Дружина прстена
Дружина прстена (1954) је први од три тома Господара прстенова, аутора Џ. Р. Р. Толкина. Састоји се од Књиге I и Књиге II.
Књига I[уреди]
Дуго очекивана забава[уреди]
- Када је г. Билбо Багинс из Багремове улице најавио да ће ускоро прославити свој једанстоједанаести рођендан забавом изузетне величанствености, било је много говоркања и узбуђења у Хобитону.
- Прва реченица
- Половину од вас не познајем онолико добро колико бих волео; а волим мање од половине вас још упола онолико колико заслужују.
- Билбов опроштајни говор
- Пут вечно иде, никад, не престаје
Од врата где поче и затим.
Далеко напред где пут нестаје,
Морам, ако могу, да пратим.
Нек ноге што га следе живахно газе,
Док не досегне неки пут већи
Где се срећу многа послања и стазе.
А камо тад? Не умем рећи.
- „То је био комплимент,” рече Весели Брендибак, „и стога, разуме се, неистинит.”
Сенка прошлости[уреди]
Један Прстен да све окупи и у тами их свеже
У Земљи Мордор где сенке трају.
- Три Прстена за прсте Краљева вилин-врсте под небесима што сјају,
Седам за владаре Патуљака у двору њиховом камном,
Девет за Смртне Људе које смрт чека на крају,
Један за Мрачног Господара на његовом престолу тамном
У Земљи Мордор где Сенке трају.
Један Прстен да свима господари, један за свима сеже,
Један Прстен да све окупи и у тами их свеже
У Земљи Мордор где сенке трају.- У причи ово је превод стиха на језику Мордора.
- „Кажеш да је тај прстен опасан, много опаснији него што ја помишљам. На који начин?”
„На многе начине”, одговори Чаробњак. „Он је много моћнији него што сам ја могао и да помислим у почетку; толико моћан да на крају надвлада сваког од соја смртника који га има у власти. Да на крају он подвласти њега.”
- „Пре или после – после ако је за почетак снажан или добронамеран, али ни снага ни добра намера не трају – пре или после, мрачна ће га сила прогутати.”
- Гандалф
- Он је сматрао да је прстен веома леп, и веома користан у невољи, и да је, ако ту има ишта рђаво или чудно, то он сам. Рекао је да му он ’обузима свест’, и увек је био забринут за њега, али није претпостављао да треба кривити управо прстен.
- Гандалф
- „Волео бих да то није морало да се деси у моје време”, рече Фродо.
„Ја такође”, рече Гандалф, „а тако и сви они који доживе таква времена. Али није њихово да о томе одлучују. Све о чему ми имамо да одлучимо јесте шта да чинимо с временом које нам је дато.'
- „Како је жалосно што Билбо није пробуразио то огавно створење кад му се пружила прилика!”
„Жалосно? Жаљење је било оно што му је зауставило руку. Жаљење и самилост: не ударити без потребе. И био је добро награђен, Фродо. Буди сигуран да је задобио тако мало повреда од зала, и спасао се на крају, зато што је на тај начин започео своје власништво над Прстеном. Сажаљењем.”- Фродо и Гандалф
- Заслужује! И ја бих рекао да заслужује. Многи што живе заслужују смрт. А неки који умиру заслужују живот. Можеш ли им га дати? Онда не буди тако ревностан кад изричеш смртне осуде. Јер чак ни веома мудри не могу видети све исходе. Немам много наде да се Голум може излечити пре смрти, али постоји извесна могућност за то. А он је повезан са судбином Прстена. Срце ми каже да он још има да одигра неку улогу, на добро или зло, пре краја; а када то дође, Билбова самилост могла би управљати судбином многих – и не најмање твојом.
- Гандалф
- „Ти си мудар и моћан! Не би ли ти узео Прстен?”
„Не!” узвикну Гандалф скочивши. „Уз ту силу ја бих имао моћ сувише велику и страшну. А Прстен би нада мном стекао још већу и погубнију снагу.” Његове очи блеснуше, а лице му се осветли као од унутрашње ватре. „Немој ме искушавати! Јер ја не желим да постанем попут Мрачног Господара. А ипак, пут од Прстена ка моме срцу је самилост, самилост за слабе и жеља за моћи да чиним добро. Немој ме искушавати! Не усуђујем се да га узмем, чак ни на чување, без употребе. Жеља да се њиме служим била би превелика за моју снагу. А имаћу толико потребе за њим. Велике су опасности преда мном.”
Тројица су већ друштво[уреди]
- Он је често говорио да постоји само један Пут; да је он као нека велика река: његови извори су на сваком прагу, и свака му је стаза притока. ’Опасан је то посао, Фродо, изаћи кроз своја врата’, имао је он обичај да каже. ’Закорачиш на Пут, и ако не уздржиш своја стопала, не зна се куда можеш бити одвучен.
