Пређи на садржај

Петар Луковић

Извор: Викицитат
Петар Луковић (2006)

Петар Луковић (21. јануар 1951 — 12. фебруар 2024) је био новинар, новински уредник и рок критичар.

Цитати[уреди]

„Претворио нас је у служинчад, дилере, препродавце цигарета и бензина, научио нас да се радујемо једном оброку дневно, успео да сваког Србина понизи и унизи правећи од њега белосветску будалу, дозволили су му његови милионски обожаваоци да нас гузи уздуж и попреко, да сваком новинарском кретену из Португалије и Пољске морам да објашњавам како Србија није једнако Милошевић и да има извесне наде, рецимо, за стотинак векова, да се вратимо у Европу којој смо - каже СПС - увек припадали.”


„Какве користи да се враћамо у прошлост сад, данас, кад Србија на свим фронтовима креће у реформе, ево, јуче је српски премијер Мирко Марјановић објавио да су Социјалистичка партија Србије, Српска радикална странка и Југословенска левица спремни да учествују у реконструкцији владе у којој се тренутно налазе Социјалистичка партија Србије, Српска радикална странка и Југословенска левица? Реконструишемо постојеће; обнављамо непостојеће; идемо у Европу у коју нико од чланова Владе не може да оде.”


„Много смо се, драги Хрвати, разочарали у вас. Веровали смо - ничим изазвани - да нећете промене, да су промене основно зло човечанства, да тко мења - тај кења, да је сигурност државе у континуитету, ох, како смо се надали да ћете издржати на путу истине, да ће truth about Croatia полако али сигурно пробијати интернационалне коридоре шутње, да ћете се њежно везати за Кину, да ћете изокола волети Русију, да ћете схватити величанствену улогу Ирака... и да нећете дозволити да вас купе за неколико милијарди инвестиција, улазак у Савет Еуропе, у ОЕБС, у све те фантомске хомосексуално-лезбијско-неприродне формације уперене против исконског кришћанства и вере у личну мастурбацију.”


„Више у овој fucking земљи није важно тко је на њеном челу: Ђинђић, Коштуница или Мира Марковић; есенција лудила примереног очувању Српских Националсоцијалистичко-фашистичких Интереса, колико то год то блесаво изгледало, јесте суштина политике којој би се и Макијавели дивио.”


„Мора се бити радикалан у одбрани својих идеја и права и зато сам правио спискове новинара које треба стрељати и вешати, као и оне које текстове таквих новинара читају, па и њихове породице и још нерођену децу.”


„Није јасно какве су Тадићеве визије, сем опште приче – волим људе, животиње, децу, све, мир у свету.”


„Није страшно кад ти је Председник државе неспретан, дешава се; али је страшно кад ти је Председник глуп. И кад његових шест прстију изгледају као радовање ретардираног кловна који није обавештен да је публика одавно напустила циркус. Важно је само да га супружник Јеремић није напустио. [...] Као деведесетих, у Сребреници, рецимо: брзо, ефикасно, организовано, весело, мушки. Уз вечита три прста Светог Тројства: смрт, лопата, масовна гробница.”