Петар II Петровић Његош
Поете су покољење лудо.
Петар II Петровић Његош (1/13. новембар 1813 — 19/31. октобар 1851) био је српски православни владика црногорски и брдски, поглавар Старе Црне Горе и Брда од 1830. до 1851. године. Сматра се за једног од највећих српских пјесника и филозофа.
Нитʼ догори нити свјетлост губи.
Цитати
- Не бој се, а чувај се.
- Из писма Јеремији М. Гагићу, Цетиње, 5. новембра 1831.
- Име ми је вјерољуб,
презиме ми родољуб.
Црну Гору, родну груду
камен паше одасвуда.
Српски пишем и зборим,
сваком громко говорим:
народност ми србинска,
ум и душа славјанска.- Из посвете за Даницу (1826), „о Ђурђевудне, на Ловћену, љета 1833”
- Училишта су воздвигнута да се остре умови људски а људима који су њима посвећени није свободно да будалају.
- Из писма Петру Перовићу-Цуци, Цетиње, 4. јуна 1846.
- Све што иде већ је на праг од куће дошло.
- Из писма Петру Перовићу-Цуци, Цетиње, 4. јуна 1846.
- Брат брата бије, брат брата сијече, развалине су нашега царства у нашу крв огрезле. — Ево опште наше несреће!
- Из писма Осман-Паши Скопљаку, Цетиње, 5. октобра 1847.
- Сто путах је лакше ономе ко се бори но ономе који чама код куће.
- Из писма Станку Вразу, Цетиње, 20. октобра 1848.
- Истина је ја сам љубитељ благоразумне свободе која дичи и облагорођава човјека. Она је наш жртвеник којему се најблагороднији производи овога горскога гњијезда јошт од пантивијека приносе. Него је и то истина, стотине путах дјелом освједочена, да сам ја највиши непријатељ анархије, која је гора лего куга. Та мене је анархија више главобоље дала но иком у Европи.
- Из писма Ф. С. Стадиону, 27. фебруара 1849.
- Ја сам се у почетку нешто надао, него данас видим да је засад југославенство идеална ријеч која само празнијем гласом лијепо звечи.
- Из писма Меду Пуцићу, 23. априла 1849.
- Неки су ме совјетовали да очи на женски пол не окрећем, а човјек не може и са самртнога одра да очи не баци на красно створеније.
- Из писма Петру Маринковићу, Цетиње, 10/22. августа 1850.
- Највиши је аманет и светиња маша после имена Душанова име Карађорђијево. Које овоме имену противник тај није Србин, но губави изрод српски.
- Из писма Илији Гарашанину, Трст, 11. новембра 1850.
- Ко је оно на високом брду –
Попео се на крутој литици,
Смјело сио на висину страшну
И весели са ње поглед бача
Пут пучине мора кипућега,
Гледи море ка се узљуљало,
Ка валови за валовма трче,
Стењу исти са ужасном хуком
По простору немирне равнине,
Устрашени Еоловим бичем,
Ломе своју силу непрестано
О окружне скале и брегове?- „Ко је оно на високом брду”, 1-12.
- Липо, љепо, лепо и лијепо,
било, бјело, бело и бијело
листићи су једнога цвијета,
у пупољ се један одњихали.- Ненаведен извор
- Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте Горски вијенац
Све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:
Диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,
Из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.
Кад Обилић стане на поприште?
Ова мишца једнијем ударом
Престол сруши а тартар уздрма.
Ту је мртва и кућа и људи.
Соко неће жабу из лужине,
Соко хоће високу литицу,
Соко трази тицу јаребицу;
Јаребица танка и плашива,
Ма тијела како ватра жива.
Народ бранич цркве и племена;
Чест је слава, светиња народња!
- Алʼ хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме,
Све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:
Диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,
Из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.
- Шта Леонид оће и Сцевола
Кад Обилић стане на поприште?
Ова мишца једнијем ударом
Престол сруши а тартар уздрма.
- Свʼјет је овај тиран тиранину,
А камоли души благородној!
- У добру је лако добро бити,
На муци се познају јунаци!
- Страх животу каља образ често.
Ко на брдо, акʼ и мало, стоји
Више види но онај под брдом.
- Зло се трпи од страха горега.
- Очи зборе што им вели срце.
- Тешко земљи куда прође војска.
- Тврд је орах воћка чудновата,
Не сломи га, алʼ зубе поломи.
- Свак је рођен да по једном умре,
Част и брука живе довијека.
- Вук на овцу своје право има
Ка тиранин на слаба човјека;
Алʼ тирјанству стати ногом за врат,
Довести га к познанију права,
То је људска дужност најсветлија!
- Ђе се гусле у кући не чују,
Ту је мртва и кућа и људи.
- Обилићу, змају огњевити,
Ко те гледа блијеште му очи!
Свагда ће те светковат јунаци!
- Соко мрзи поља од прашине,
Соко неће жабу из лужине,
Соко хоће високу литицу,
Соко трази тицу јаребицу;
Јаребица танка и плашљива,
Ма тијела како ватра жива.
- Муж је бранич жене и ђетета,
Народ бранич цркве и племена;
Чест је слава светиња народња!
- Будале су с очима слијепе,
Које виде, а залуду виде;
Требају им за просте потребе
Ка осталој исто животини.
- Тијело стење под силом душевном,
Колеба се душа у тијелу;
Море стење под силом небесном;
Колебљу се у мору небеса.
Нико срећан, а нико довољан;
Нико миран, а нико спокојан.
Све се човјек брука за човјеком;
Гледа мајмун себе у зрцало.
- Криву клетву на дом не понеси,
Јер је мука с Богом ратовати!
- Кад крв проспем ради своје вјере,
Не бојим се клетве, ни другога.
- Иза туче ведрије је небо,
Иза туге бистрија је душа,
Иза плача веље појача.
- Коме закон лежи у топузу,
Трагови му смрде нечовјештвом.
- Без муке се пјесна не испоја,
Без муке се сабља не сакова!
- Јунаштво је цар зла свакога,
А и пиће најслађе душевно,
Којијем се пјане покољења.
Благо томе ко довијек живи,
Имао се рашта и родити!
- Вјечна зубља вјечне помрчине
Нит догори нити свјетлост губи.
- Љепше ствари нема на свијету
Него лице пуно веселости.
- Благо мени, моји соколови,
Благо мени, јуначка свободо!
Јутрос си ми дивно воскреснула
Из гробовах нашијех ђедовах!
- А у руке Мандушића Вука
Биће свака пушка убојита!
Цитати о Његошу
- Oј владико, Црној Гори главо,
Наша дико, наша веља славо!- Бранко Радичевић, Петру Петровићу Његошу, Владици Црногорском (1848), 1–2.
- Његош је прототип косовског борца. И као песник и као владалац, и као човек, он је чисто оличење косовске борбе, пораза и несаломљиве наде. Он је, као што је неко рекао, „Јеремија Косова”, и у исто време и активни, одговорни борац за „скидање клетве” и остварење Обилићеве мисли.
- Иво Андрић, Његош као трагични јунак косовске мисли (1935)
- Као што Енглези славе Шекспира, тако и ми морамо да славимо Његоша.
- И сам Његош је један свој избор пјесама назвао Огледало српско. Сматрам да је Његош огледало у којем се сваки наш чојвек, хтио то или не, с времена на вријеме треба да огледне.