- Фродо, о Билбу
- Не знам, а радије не бих нагађао.
- Фродо
- Још иза угла можда нас чека
Нов пут или тајна капија нека,
Па иако данас нећемо туда,
Сутра ћемо можда поћи онуда,
Кренути низ стазе скривене вите
Што ка Месецу и Сунцу хите.
- Али то није ваш сопствени Округ. Други су ту живели пре Хобита, и други ће ту живети кад Хобита не буде више. Велики свет је свуда око тебе: можеш да себе оградиш унутра, али не можеш њега заувек да оградиш споља.
- Гилдор
- Не мешај се у послове чаробњака, јер они су довитљиви и преки.
- Гилдор
- Не иди виловњаку по савет, јер он ће рећи и не и да.
- Фродо
- ...ретко дају савет без ограда, јер савет је опасан дар, чак и од мудрих мудрима, а сви путеви могу поћи по злу.
- Гилдор
- „Али где да нађем храбрости?” упита Фродо.
„Храброст се налази на неочекиваним местима”, рече Гилдор. „Надај се! Сада спавај!”- Фродо и Гилдор
Пречица до печурака[уреди]
- „Они ми изгледају малко изнад мојих свиђања и несвиђања, да тако кажем”, одговори Сем лагано. „Не бих рекао да мари шта ја мислим о њима. Они су сасвим другачији од оног што сам ја очекивао − тако стари и тако млади, и тако весели и тужни, тако рећи.”
- Сем, причајући о виловњацима.
- „Пречице стварају застоје, али крчме још дуже.”
- Фродо
- Хо! Хо! Хо! Ка боци се иде
Што утапа патњу и јад са срца скиде.
Ветар нек дува, кише нек се виде,
И много нек је миља још да се иде,
Под високим дрветом лежаћу неким,
Пловидбу облацима препуштам далеким.- Сем и Пипин
Једна разоткривена завера[уреди]
- Сем је одличан момак и скочио би змају низ ждрело да те спасе, ако се не би саплео о сопствене ноге.
- Пипин
У дому Тома Бомбадила[уреди]
- Реци ми ти ко си, сам, просто ти, без имена?
- Том Бомбадил Фроду
- Најстарији, то је оно што сам. Пазите шта вам кажем, моји пријатељи: Том је био овде пре реке и пре дрвећа; Том се сећа прве капи кише, и првог жира. Он је начинио стазе пре Великих Људи, и видео Мали Народ како долази. Он је био овде пре краљева и пре гробова и пре Створова из могила. Када су Виловњаци отишли на запад, Том је већ био овде, пре но што су мора уобличена. Он је познавао таму испод звезда када је била без страха, пре него што је Мрачни Господар дошао Споља.
- Том Бомбадил
- Биле су тврђаве на висијама. Владари малих краљевина борили су се, а младо сунце је блистало попут ватре на црвеном металу њихових нових и грамзивих мачева. Биле су победе и порази, и куле су пале, тврђаве беху спаљене, а пламенови се дизаху у небо. Злато је гомилано на носиљкама мртвих краљева и краљица; и могиле су их прекриле, и камена су врата била затворена и трава је израсла преко свега.
- Има земље под његовим старим стопалима и иловаче на његовим прстима, мудрости у његовим костима, а оба су му ока отворена.
- Том Бомбадил о фармеру Маготу
- Хо! Том Бомбадил, Томе Бомбадиле!
Воде, шуме, брда, трске ти и врба што се свиле,
Ватре, Сунца, Месеца ти, ослухни и почуј нас!
Дођи, Томе Бомбадиле, невоља је, дочуј нас!
- Онда Том навуче Прстен на крај свог малог прста и принесе га светлости свеће. За часак Хобити не опазише ништа необично у томе. Онда им стаде дах. Није било никаквог знака да Том ишчезава!
Магла на Висоравнима Могила[уреди]
- Те ноћи не чуше никакве шумове. Али у сновима или ван њих, није могао да разабере шта је, Фродо је чуо пријатно певање како му тече кроз свест, неку песму која као да је попут бледе светлости долазила иза сивог застора кише и израстала све снажнија, претварајући тај застор у стакло и сребро, док се коначно није повукао, а нека далека зелена земља отворила се испред, пред брзим изласком сунца.
- Хладне вам руке, срце и кости,
хладном сну под каменом будите гости:
да вам на каменитом лежају сване
кад Месец умре и Сунце стане.
Црни ветар смрти ће звезде да среже,
они нек још овде на злату леже,
док Мрачни Господар руку не дигне смелу
над мртво море и земљу свелу.
- Постоји нека клица храбрости скривена (често дубоко, уистину) у срцу и најдебљег и најстрашљивијег Хобита, и чека неку крајњу и очајну опасност да је подстакне на раст.
- Стари Том Бомбадил је чудне врсте врсник,
Жуте су му чизме, светлоплав му прсник.
