Džon Apdajk
Džon Apdajk (18. mart 1932 — 27. januar 2009) je bio američki romanopisac, pesnik, pripovedač, kritičar umetnosti i književni kritičar.
Citati[uredi]
„Odbijanje odmora, spremnost da rizikujete preterano u ime svojih opsesija, ono je što razlikuje umetnike od zabavljača i ono što neke umetnike čini avanturistima u ime svih nas.”
„Amerika je ogromna zavera da vas učini srećnim.”
„Svakodnevno se orijentišemo od drugih. Biti razuman je, u velikoj meri, biti društven.”
„Unutrašnji prostori u koje nam dobra priča dozvoljava da uđemo su stari stanovi religije.”
„Ali za nekoliko fraza iz njegovih pisama i neparan red ili dva svog stiha, pesnik prolazi kroz svoju biografiju sa začepljenim usta.”
„Tajno sam razumeo: primitivnu privlačnost ognjišta. Televizija je — njen neodoljivi šarm — vatra.”
„Menjaju se običaji i uverenja; ugledni ljudi poslednji znaju ili priznaju promenu, a najviše su uvređeni svežim odrazima činjenica u ogledalu umetnosti.”
„Da, postoji gomila informacija na vebu, ali većina njih je izrazito netačna, neuređena, nepripisana i maloletna.”
„Nedostaje mi samo, a onda tek malo, u kasno popodne, iznenadni beli smeh koji kao vrelina munja pršti u atmosferi u kojoj duše pokušavaju da služe nemogućem.”
„Moram da odem u Prirodu razoružan perspektive i da se istegnem kao veliko providno platno na nju u nadi da će, pošto je moje podnošenje savršeno, biti uzet otisak lepe i korisne istine.”
„Od detinjstva, svi smo mi špijuni; sramota nije to nego što su tajne koje treba otkriti tako bedne i malobrojne.”
„Vlada je ili organizovana dobronamernost ili organizovano ludilo; njegova posebna veličina ne dozvoljava senčenje.”
„Suštinsko ja je nevino, i kada okusi sopstvenu nevinost zna da živi zauvek.”
„Nije sramota, na kraju, uspostaviti red. I kazni zle i, na neki način, nagradi pravednika.”
