Ратко Младић

Извор: Wikiquote
Ратко Младић, 1993.г.

Ратко Младић рођен је 12. марта 1943. године у селу Божиновићи, општина Калиновик, Краљевина Југославија (данас Република Српска, Босна и Херцеговина). Био је генерал и командант Војске Републике Српске од 1992. до 1996. године.

Ево нас, 11. јула 1995. године, у Српској Сребреници,у очи још једнога великог празника српског,поклањамо Српском народу овај град и напокон дошао је тренутак да се после Буне против Дахија, Турцима осветимо на овом простору.


11. јула 1995.

Питам се, ако Француска стварно жели да направи муслиманску државу у Европи, зашто им не дају да то ураде у Паризу или Британији?


у интервјуу са Гаспаријем ди Склафанијем за италијански часпопис Ђентиле , Хан Пијесак, 1994.

Када би људи послушали мој савет и када би било у мојој моћи, ја не бих дозволио да постоји реч `рат` ни на једном језику, забранио бих сво оружје, чак и као играчке.


у интервјуу са Робертом Блоком , 1995.

На питање италијанског новинара : "Због чега побеђујете у биткама?"

Мислим својом главом и не желим публицитет. На крају крајева, не живи се од публицитета. Насупрот ономе што се прича и пише, ја не водим рат против хрватског или муслиманског народа. Водим га против њихових вођа и оних који рат подстичу из иностранства. Поштујем своје непријатеље и не мрзим их. Због тога побеђујем.


О Босни:

Рођен сам у некадашњој старој Херцеговини, старој српској кнежевини. Босна и Херцеговина представљала је вештачку творевину комунистичког система, а пре тога аустријског царства. Ми Срби, одбацујемо назив Босна. Ми смо Срби и знамо ко смо.

О Србима:

Можда ми Срби нисмо бољи од других, али нисмо ни гори. А нисмо ни тениска лопта коју неко може да баца како хоће. Не желимо да постанемо као неко племе из Амазоније које изумире или као ретке животиње које живе у резерватима. Ислам жели да продре у Европу и Запад ће доћи у ситуацију да посматра како он расте као печурка после кише.

На питање страних новинара да ли се осећа као ратни злочинац:

Не осећам се тако, ја само браним свој народ

О Хрватима, док је ратовао у Хрватској:

Упамтите, ми не водимо рат против Хрвата, против хрватског народа, већ против усташких фашиста, окорелих Павелићевих и Артуковићевих наследника. Зато кад год сте у прилици заштитите поштене Хрвате. Борите се за њих и објашњавајте им куд их води Туђманова политика. Иза нас иде истина, достојанство части и поштења.

О савезницима:

Можемо се ми клети у некакво пријатељство и савезништво са великим силама, али нека те велике савезнице нека кажу да ли су вратиле и кап српске крви из Првог или Другог светског рата! Ми смо њима помагали, потурали наше главе, кад год је њима било тешко. Кад су фашистичке хорде биле на домак Стаљинграда и Москве, наши очеви су гинули по босанским врлетима. Привукли су ту на себе 20 до 30 фашистичких дивизија. Исто је било и на солунском фронту. Солунски фронт није пробио Франше д'Епере, онако како смо учили из историје, нити га је пробио Степа Степановић или неки други војсковођа. Пробио га је српски сељак, српски војник - јунак.

О Дрини:

Дрина никада није била граница, нити ће бити. Дрина је наша кичма. Она протиче кроз центар српских територија. О њој треба да певамо бар онолико колико певамо о Морави. Знате ли како је настала Дрина? Од суза српских мајки.

О томе како види себе:

Јунак је српски војник, а не Ратко Младић. Сваки мој војник испричао би бољу причу о свом путу. Њихов пут је сложенији од мог, само што сам ја имао крупније проблеме од Книна па надаље, што сам морао да мислим и о сваком војнику и о сваком селу, а он само о свом рову.

О војничком позиву:

Бити војник, то је величанствено. Највећи чин у свим војскама је-војник. То је нешто најсветије. Ја се поносим, не што сам генерал, већ што сам војник.

О најважнијој војној операцији и борби:

Све су операције важне. Не желим ниједну да истичем. За мене је најважнији опстанак народа и победа наше борбе. Зато не желим ниједну операцију да истичем и стављам изнад других, свака је на свој начин величанствена. У свима њима учествује наш народ и војска, наша полиција и политичко руководтсво. За ово што имамо гинули су знани и не знани. Наша борба је величанствена. Ово је наш национално-ослободилачки рат, рат за опстанак.

О НАТО бомбардовању::

Ја лично нисам изненађен дејствима авијације НАТО пакта, нити одобрењем за тако дејство од УН, јер су УН одговорне за све жртве српског народа у овом рату, пошто су дозволиле да се комадањем бивше Југославије учини поново злочин против српског народа, на жалост по трећи пут у овом веку.

О Дејтону и СФОР-у:

Тачно је то да је у Дејтону потписан мир,међутим тешко је схватити, да они који су недавно пуштали на нас, од хиљаду или две хиљаде кила, авио-бомбе и крстарће ракете, могу након овог војног папира, који је легализација окупације овог простора, очекивати од српских мајки завијених у црно да им мисле другачије него оно што су заслужили.

О Западу:

Они би да наше генерале везују и воде у Хаг, а њихови овде да се шетају и да деле дјеци плакате и пропагандни материјал.

О светским интересима на Балкану:

Реч је о две глобалне политике. Једна је да се германизује Европа, на чему раде германске земље, са Немачком на челу. Преко Словенаца, Хрвата и муслимана, настоје да дођу до Дрине па да иду даље, да би тако обезбедиле своје интересе на Балкану. Другу концепцију заступају исламске земље, које агресивним фундаментализмом настоје да исламизују Европу. Оне као експонента исламског света истурају Турску, која исламском свету жели да врати неке дугове из прошлости, када су укинули арапско писмо, прешли на латиницу и сл. Турска да би опрала ту мрљу са своје историје и вратила се у исламску заједницу, прихватила је да реализује такву исламску политику, да преко јужне Бугарске, Македоније, Косова и Санџака до Босне успостави некакву "зелену траснферзалу".

О постдејтонској Босни:

Република Српска је резултат овог рата. Покушај неких међународних фактора да поново стрпају Хрвате, муслимане и Србе у исту врећу је контрапродуктиван. То је показала историја 20.века. Таква заједница није могла живети на југословенском простору, а како онда очекују да ће живети у мини држави која би се звала Босна.

О Републици Српској:

Република Српска је одраз тежње српког народа да живи као свој на своме. Нека нам природа буде поука: орлови не живе и не лете у јату са вранама. Свако се гнези и лети у своме јату. Тако и српски народ жели да живи у своме јату.

О Хашком трибуналу:

Хашки трибунал је политички суд који намеће туђу вољу. Моћници морају да знају да бранити свој народ није никакав грех. Напротив, то је најузвишенији циљ! Ми нисмо водили освајачи рат, ми смо само бранили оно што је наше.(..) Чим су ме оптужили значи да сам у праву. Очито је да они суде по принципу Османлијског царства- кадија те тужи, кадија ти суди.

О Хагу:

Мени може судити мој народ

Други о Младићу:[уреди]


Генерал Ратко Младић је ратни злочинац и њему је место међу женама и бабама.


Википедија
Википедија има чланак везан за: