obično su stabilniji brakovi iz računa, jer ljubav dođe i prođe, a računi ostaju. Mi i Hrvati imamo račune, bez obzira što su naši odnosi na nivou hladnog mira.”