Роми
Роми, народно традиционално звани Цигани, народ су пореклом из Индије, коју су напустили око 10. века, а данас живе широм света, углавном у Европи.
Цитати[уреди]
„Кад год дођу избори, Цигани нису Цигани него су Роми. Циганин је опште име. Душко Јовановић неће да чује да је Ром: „Ја сам, бре, српски Циганин“, каже. То сам сретао међу мађарским Циганима. Они кажу да су Мађари. Цигани су моја љубав и највећа инспирација и дан-данас. Песма „Овамо, Цигани“ је у пола века проглашена најбољом српском песмом. И то је један од мојих светова којим се поносим. (Предраг Живковић Тозовац)”
„Срамота је да наш домаћи човек, који зна у туђини издржава сваку конкуренцију од најгрубљих до најкомпликованијих послова, од простог америчког надничара па до Михановића, Кернићове и Милке Трнине, срамота је да Хрвата, селф-маде-ман у Мисиру, Трансвалу и Америци, не може поднети најпримитивније конкуренције на властитом земљишту. То долази отуда што смо ми Хрвати у Хрватској од свих нехрватских елемената најнесолидарнији и најслабије организовани. И Цигани су, чини ми се, сложенији од нас. (Антун Густав Матош)”
„Ко се суочи са Ромом, никад не зна шта да очекује, и зато што ми први то не знамо. (Руди Фелер)”
„Они (Роми) морају да донесу одлуку сами са собом да ли желе да живе на начин који су данас стандарди једног цивилизованог света или желе да живе у условима у којима ће им неко сутра, не дај боже, поново згазити дете, излетети на пут. То је тешко јер они (Роми) сами то одбијају и на тај начин угрожавају и свој и живот својих комшија и суграђана. Реч је о великом броју насеља у којима се не поштују никаква правила. Није лако решити овај проблем, али то не значи да треба да одустанемо. Покушаћемо да их попишемо, али и то је проблем јер највећи део њих нема пребивалиште у Београду, а желе да буду близу центра града јер скупљају секундарне сировине, просе поред семафора, краду, узнемиравају грађане. То сви Београђани знају и не можемо да се правимо да се то не дешава, јер таква ромска насеља и такав њихов начин живота не угрожава само њих, него и све Београђане. Ја сам градоначелник свих наших суграђана и морам да водим рачуна и о онима који су оваквим њиховим начином живота угрожени. И водићу. Знам да је ово непопуларно рећи, и да се деценијама бежи од те теме, јер одмах вам скоче на главу све могуће организације за људска права и невладине организације, али ево рекао сам, јер сви знамо да сам рекао истину. (Александар Шапић)”
