Мићко Љубичић
Драгољуб "Мићко" Љубичић (3. јануар 1962) је српски хумориста, сатиричар, глумац и музичар.
Цитати[уреди]
„Уместо смишљања бомбастичних порука боље би било да крену од скраћеница својих странака и да им дају другачија, искренија значења, она по којима их многи већ доста дуго доживљавају. Рецимо: ДСС и НС – Досадни Себи Самима и Ником Симпатични, ДС – Дрмаћемо Свемиром, СРС – Смарајуће Ратоборне Србенде, Г17 плус – Гитариста једва чека да напуни 18, СПС – Слобо Пукли Смо, СПО – Сујетом Противу Објективног, ПСС – Повратак Са Салатом, ЛДП-ГСС-СДУ-ЛСВ – више слова него гласова.”
„Од када је Вулин почео да се појављује на КиМ у оном црном – не знам чему, тај костим је најближи униформи између домара и Бетмена, и мени је изгледало као да су наше снаге доле.”
„Српски гласач осећа тегобе које изазива тзв. „бирачки лакат“, у народу познатији као „гласачка нога“, после епидемије птичјег и свињског, може лако да закачи и надолазећи вучји грип.”
„Драган Ђилас болује од осипа, свуде му се осипа бирачко тело. Он се чеше и тамо где га не сврби, мада је он намазан. Сви су они намазани.”
„Динкић Млађан је стекао извесну отпорност, имунитет на промене власти, иако му је јако опао „цензус-тивитет“. Лек му је „обећанол“ – нарочито у паковању од хиљаду евра, овај милиграма.”
„У Радикалној странци му је идеолошки отац био један хиперинтелигентан и образован, али вербално агресиван човек, који је често био са друге стране историјске реалности. [...] Додајте томе скоро 14 година у опозицији, и добићете то да се премијер [...] на моменте понаша као да је опозиционар. Отуда саопштења, посезање за улогом жртве, жалбе на заверу против њега, његове породице, његове владе, умало не рекох његове државе... А кад се сети да је власт, почну строге прозивке, наглашена драматика и патетика у обраћању и гесту...”
