Сузан Сонтаг

Сузан Сонтаг (1979)

Сузан Сонтаг (16. јануар 1933 – 28. децембар 2004) је била америчка списатељица, редитељка, филозофкиња, професорка, и политичка активисткиња.

Цитати

„Рат је култура, ратоборност изазива зависност, пораз за заједницу која себе замишља као вечну жртву историје може бити опојан као и победа. Колико ће времена требати Србима да схвате да су Милошевићеве године биле неублажена катастрофа за Србију, а нето резултат Милошевићеве политике је економска и културна пропаст читавог региона, укључујући и Србију, за неколико генерација? Авај, у једно можемо бити сигурни, то се неће догодити ускоро.”

„Метода се посебно обраћа људима с хендикепираном немилосрдном радном етиком - Немцима, Јапанцима и Американцима. Коришћење фотоапарата смирује анксиозност коју вођени посао осећа због тога што не ради када су на одмору и ако би требало да се забаве. Они морају да раде нешто што је попут пријатељске имитације посла: могу да сликају.”

„Ако је Америка врхунац западне беле цивилизације, како то изјављују сви од левице до деснице, онда са западном белом цивилизацијом мора бити нешто страшно погрешно. Ово је болна истина; мало од нас жели да иде тако далеко .... Истина је да Моцарт, Паскал, Булова алгебра, Шекспир, парламентарна влада, барокне цркве, Њутн, еманципација жена, Кант, Маркс, Баланшинов балет и др. не искупити оно што је ова посебна цивилизација нанела свету. Бела раса је рак људске историје; то је бела раса и само она - њене идеологије и изуми - која уништава аутономне цивилизације где год се шири, што је нарушило еколошку равнотежу планете, која сада угрожава само постојање самог живота.”

„Читање је моја забава, моја дистракција, моја утеха, моје мало самоубиство. Ако не могу да поднесем свет, само се склупчам с књигом у руци, и то је као мали свемирски брод који ме одводи од свега.”

„Рекли сте да литератури дугујемо готово све што јесмо и што смо били. Ако књиге нестану, историја ће нестати, нестаће и људски род. Сигурна сам да сте у праву. Књиге нису само произвољни збир наших снова и нашег сећања. Оне нам такође дају образац духовне контемплације. Неки људи мисле да је читање само вид бекства: бекство из „стварног“ свакодневног света у имагинарни свет, свет књига. Књиге су много више. Оне су начин да будемо човечнији.”