Hobit
Hobit, ili Tamo i natrag (1937) je fantastični roman Dž. R. R. Tolkina o hobitu Bilbu Baginsu koji, zajedno sa grupom patuljaka, kreće da osvoji deo blaga koje čuva zmaj, Šmaug.
Glava I: Neočekivani gosti[uredi]
- U jednoj rupi u zemlji živeo je hobit. Ne u gadnoj, prljavoj, vlažnoj rupi, ispunjenoj ostacima crva i zadahom vlage, niti, pak, u suvoj, ogoleloj, peščanoj rupi, u kojoj nema na šta da se sedne, i u kojoj nema ništa za jelo: ovo je bila hobitska rupa, a to znači − udobnost.
- Prva rečenica
- „Dobro jutro” reče Bilbo, izražavajući svoje misli. Sunce je sjalo, a trava bese veoma zelena. Ali Gandalf upre u njega pogled ispod svojih dugačkih čupavih obrva koje su na njemu stršile dalje nego obod senovitog mu šešira.
- „Šta hoćeš time reći” upita on. „Da li ti to meni želiš dobro jutro, ili saopštavaš da je jutro dobro, želeo ja to ili ne; ili da se dobro osećaš ovog jutra; ili da je ovo jutro u kojem treba biti dobar?”
- „Sve to ujedno”, odgovori Bilbo.
- „Upravo sam pošao u potragu za nekim spremnim da učestvuje u pustolovini koju pripremam, a to je veoma naporan posao.”
- „Verujem da jeste − u ovim krajevima! Mi smo veoma skroman i miran svet i ne cenimo pustolovine. Opasne uznemiravajuće neugodne stvari! Zbog njih se uvek kasni na ručak!”
- Daleko preko maglenih gora hladnih
Do tamnica dubokih i špilja starih
Moramo na put u svitanje zato
Da tražimo svetlo začarano zlato.
- I kroz njihovu pesmu hobit je osetio ljubav prema divnim stvarima koje se stvaraju rukama i veštinom i čarolijom, kako struje kroz njega, žestoku i surevnjivu ljubav, žudnju u srcima patuljaka.
- U tamnom nebu ponad drveća behu zvezde. Pomisli kako dragulji patuljaka svetlucaju u tamnim špiljama. Iznenada u šumi preko Vode sinu plamen − neko je verovatno palio šumsku vatru − i on pomisli kako se pljačkaški zmajevi nastanjuju na njegovom mirnom Brdu i spaljuju ga do poslednje travke. Od toga uzdrhta, i začas postade opet obični g. Bagins iz Bagremove ulice ispod Brda.
- „Isto tako bih želeo da budem upoznat sa rizikom, neposrednim troškovima, vremenom koje je potrebno za obavljanje posla kao i sa nagradom, i tako dalje” − čime je mislio: „Šta ću ja izvući iz toga? I da li ću preživeti sve to?”
- Ako ste ikad videli zmaja u nevolji, shvatićete da je ova izjava pesničko preterivanje, primenjena na bilo kojeg hobita, čak i na brata pradede starog Tuka, Grcmana, koji bese tako ogroman (za jednog hobita) da je mogao da jaše konja. On je jurišao na bauke sa planine Gram u Bici za zelena polja, i drvenom batinom odrubio njihovom kralju Golfinbolu glavu. Ova je letela sto metara kroz vazduh, a potom se otkotrljala u zečiju rupu, te je na taj način u istom trenutku dobivena bitka i izmišljena igra golf.
- U njemu se krije mnogo više no što vi naslućujete, a i prilično stvari o kojima on sam nema pojma.
- Gandalf
Glava II: Ovčije pečenje[uredi]
- „Da si bar obrisao prašinu sa kamina, našao bi ovo ispod sata”, reče Gandalf pružajući Bilbu ceduljicu (hartija, naravno, beše istrgnuta iz njegovog notesa).
- „Ovčetina juče, ovčetina danas, i neka mi oko iscuri ako sutra ponovo ne bude ovčetina”, reče jedan od divova.
- Divovi sporo shvataju, i užasno su sumnjičavi u pogledu svega što im je novo.
- „Na koga prvo da sednemo?” upita glas.
Glava III: Kratak odmor[uredi]
- ...ali stvari koje ste voleli i dani lepo provedeni obično stanu u dve reči, i kao da nisu baš zanimljivi za slušanje.
Glava IV: Preko brda i ispod brda[uredi]
- Izvesno je tek da tražeći obično pronađete nešto, ali to nije uvek ono nešto za čim ste tragali.
Glava V: Zagonetke u tami[uredi]
- Razmislio je što je najbolje mogao, i otpuzio dobar komad puta, dok iznenada njegova ruka ne naiđe na nešto što je pod prstima ličilo na majušan prsten od hladnog metala na podu tunela. Taj trenutak označio je preokret u njegovoj karijeri, ali Bilbo to nije znao. On stavi prsten u džep skoro nesvesno; u tom trenutku, izvesno, nije izgledalo da ima ikakvu upotrebnu vrednost.
