Петар II Петровић Његош
Поете су покољење лудо.
Петар II Петровић Његош (1/13. новембар 1813 — 19/31. октобар 1851) био је српски православни владика црногорски и брдски, поглавар Старе Црне Горе и Брда од 1830. до 1851. године. Сматра се за једног од највећих српских пјесника и филозофа.
Нитʼ догори нити свјетлост губи.
Цитати
- Име ми је вјерољуб,
презиме ми родољуб.
Црну Гору, родну груду
камен паше одасвуда.
Српски пишем и зборим,
сваком громко говорим:
народност ми србинска,
ум и душа славјанска.- Из посвете за Даницу (1826), „о Ђурђевудне, на Ловћену, љета 1833”
- Училишта су воздвигнута да се остре умови људски а људима који су њима посвећени није свободно да будалају.
- Из писма Петру Перовићу-Цуци, Цетиње, 4. јуна 1846.
- Све што иде већ је на праг од куће дошло.
- Из писма Петру Перовићу-Цуци, Цетиње, 4. јуна 1846.
- Брат брата бије, брат брата сијече, развалине су нашега царства у нашу крв огрезле. — Ево опште наше несреће!
- Из писма Осман-Паши Скопљаку, Цетиње, 5. октобра 1847.
- Сто путах је лакше ономе ко се бори но ономе који чама код куће.
- Из писма Станку Вразу, Цетиње, 20. октобра 1848.
- Истина је ја сам љубитељ благоразумне свободе која дичи и облагорођава човјека. Она је наш жртвеник којему се најблагороднији производи овога горскога гњијезда јошт од пантивијека приносе. Него је и то истина, стотине путах дјелом освједочена, да сам ја највиши непријатељ анархије, која је гора лего куга. Та мене је анархија више главобоље дала но иком у Европи.
- Из писма Ф. С. Стадиону, 27. фебруара 1849.
- Сто путах је лакше ономе ко се бори но ономе који чама код куће.
- Из писма Станку Вразу, Цетиње, 20. октобра 1848.
- Ја сам се у почетку нешто надао, него данас видим да је засад југославенство идеална ријеч која само празнијем гласом лијепо звечи.
- Из писма Меду Пуцићу, 23. априла 1849.
- Највиши је аманет и светиња маша после имена Душанова име Карађорђијево. Које овоме имену противник тај није Србин, но губави изрод српски.
- Из писма Илији Гарашанину, Трст, 11. новембра 1850.
| „ | Липо, љепо, лепо и лијепо, било, бјело, бело и бијело листићи су једнога цвијета, у пупољ се један одњихали. |
” |
- Ово је само неколико примера; за више цитата из овог дела, погледајте Горски вијенац
Све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:
Диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,
Из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.
Кад Обилић стане на поприште?
Ова мишца једнијем ударом
Престол сруши а тартар уздрма.
Ту је мртва и кућа и људи.
Соко неће жабу из лужине,
с Соко хоће високу литицу,
Соко трази тицу јаребицу;
Јаребица танка и плашива,
Ма тијела како ватра жива.
Народ бранич цркве и племена;
Чест је слава, светиња народња!
- Алʼ хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме,
Све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:
Диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,
Из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.
- Шта Леонид оће и Сцевола
Кад Обилић стане на поприште?
Ова мишца једнијем ударом
Престол сруши а тартар уздрма.
- Свʼјет је овај тиран тиранину,
А камоли души благородној!
- У добру је лако добро бити,
На муци се познају јунаци!
- Страх животу каља образ често.
Ко на брдо, акʼ и мало, стоји
Више види но онај под брдом.
- Зло се трпи од страха горега.
- Очи зборе што им вели срце.
- Тешко земљи куда прође војска.
- Тврд је орах воћка чудновата,
Не сломи га, алʼ зубе поломи.
- Свак је рођен да по једном умре,
Част и брука живе довијека.
- Вук на овцу своје право има
Ка тиранин на слаба човјека;
Алʼ тирјанству стати ногом за врат,
Довести га к познанију права,
То је људска дужност најсветлија!
- Ђе се гусле у кући не чују,
Ту је мртва и кућа и људи.
- Обилићу, змају огњевити,
Ко те гледа блијеште му очи!
Свагда ће те светковат јунаци!
- Соко мрзи поља од прашине,
Соко неће жабу из лужине,
Соко хоће високу литицу,
Соко трази тицу јаребицу;
Јаребица танка и плашљива,
Ма тијела како ватра жива.
- Муж је бранич жене и ђетета,
Народ бранич цркве и племена;
Чест је слава светиња народња!
- Будале су с очима слијепе,
Које виде, а залуду виде;
Требају им за просте потребе
Ка осталој исто животини.
- Тијело стење под силом душевном,
Колеба се душа у тијелу;
Море стење под силом небесном;
Колебљу се у мору небеса.
Нико срећан, а нико довољан;
Нико миран, а нико спокојан.
Све се човјек брука за човјеком;
Гледа мајмун себе у зрцало.
- Криву клетву на дом не понеси,
Јер је мука с Богом ратовати!
- Кад крв проспем ради своје вјере,
Не бојим се клетве, ни другога.
- Иза туче ведрије је небо,
Иза туге бистрија је душа,
Иза плача веље појача.
- Коме закон лежи у топузу,
Трагови му смрде нечовјештвом.
- Без муке се пјесна не испоја,
Без муке се сабља не сакова!
- Јунаштво је цар зла свакога,
А и пиће најслађе душевно,
Којијем се пјане покољења.
Благо томе ко довијек живи,
Имао се рашта и родити!
- Вјечна зубља вјечне помрчине
Нит догори нити свјетлост губи.
- Љепше ствари нема на свијету
Него лице пуно веселости.
- Благо мени, моји соколови,
Благо мени, јуначка свободо!
Јутрос си ми дивно воскреснула
Из гробовах нашијех ђедовах!
- А у руке Мандушића Вука
Биће свака пушка убојита!
Други о Његошу
- Као што Енглези славе Шекспира, тако и ми морамо да славимо Његоша.
- И сам Његош је један свој избор пјесама назвао Огледало српско. Сматрам да је Његош огледало у којем се сваки наш чојвек, хтио то или не, с времена на вријеме треба да огледне.
