Пређи на садржај

Просветитељство

Извор: Викицитат

Просветитељство (или доба разума) је раздобље од 1650-их до 1780-их током којег су интелектуалне и културалне снаге у Европи давале нагласак разуму, анализи, и индивидуализму насупрот традиционалним линијама ауторитета.

Цитати[уреди]

„Никада нисмо намеравали да просветлимо обућаре и слуге — то је на апостолима. (Волтер)”


„Просветљење је излазак човека из своје самонаметнуте незрелости. Незрелост је неспособност да се користи своје разумевање без упутства другог. Ова незрелост се намеће сама од себе када њен узрок није у недостатку разумевања, већ у недостатку одлучности и храбрости да се користи без вођства других. (Имануел Кант)”


„Немилосрдно према себи, просветитељство је искоренило и последњи остатак сопствене самосвести. (Макс Хоркхајмер)”


„Има људи чији се цео живот састоји у томе да увек кажу не. Не би било мало достигнуће да се може правилно рећи не, али ко не може више, сигурно не може то учинити како треба. Укус ових оних који говоре против је као ефикасне маказе за орезивање екстремитета генија; њихово просветљење је као велика свећа за пламен ентузијазма и њихов разум благи лаксатив против неумереног задовољства и љубави. (Фридрих фон Шлегел)”


„Храброст је да се испразни пред сваким питањем које поставља филозофа. Он мора да је попут Софокловог Едипа, који, тражећи просветљење у вези са својом страшном судбином, наставља своје неуморно испитивање иако наслућује да га у одговору чека ужасан ужас. Али већина нас носи са собом Јокасту у својим срцима, која моли Едипа, забога, да се више не распитује. (Артур Шопенхауер)”