- Šta raste iz zemlje kad ne vidi niko,
Od drveća više,
Uvis, uvis ide,
A ne raste nikad?- Jedna od Golumovih zagonetki Bilbu. Odgovor je „planina”.
- Trideset belih konja na brdu crvene boje
Prvo zagrizu,
Zatim topoću,
Zatim mirno stoje.- Jedna od Bilbovih zagonetki Golumu. Odgovor je „zubi”.
- Bez glasa cvili,
Bez krila leprša,
Bez ruku šiba,
Bez usta gunđa.- Jedna od Golumovih zagonetki Bilbu. Odgovor je „vetar”.
- Oko na plavom licu
Ugleda oko na zelenom licu.
„To oko je nalik na ovo oko”
Reče prvo oko,
„Samo je nekako nisko,
Uopšte nije visoko.”- Jedna od Bilbovih zagonetki Golumu. Odgovor je „sunce na krasuljcima”.
- Ne može se videti, ne može se osetiti,
Ne može se čuti, ne može se namirisati.
Leži iza zvezda i ispod brda
I sve prazne rupe puni,
Prethodi svemu i sledi sve,
Završava život, ubija smeh.- Jedna od Golumovih zagonetki Bilbu. Odgovor je „tama”.
- Kutija bez šarki, ključa ili vrata,
A unutra skriven sadržaj od zlata?- Jedna od Bilbovih zagonetki Golumu. Odgovor je „jaje”.
- Živa bez vazduha,
Ko smrt je hladna;
Nikad žedna, uvek pije,
U oklopu sva, ne zveči nikad.- Jedna od Golumovih zagonetki Bilbu. Odgovor je „riba”.
- Bez nogu leži na jednoj nozi,
pored nje sede dve noge na tri noge,
a i četiri noge dobiju malo.- Jedna od Bilbovih zagonetki Golumu. Odgovor je „riba na malom stolu, čovek za stolom sedi na stolici, mačka dobija kosti”.
- Ova stvar sve proždreće:
Ptice, zveri, stabla, cveće,
Železo glođe, čelik grize;
Tvrdi kamen u prah melje;
Sruši grad, uništi kralja,
A planine u dol valja.- Jedna od Golumovih zagonetki Bilbu. Odgovor je „vreme”.
- Bilbo se štipao i pljeskao; stezao u ruci svoj mali mač; čak gurnu drugu ruku u džep. Tu napipa prsten koji je našao u hodniku i zaboravio na njega.
- „Šta imam u džepu?” reče on glasno.
- „Gde je? Gde je?” Bilbo ga je čuo kako viče. „Issgubljeno je, prekrasni moj, nestalo, nestalo! Prokuni nas i smoždi nas, prekrasno je nestao!”
- Lopov, lopov, lopov! Bagins! Mi ga mrzimo, mi ga mrzimo, mi ga mrzimo zauvek!
- Golum
Glava XII: Unutarnja obaveštenja[uredi]
- Tako vam je to: patuljci nisu heroji, već proračunat svet sa izgrađenim stavom o vrednosti novca; neki su prepredeni i verolomni i prave propalice; drugi, pak, nisu takvi, već sasvim pristojan svet, kao Torin i Družina, ako ne tražite od njih isuviše.
- Ne vredi ispuštati živog zmaja iz predračuna, posebno ako ste u njegovoj blizini. Zmajevi možda nemaju prave namene za sve svoje blago, ali pravilo je da ga znaju u gram, posebno kad je dugo bilo u njihovom posedu; a Šmaug nije bio izuzetak.
- Kazati samo da je Bilbo ostao bez daha − znači ne kazati ništa. Ne postoje više reci da se izrazi njegova zapanjenost, pošto su ljudi promenili jezik koji su bili naučili od vilovnjaka u vreme kad je sav svet bio prekrasan.
- Ja dolazim ispod Brda, a ispod brda i preko brda vodio me put. I kroz vazduh. Ja sam onaj koji hoda neviđen. Ja sam odgonetač, mrežokidač, žacava muva. Izabran sam zbog srećnog broja. Ja sam onaj koji sahranjuje svoje prijatelje žive i potapa ih u vodi, a izvlači ih ponovo žive iz vode. Došao sam iz Bagrema, ali u bagremu nikad nisam bio. Ja sam prijatelj medveda i gost orlova. Ja sam Prstenovanik i Srećonosac; a ja sam i Jahač Buradi.
- Bilbo
- Ovo je, naravno, ispravan način razgovora sa zmajevima, ako ne želite otkriti svoje pravo ime (što je mudro), a ne želite ni da ih razbesnite drskim odbijanjem (što je, takođe, veoma mudro). Nijedan zmaj ne može odoleti opčinjavajućoj privlačnosti zagonetnog razgovora, ni sklonosti da gubi vreme pokušavajući da ga odgonetne.
