Beba Popović

Vladimir Popović (3. oktobar 1958) je osnivač i direktor Instituta za javnu politiku i nekadašnji šef Biroa za komunikacije u Vladi Zorana Đinđića.

Citati

„Povratak Miloševića, Šešelja, Đoga, Noga i ostalih junaka Karle del Ponte i Koraksovih karikatura, pokazuje da je trogodišnja hajka protiv prve demokratski izabrane vlade i njenog predsednika-reformatora, Zorana Đinđića, dovedena do kraja. Srbija se u februaru 2004. godine vraća u mračnu 1991. Za to najveće zasluge ima odlazeći, srećom, američki ambasador u Beogradu, Vilijam Montgomeri. Samo je njemu uspelo da jednu mračnu ličnost, koja je, nakon dvostrukog poraza na predsedničkim izborima bila potpuno marginalizovana, oživi, izvuče iz 'groba' i velikodušno je vrati Srbima. Znam samo da je buduća vlada, na čelu sa 'statičnim ludakom', čovekom koji umesto lica ima masku, Vojislavom Koštunicom, slika Srbije koje smo se, mi koji smo bili protiv Miloševića, svih ovih godina stideli. Ponovo šubare, kokarde, gibanice, noževi...”

— 2004.

„Kod Đinđića mi je imponovalo to što je izgledao kao ja, što je govorio kao ja, to što je imao prema gotovo svim životnim stvarima isti odnos kakav sam i sam imao.”

— 2004.

„Amfilohije se pojavio bez dozvole. On se pojavio, u stvari... On je patrijarh Srpske pravoslavne crkve. On upravlja pravoslavnom crkvom. On ima najviši čin među oficirima vladikama, pošto je Srpska pravoslavna crkva, nažalost, u poslednjih desetak godina postala jedna paramilitarna organizacija kojom upravljaju ziloti, koji su u međuvremenu kroz ove ratne godine postali oficiri Srpske pravoslavne crkve. I on ima najviši čin, to je čin pukovnika. I onda, ne samo što se pojavio nepozvan, nego što je uzeo za sebe da čita govor koji je bio unapred pripremljen.”

— 2005.

„Zabranio sam [Vojislavu Koštunici da izjavi saučešće porodici Đinđić] iz dva razloga. Prvi, što smatram da je to bio čin vrhunskog cinizma i bezobrazluka, da dovede članove kabineta koji su prethodno dve i po godine ili već koliko isključivo i jedino radili na satanizaciji Zorana Đinđića, i da te ljude sad dovede na sahranu i da po onom starom običaju u Srbiji – Pa nema veze šta smo govorili. Eto, čovek umro. I druga stvar je što on ne bi samo izjavio saučešće nego bi on ostao da stoji tu. Nisam njemu rekao ništa, nego kad su krenuli on i njegovi članovi kabineta, rekao sam: 'Ne može'!”

— 2005.

„Zoran Đinđić je govorio da je Čedomir Jovanović jedini čovek iz Demokratske stranke čiju bi svaku političku izjavu potpisao.”

— 2005.

„Koštunica je kao klijent bio kakav je i danas političar: muljav, nesiguran, dvoličan, mrzovoljan, zao... Skoro sam gledao snimak Koštuničine inauguracije: on ulazi u salu ali se u pozadini vidi i grupa ljudi koja stoji pored vrata, njih desetak, a među njima – Dušan Spasojević i Mile Luković Kum. [...] DSS je stranka lečenih ovisnika, stranka mrzovoljnih, neuspešnih, frustriranih, jalovih, zlih i netalentovanih ljudi, stranka na čije je formiranje ogroman uticaj izvršila Služba državne bezbednosti.”

— 1. april 2007.

„Animozitet je bio obostran. Tadić je ceo svoj politički život proveo u Zoranovoj senci i mrzeo ga je zbog toga, a Zoran je njega doživljavao kao nužno zlo, i nazivao 'punjenom pticom'! Odnosi su naročito zaoštreni tokom 2002. kad Tadić počinje protiv Zoranovih odluka da lobira po stranci. Zato danas izgleda groteskno kad Tadić, na Zoranovom grobu, sa ružom u ruci, zamišljen, glumi tugu i setu! Nema u njemu ni tuge ni sete, već mržnje i trenutnog interesa!”

— 12. maj 2007.

„Političku podršku izvršiocima [ubistva Zorana Đinđića] dao je kabinet Vojislava Koštunice. Namera pučista, sa Koštunicom na čelu, bila je da se Zoranovo ubistvo prikaže kao obračun mafije i od toga ne odustaju ni dan danas.”

— 7. februar 2008.

„Ratko Mladić nikada neće biti izručen Hagu jer Srbijom danas vladaju oni koji tvrde da je suđenje Mladiću – suđenje i njihovoj ideologiji, odnosno SANU, SPC i suđenje srpskom biću.”

— 7. februar 2008.

„Nije Vojislav Koštunica krio svoju mržnju prema Zoranu ni za njegovog života, kao ni kasnije. Kroz izjave i postupke, kako svoje tako i svojih savetnika i saradnika, dokazivao je tu bolesnu tvrdnju zaverenika, da je ubistvo Zorana bilo nacionalni interes. Naručio je taj zločin i stvorio atmosferu poželjnosti takvog čina na isti način na koji je stvorio atmosferu mržnje prema Zapadu i poželjnosti paljenja i uništavanja njihovih ambasada.”

— 14. mart 2008.

„Dušan Mihajlović je jedan korumpirani mučenik, ucenjen hapšenjem, koji je promenio sve režime i koji bi da se izbavi zatvora napao i oca, majku, ženu, dete, pa što ne bi i mene. Nazvao me je "šefom mafije" da bi skrenuo pažnju javnosti sa odgovornih za političku pozadinu ubistva premijera Zorana Đinđića.”

— 8. oktobar 2010.

„Vučić je partner kao Vlada Srbije i njegova prošlost me ne interesuje. Šta to znači i šta me interesuje da li je igrao šah sa Dušanom Spasojevićem ili skidao tablu Ulica Zorana Đinđića. To me više ne interesuje, i to je toliko nategnuto. Zoran Đinđić je bio moj prijatelj i da je sada živ vi ne znate da li bio on bio sa Vučićem.”

— 29. jun 2014.