Енциклопедија мртвих
Енциклопедија мртвих је збирка приповетки Данила Киша, написано у форми обједињених приповедака које проничу у дубину вечите литерарне теме — смрти.
Цитати[уреди]
„Историју пишу победници. Предања испреда пук. Књижевници фантазирају. Извесна је само смрт.”
„Кад се једна лаж понавља дуго, народ почиње да верује.”
„Шта је било, било је. Прошлост живи у нама и не можемо да обришемо. Пошто су снови слика онога света, и доказ његовог постојања, сусрећемо се у сновима; клечи крај фуруне у којој трпа влажна дрва; или ме дозива промуклим гласом. Тада се будим и палим светло. Кајање и бол се полако претварају у суморну радост сећања. Наш дуги, страсни и страшни роман испунио је мој живот, осмислио га је, и ја не тражим никакве надокнаде. Мене неће бити у индексу књиге Мендела Осиповича, у његовим биографијама или у фусноти уз неку песму. Ја, господине, јесам дело Мендела Осиповича, као што је и он моје дело. Има ли лепшег провиђења?”
„Опасно је нагињати се над туђом празнином, а у пустој жељи да се у њој, као на дну бунара, огледа своје сопствене лице; јер и то је таштина. Таштина над таштинама.”
„Ако не можеш да делујеш у погибељној спрези тих противуречних сила, моралних и песничких, повуци се. Заливај купус у своме врту, а руже гаји само на гробљу. Јер руже су погубне по души.”
