Пређи на садржај

Војислав Коштуница

Извор: Викицитат
Војислав Коштуница (2006)

Војислав Коштуница, бивши српски политичар, председник Савезне Републике Југославије и председник Владе Србије у два мандата (2004–2007 и 2007–2008).

Цитати

[уреди]

„Неће бити реваншизма према политичким неистомишљеницима. Одбацујем могућност да држављани СРЈ буду изручени Хашком трибуналу који је средство за остваривање америчког утицаја и присуства НАТО-а на Балкану. – Политика, 6. октобра 2000.


„После 5. октобра први пут у животу сам упознао људе као што су Слободан Милошевић, Мило Ђукановић, Јовица Станишић и неки други. До дана данашњег нисам упознао људе чија имена гласе овако: Крме, Чуме, Лимун, Цане, Шљука, Сандуловић, Забуновић...”

— 2001.


„Београд више неће изручивати оптужене ратне злочинце међународном трибуналу јер Суд није испунио обећања у погледу гаранција оним који су се добровољно предали.”

— 2002.


„Познато је на које се све начине у српском парламенту крши воља грађана. Док у Црној Гори постоји трговина људима, у Србији је у питању трговина посланицима. Додуше, и посланици су нека врста људи.”

— 2003.


„Количина подметања и неистина је заиста невероватна. Све преко владиног Бироа за комуникације. Владимир-Беба Поповић, човек који је измислио аферу са наводним покушајем упада војске у тај биро и направио спрдњу од Народне скупштине Србије формирањем чувеног анкетног одбора, па потом због рђавих ефеката тог подухвата дошао у сукоб са Зораном Ђинђићем, данас се вратио да настави свој агиптроповски посао, ослањајући се на неколико медија који су вазда вољни да служе режиму, какав год он био. Појавио се већ на првом брифингу за новинаре, после убиства Ђинђића, у улози комесара за истину и кренуо да дели лекције, иако нигде није објављено да је поново именован на функцију шефа Бироа.”

— 2003.


„Знате, у овој земљи су људима поклањане куће, политичарима су поклањани летови широм света преко приватних власника авио-компанија, шта све није поклањано. У тој ситуацији, поклонити некоме један пишљиви мобилни телефон малтене је као поклонити некоме бокс цигарета.”

— 2003.


„Сањам дан када ми нико од међународних званичника неће поменути Хаг!”

— 2005.


„Наши славни преци, Карађорђе и књаз Милош, неустрашиво су се супротставили безвлашћу и насиљу, одбијајући све нуђене привилегије које и нама, данас, нуде а називају их 'конструктивност'. С пуним уверењем понављамо да немамо право да се одрекнемо и да се никада нећемо одрећи ниједног дела наше државе, а посебно не њене колевке Косова и Метохије.”

— 16. фебруар 2007.


„Први државни и национални интерес Србије је да пропадне план Мартија Ахтисарија. Примили смо к знању да су Америка, ЕУ и НАТО подржали Ахтисаријев предлог да се Србији отме 15 одсто територије. Засада ћемо се уздржати од коментара њиховог образложења да се територија отима због пријатељства према Србији.”

— 28. март 2007.


„Сви грађани Србије на Косову морају да знају да је за државу Србију покрајина заувек саставни и неотуђиви део територије и морају бити свесни да је свако једнострано признање мање од нуле. Оно вас не сме уплашити и натерати да напустите своје куће и нашу покрајину.”

— 15. мај 2007.


„Имали смо превише жртава у толиким ратовима које је Србија водила, да би сада, кроз приступање НАТО, сејали нове жртве зарад туђих интереса и на другим континентима. Србија је довољно пропатила да би учествовала у конфронтацијама у свету и додатно страдавала. Сасвим је извесно да ниједан српски војник неће ићи у Ирак или Авганистан.”

— 22. септембар 2007.


„Косово и Метохија никада неће бити независна држава, без обзира каквим притисцима, условљавањима и претњама Србија била изложена. Косово би могло бити независна држава само ако би то признала Србија, или уколико би Савет безбедности прекршио Повељу УН. Цео свет добро зна да нити ће Србија признати независност Косова, нити ће СБ прекршити Повељу Уједињених нација. А то значи и да Косово неће бити независна држава и да Косово никада неће бити држава чланица УН.”

— 15. октобар 2007.


„Признањем Косова, САД су пред целим светом показале насилничко лице политике сирове силе.”

— 18. фебруар 2008.


Веља Илић као енергичан човек, министар и политичар, већ ми је рекао да се покајао што није рекао да ћемо и више да добијемо него што смо добили на прошлим парламентарним изборима. На изборима учествујемо да бисмо победили и самим тим нам је за тај циљ потребан и оптимизам. Радимо на томе да се 11. маја покаже да је Веља Илић у праву, а не одређени истраживачи јавног мнења.”

— 19. април 2008.


„Србија је вековима европска држава, и до сада није постојала нека друга Србија осим европске. Ако се пође од чињенице да је Србија на европском континенту и да нико нема намеру да је сели из Европе, обавеза нове националне владе је да се избори за заштиту наших суштинских интереса и обезбеди снажан привредни развој земље.”

— 26. мај 2008.


„Србија је данас потпуно дезоријентисана и подсећа на неког ко лута по магли везаних очију. На паролу ове владе да ЕУ нема алтернативу, коју није изговорила ниједна европска земља, ми одговарамо: Србија нема алтернативу!”

— 20. јануар 2009.


„Са политичком позадином убиства Зорана Ђинђића немам никакве везе, нити има Демократска странка Србије. Злоупотреба тужилаштва је почетак кампање Демократске странке. После катастрофалног стања у земљи, једини адут који је остао власти, нажалост, јесте репресија.”

— 12. март 2011.