Беба Поповић
Владимир Поповић (3. октобар 1958) је оснивач и директор Института за јавну политику и некадашњи шеф Бироа за комуникације у Влади Зорана Ђинђића.
Цитати
[уреди]„Код Ђинђића ми је импоновало то што је изгледао као ја, што је говорио као ја, то што је имао према готово свим животним стварима исти однос какав сам и сам имао.”
„Амфилохије се појавио без дозволе. Он се појавио, у ствари... Он је патријарх Српске православне цркве. Он управља православном црквом. Он има највиши чин међу официрима владикама, пошто је Српска православна црква, нажалост, у последњих десетак година постала једна парамилитарна организација којом управљају зилоти, који су у међувремену кроз ове ратне године постали официри Српске православне цркве. И он има највиши чин, то је чин пуковника. И онда, не само што се појавио непозван, него што је узео за себе да чита говор који је био унапред припремљен.”
„Зоран Ђинђић је говорио да је Чедомир Јовановић једини човек из Демократске странке чију би сваку политичку изјаву потписао.”
„Коштуница је као клијент био какав је и данас политичар: муљав, несигуран, дволичан, мрзовољан, зао... Скоро сам гледао снимак Коштуничине инаугурације: он улази у салу али се у позадини види и група људи која стоји поред врата, њих десетак, а међу њима – Душан Спасојевић и Миле Луковић Кум. [...] ДСС је странка лечених овисника, странка мрзовољних, неуспешних, фрустрираних, јалових, злих и неталентованих људи, странка на чије је формирање огроман утицај извршила Служба државне безбедности.”
„Министар полиције коме је убијен премијер усудио се да иде толико далеко да мене оптужи за све, па чак и да изрекне тако монструозну лаж, да сам ја одговоран за Зораново убиство. По истој матрици по којој се и његов претходник како га је звао, господин Легија накнадно просветлио, па лагао о продаји 600 килограма дроге, тако се и овај најновији џокер Војислава Коштунице и његових саветника преко ноћи освестио и ето, решио да после три године ћутања саопшти јавности епохално откриће – Коштуница и његови су невини, чисти, а једини кривац у Србији сам ја. Бедно, јадно и болесно.”
„Ратко Младић никада неће бити изручен Хагу јер Србијом данас владају они који тврде да је суђење Младићу – суђење и њиховој идеологији, односно САНУ, СПЦ и суђење српском бићу.”