- „Kralj ispod Planine je mrtav i koji su to od njegova soja što se usuđuju tražiti osvetu? Girion Gospodar Dola je mrtav, i kao vuk zašao među ovce, ja sam poždrao njegove ljude, pa gde su sinovi njegovih sinova koji se usuđuju da mi se približe? Ja ubijam gde želim i niko mi se ne usuđuje suprotstaviti. Ja sam sravnio sa zemljom ratnike od starine, a njima ravnih nema u svetu danas. A tad sam još bio mlad i mekan. Sad sam star i snažan, snažan, snažan, Lopove među Senkama!” reče on naslađujući se. „Moj oklop je kao desetostruki štit, moji zubi su mačevi, moje kandže koplja, puktaj moga repa je udar groma, moja krila vihor, a moj dah smrt!”
- „Nikad se ne smej živim zmajevima, Bilbo, budalo jedna!” reče on sebi, i to je docnije postala njegova omiljena uzrečica, da bi se prometnula u poslovicu.
- „Zatvorite vrata”, molio ih je, „do srži me prožeo strah od zmaja. Mnogo mi se manje dopada ova tišina od sinoćnje uzbune. Zatvorite vrata pre nego što bude prekasno.” Nešto u njegovom glasu unese nespokoj u patuljke. Lagano Torin otrese snove i, ustajući, šutnu kamen kojim su vrata bila zaglavljena. Tad nalegoše na njih i ona se zatvoriše škljocnuvši i zveknuvši. Ni traga ključaonici nije bilo iznutra. Behu zaključani u planini!
- „Jahač Buradi!” frknu on. „Tvoji tragovi dolaze iz vode, i nema sumnje da si iz vode i došao. Ne znam tvoj miris, no ako nisi jedan od onih ljudi sa Jezera, imao si njihovu podršku. Videće oni mene i zapamtiće ko je stvarni Kralj ispod Planine!” Diže se u plamenu i krenu na jug prema reci Trk.
Glava XIII: Bez domaćina[uredi]
- Već sam letimičan odsjaj blaga što su ga spazili idući ponovo je potpalio svu vatru njihovih patuljskih srdaca; a kad se srce patuljka, makar i onog najdostojnijeg poštovanja, razbudi zlatom i draguljima, on postaje odjedanput neustrašiv, a može postati i jarostan.
Glava XV: Navlače se tmasti oblaci[uredi]
- Pod Planinu visoku, tamnu
Kralj se vratio u dvoranu,
A mrski Crv sad već je strv,
Nek' neprijatelja se uvek lije krv!
Glava XVI: Obijač u tami[uredi]
- Vilinkralj se zagleda u Bilba sa novim zaprepaštenjem. „Bilbo Baginse”, reče on, „ti više zaslužuješ da nosiš oklop princa vilovnjaka nego mnogi kojima je on bolje pristajao.”
Glava XVII: Prolom oblaka[uredi]
- „Orlovi!” povika Bilbo još jednom, ali u tom času neki kamen zavitlan odozgo svom težinom udari u njegovu kacigu, on s treskom pade i ništa više nije znao.
Glava XVIII: Povratak[uredi]
- Konačno pobeda, pretpostavljam! E pa, sve to izgleda jako sumorna rabota.
- Bilbo
- „Zbogom, dobri obijaču”, reče on. „Ja krećem sad u dvornice čekanja da sedim uz svoje pretke, dok svet ne bude ponovo stvaran. Pošto ostavljam sad sve zlato i srebro, i idem tamo gde ono malo znači, želim sa tobom da se rastanem u prijateljstvu, i želeo bih da povučem svoje reci i dela sa Ulaza.”
- U tebi je više dobra nego što sam znaš, sine mirnog zapada. Deo hrabrosti i deo razuma, smešani u pravoj razmeri. Da više nas ceni hranu i veselje i pesmu iznad nagomilanog zlata, bio bi ovo srećniji svet. No, bio tužan ili srećan, ja ga moram sad ostaviti. Zbogom!
Glava XIX: Poslednja etapa[uredi]
- Kako svemu ima kraj, a tako je čak i sa ovom pričom, svanuo je napokon dan da ugledaju zemlju u kojoj je Bilbo bio rođen i odrastao, i gde su obrisi tla i drveća njemu bili poznati kao vlastite ruke i noge.
- Oči što plamen i mač gledaše
I užas sred kamenih dvorana
Gledaju najzad livade naše
Drveće i brda im znana.
- Bavio se pisanjem poezije i posećivanjem vilovnjaka; i mada su mnogi klimali glavama i kucali se u čelo i govorili „Jadni Bagins!” i mada je malo ko verovao u njegove priče, on je živeo veoma srećno dane svog života, kojih je bilo izvanredno velik broj.
- „To znači da su se proročanstva starih pesama obistinila, na neki način!” reče Bilbo.
„Naravno!” reče Gandalf. „A zašto se ona ne bi obistinila? Zar možeš sumnjati u predskazanja, ti koji si lično učestvovao u njihovom ostvarenju? Ne veruješ valjda ozbiljno, je li, da su se sve tvoje pustolovine i bekstva uspešno završili samo zato što imaš sreće, samo tebe radi? Ti si plemenita osoba, gospodine Baginse, i ja te veoma volim; ali pored tvoje malecke osobe toliko još ima toga u ovom širokom svetu!”
„Sva sreća!” reče Bilbo, smejući se, i pruži mu duvan-kesu.
