Пређи на садржај

Данило Киш

Извор: Викицитат
Данило Киш

Данило Киш (Суботица, 22. фебруар 1935 — Париз, 15. октобар 1989) био је српски књижевник и дописни члан САНУ.

Цитати[уреди]

  • „Са шеснаест година, ако желите да знате, ја сам се излечио од тих професорских појмова славе, која се постиже кроз литературу, од вечности итд... Дело ишчезава у духу са смрћу. [...] У исто време, није немогућно да бих, приликом преласка реке смрти у Хароновој барци, волео са собом понети своја целокупна дела... питам се да ли би било лакше тако умрети.” (Горки талог искуства, 180)
  • „Свака биографија, а поготову биографија писца, ако није доживела милост уобличења, јесте нужно редукционизам: јединствена и непоновљива животна прича једног јединог и непоновљивог човека у једном јединственом и непоновљивом времену, оно дакле што је чини различном; а идеална и занимљива би била она која би садржала у себи биографију свих људи у свим временима.” (Горки талог искуства, 182)
  • „Писац се не постаје случајно: подмукло дејство биографије јесте први и највећи подстицај. А у једној биографији преовладавајуће осећање различитости, 'срамни печат' различитости је детонатор маште. Писац или будући писац пита се о сопственом постојању, покушава да објасни порекло те различитости и њену везу са светом. Када сами себи постављамо питања, тиме чинимо и први корак према књижевности, која, као што каже Барт, и није ништа друго до постављање питања самом себи.“ (Горки талог искуства)