Макс Хоркхајмер

Извор: Викицитат

Макс Хоркхајмер (14. фебруар 1895 — 7. јул 1973) је био немачки филозоф и социолог јеврејског порекла, један од утемељивача критичке теорије друштва и директор чувеног Франкфуртског Института за социјална истраживања.

Цитати[уреди]

„Када активан појединац здравог разума сагледа ужасно стање света, жеља да га промени постаје водећи принцип којим он организује дате чињенице и обликује их у теорију.”


„Када се чак и данашњи диктатори позивају на разум, они мисле да поседују највише тенкова. Били су довољно рационални да их изграде; други треба да буду довољно рационални да им попусте.”


„Буржоаским друштвом влада еквиваленција. Неслично чини упоредивим тако што га своди на апстрактне количине. За просветљење, оно што се не своди на бројеве, а на крају и на једно, постаје илузија.”


„Без обзира на њихове нападе на основну концепцију рационализма, на синтетичке априорне судове, односно материјалне пропозиције којима се не може супротставити никакво искуство, емпириста поставља облике бића као константне.”


„Омаловажавање емпиријских доказа у корист метафизичког света илузије има своје порекло у сукобу између еманципованог појединца буржоаског друштва и његове судбине у том друштву.”


„Сложеност везе између света перцепције и света физике не искључује да се таква веза може показати да постоји у било ком тренутку.”


„Благослов који тржиште не тражи о рођењу плаћа се у друштву размене чињеницом да су могућности које се дају рођењем обликоване тако да одговарају производњи добара која се могу купити на тржишту.”


„Разум као орган за сагледавање праве природе стварности и одређивање водећих принципа нашег живота почео је да се сматра застарелим.”


„Када се филозофски темељ демократије уруши, тврдња да је диктатура лоша рационално важи само за оне који нису њени корисници, и нема теоријске препреке да се та изјава претвори у њену супротност.”


„Квалитет човека који спречава идентификацију појединца са класом је „метафизички“ и нема места у емпиристичкој епистемологији. Голубња рупа у коју је човек гурнут омеђује његову судбину.”