Хрвати

Хрвати су јужнословенски народ, који претежно живи у Хрватској, где чине око 90% становништва.

Цитати

„ Паметан Србин никада не може озбиљно рећи: „Српсто ми је доста“, Срби, Хрвати, Чеси, Словенци, Пољаци, Бугари - јаки су само ако им се народност развија и утврђује у славјанству. Ако изађу из тог скупа, туђин ће их лако погубити. Ми смо разне гране једног стабла, струне истих гусала, делови смо једног тела. Кад је само један његов део рањен, цело тело пати. (Људевит Вуличевић) ”

„ Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде. (Јован Дучић) ”

„ У Другом светском рату, видите, Хрвати су два пута победили и ми немамо разлога да се никоме извињавамо. Оно што траже од Хрвата - ’ајде идите у Јасеновац, клекните овде... Ми немамо ни пред ким’ шта клечати! Ми смо два пута победили, а сви други само по једном. Ми смо победили 10. 4. кад су нам Силе осовине признале Хрватску и победили смо после рата када смо се нашли с победницима, за победничким столом. (Стјепан Месић) ”

„ Ако хрватском народу дамо право да напусти Југославију, онда Хрвати не могу ни другима ускратити право да сами бирају. (Слободан Милошевић) ”

„ Хрвати нису имали литературе осим српске литературе. (Милан Парошки) ”

„ Хрвати су измет људског рода. (Адолф Хитлер) ”

„ Политичке повјеснице с овим простором свједоче како Хрватска војска никада није имала освајачке циљеве, као што ни хрватска политика није имала намјере присвајања туђих простора. Одувијек је хрватски бранитељ и бојовник, стога био чувар свога, а не нападач, провалник или разаратељ. Одувијек су Хрвати бранили свој дом и домовину на начелима која се темеље на праву и правди, а они су се развили из хрватске државотворне традиције и понајбоље одређују бит хрватских националних обрамбених задатака. И управо, захваљујући таквој оријентацији хрватску државотворну кронику налазимо у законодавству, у цивилизацијским нормама и у правним стандардима свјетске разине. (Гојко Шушак) ”

„ Хрвати, о којима је Вук онако добро рекао да имају државу (какву то је њихова ствар) и да им треба још само народ, сасвим су право судили када су прионули да створе себи језик: није ли језик најбитнија одлика народа? Тако је постао од српског једног диалекта хрватски језик; онако исто као што је, постао и један земаљски (по аналогији, са нашки?), по Г. Јагићу, босански језик. Ако је Хрватима тај језик добар, и они се њим споразумевају, ми против тога немамо ништа. Ми смо им дали основу, облике, и законе; речи, ако им нису добре оне које смо им ми дали, могу, слободно, и сами правити; могу их, по нама, ако хоће, узимати и из Волапика. То је њихов, хрватски језик, и они га могу удешавати како хоће. Нас се тиче наш, српски језик; њега морамо чувати од свега што би могло штетно утицати на чистоту његову, па и од Хрваштина. (Љубомир Недић) ”