Разговор:Данило Киш
Додај темуИзглед
Последњи коментар: 212.200.182.63, пре 1 месеца у теми Цитати
Нека неко направи страницу цитата за Ивану Брлић М. Испод је садтжај
[уреди]Ивана Брлић Мажуранић је била хрватска књижевница, ауторка бајки.
Цитати
[уреди]Ивана Брлић-Мажуранић је 27. јануара 1897. из (Славонског) Брода упутила писмо мајци у којем је писало и:
„ | ...Синоћ је била ‘српска беседа’ и помисли: ми смо тамо били! Не само ми него велика већина ‘хрватске’ публике. Ово је од годинах нечувено, а још к тому сам узрок свему тому ја! ...Ја сам наиме унаточ приговарању привукла на нашу позорницу двие ‘српкињице’ – усљед тога дошли су сви православни на нашу забаву, а јучер смо им морали визиту вратити. | ” |
Антисрпске демонстрације 1.,2. и 3. септембра 1902. биле су у Загребу и другим мјестима. О догађајима у Броду Ивана Брлић Мажуранић писала је мајци:
„ | И у Броду је било лупања прозора, шприцања на табле и куће итд., а ноћас су се Стефановић, Поповић етц. осигурали полицијом и авизирали војничтво по магистрату да се спрема већа побуна. Ну ваљда није ништа било пошто сада (11 сати) још ништа чули нисмо. Ти знаш како ја иначе у 'гунгулах' уживам ну мене је јако стид што се код нас овако велике ствари догађају проти нашој, ма и врло неправичној браћи, а на толике управо безобразне увреде и повреде са стране Мађара нитко се не миче. Овдје додуше нитко недиели моје мниење, понајпаче стара Томићка не, која је биесна на Србе не знам зашто. | ” |
Веома активне у сакупљању прилога за Црвени крст балканских држава (поводом балканских ратова) биле су добротворне задруге Српкиња које су дејствовале у готово свим већим мјестима Хрватске и Славоније. О томе је писала и Ивана Брлић Мажуранић, из Брода, у којем је живјела, и гдје се веома ангажовала у сакупљању прилога. Она је 12. новембра 1912. писала мајци:
„ | ...Ми смо од прекјучер овдје чудо створил за балкански црвени крст. ‘Нећу да се хвалим’, вели се у Броду, ‘али да неима мене неби ништа било’. – Овдје наиме није нитко мислио на сабирање за црвени крст – једино српско госпоинско друштво побринуло се за дозволу и јучер је био дан да почну сабирати. Сад је дакако узпламтила у мени и конкуренција, да ваљда ипак нису Срби једини Словени у Броду на Сави. И тако сам Ти ја, ој сретна мајко која ме је родила, прекјучер за један дан била два пут код котарске области, изходила дозволу за сабирање, написала молбу на владу, написала молбу на градско виеће да вотирају нешто у ту сврху, сазвала сам сједницу ‘грађанова’ – створили смо одма одбор – и већ смо одма јучер сакупили 600 кр. – Србкиње, којима сам (крај мог србофилства) најприје понудила да заједнички сабирамо – одбиле су нас, и тако је сада настала конкуренција која ће сутра свршити, јер је сутра готово сабирање. Овдје се сви јако срде на Српкиње што је мени жао – али фалинга је само са стране осталог грађанства, које није прије настојало да учини одбор. Премда сам се сад овдје у листу доста нахвалила – и то сам ипак из саме чедности тако дуго чекала и нисам хтјела да тај одбор ја сазивљем… | ” |