Пређи на садржај

Џон Апдајк

Извор: Викицитат
Џон Апдајк (1989)

Џон Апдајк (18. март 1932 — 27. јануар 2009) је био амерички романописац, песник, приповедач, критичар уметности и књижевни критичар.

Цитати

[уреди]

„Одбијање одмора, спремност да ризикујете претерано у име својих опсесија, оно је што разликује уметнике од забављача и оно што неке уметнике чини авантуристима у име свих нас.”


Америка је огромна завера да вас учини срећним.”


„Свакодневно се оријентишемо од других. Бити разуман је, у великој мери, бити друштвен.”


„Унутрашњи простори у које нам добра прича дозвољава да уђемо су стари станови религије.”


„Али за неколико фраза из његових писама и непаран ред или два свог стиха, песник пролази кроз своју биографију са зачепљеним уста.”


„Тајно сам разумео: примитивну привлачност огњишта. Телевизија је — њен неодољиви шарм — ватра.”


„Мењају се обичаји и уверења; угледни људи последњи знају или признају промену, а највише су увређени свежим одразима чињеница у огледалу уметности.”


„Да, постоји гомила информација на вебу, али већина њих је изразито нетачна, неуређена, неприписана и малолетна.”


„Недостаје ми само, а онда тек мало, у касно поподне, изненадни бели смех који као врелина муња пршти у атмосфери у којој душе покушавају да служе немогућем.”


„Морам да одем у Природу разоружан перспективе и да се истегнем као велико провидно платно на њу у нади да ће, пошто је моје подношење савршено, бити узет отисак лепе и корисне истине.”


„Од детињства, сви смо ми шпијуни; срамота није то него што су тајне које треба открити тако бедне и малобројне.”


Влада је или организована добронамерност или организовано лудило; његова посебна величина не дозвољава сенчење.”


Суштинско ја је невино, и када окуси сопствену невиност зна да живи заувек.”


„Није срамота, на крају, успоставити ред. И казни зле и, на неки начин, награди праведника.”