Нико га још не досегну, Том власт своју држи:
Његове су песме јаче, ногама је бржи.
Страјдер[уреди]
- Не сјакти све што је од злата жаром,
Ни све луталице нису изгубљене;
Нема сушења снажном а старом,
Мраз не досеже дубоке корене.
Из пепела ће се ватра дићи јача,
Из сенки ће нићи светлосне струне;
Обновиће се оштрица скршеног мача,
Биће опет краљ онај без круне.
Нож у тами[уреди]
- Гил-галад је краљем Виловњака био.
О њему харфиста тужну песму свио:
последњем краљу слободних и племенитих
између мора и Планина каменитих.
Његов мач беше дуг, копље разорно,
кацига надалеко блистала продорно;
безброј звезда што пољем су небеским сјале
у огледало му штита сребрнога стале.
Али одавно је одјахао, од свих се растао,
не зна се где борави и где је застао,
јер звезда му паде и тама је смени
у Земљи Мордор, где леже сени.
Књига II[уреди]
Многи сусрети[уреди]
- Он се још ни упола није провукао кроз то, и шта ће с њим бити на крају чак ни Елронд не може да предскаже. Неће бити зло, мислим. Могао би постати попут посуде испуњене чистом светлошћу, видљив за очи које могу да виде.
- Гандалф самом себи, о Фроду
- Али сва таква места убрзо ће постати острва под опсадом ако се догађаји наставе како сада теку. Мрачни Господар одашиље све своје снаге.
- Гандалф Фроду
- Жао ми је, жао што си допао тог терета, жао ми је због свега. Зар пустоловинама нема краја? Рекао бих да нема. Неко други увек мора да настави причу.
- Билбо Фроду
- Време овде као да не пролази: оно просто јесте.
- Билбо Фроду, о Ривендалу
Елрондов савет[уреди]
- ...у протоку хитрих година Средњега света лоза Менелдила, сина Анарионовог, малаксала је, и дрво је венуло, и крв Нуменореанаца измеша се с крвљу Нижих Људи. Тада је стража на зидинама Мордора спавала, а мрачна створења догмизаше назад до Горгорота. А онда зли створови иступише, и заузеше Минас Итил, и остадоше у њему, и учинише га местом ужаса; и сада се зове Минас Моргул, Кула Зле Магије.
- Мач скршени тражи, хити:
Сад Имладрис њега скрива;
Ту савет ће јачи дати
Од чини што Моргул снива.
Ту показан знак ће бити
Да наступа Судњи дан,
Пропаст Изилдура неће више спати,
А иступиће Полушан.
- Много је злих створова које ваши снажни зидови и блистави мачеви не заустављају. Ви мало знате о земљама изван ваших граница. Мир и слобода, кажеш ти? Север би их слабо познавао да није нас.
- А ипак мање захвалности добијамо ми него ви. Путници нас мрко гледају, а сељаци нам дају имена из поруге. Кракатило сам ја за неког дебелог Човека што живи на дан хода од непријатеља који би му срце следили, или његов мали град претворили у рушевину да није беспрекидно чуван. А ипак, ми не бисмо хтели да је другачије. Ако је обичан свет слободан од бриге и страха, обичан ће и бити, и ми морамо бити тајна да их таквима одржимо.
- Арагорн
- А онај који уништи ствар да би изнашао шта је она напустио је стазу мудрости.
- Гандалф Саруману
- Опасно је изучавати предубоко вештине Непријатеља, добра или зла ради. Али такви падови и издаје, авај, дешавали су се и раније.
- Елронд, о Саруману
- Мислим да ће на крају, ако све друго буде освојено и, Бомбадил пасти; Последњи, као што је био Први; а онда ће наступити Ноћ.
- Глорфиндел
- И није наша улога овде да мислимо само на једно годишње доба, или на неколико живота Људи, или једно пролазно раздобље овога света. Ми бисмо морали да тражимо један коначни крај ове опасности, чак и ако се не надамо да ћемо га наћи.
- Гандалф
- Сада коначно морамо узети тежак пут, пут непредвиђен. Ту лежи наша нада, ако то јесте нада. Отићи у опасност – у Мордор. Ми морамо послати Прстен до Ватре.
- Елронд
- Ми не можемо да употребимо Владајући Прстен. То сада и предобро знамо. Он припада Саурону, који га је сам начинио, и у потпуности је зао. Његова снага, Боромире, превелика је да је ико искористи како сам хоће, осим оних који већ имају велику сопствену моћ. Али за такве он садржи још смртнију опасност. Сама жеља за њим кужи срце.
- Елронд
- Ако би ико од Мудрих овим Прстеном збацио Господара Мордора, употребљавајући његове сопствене мађије, он би поставио себе на Сауронов престо, и још један Мрачни Господар би се појавио. А то је други разлог због кога Прстен треба да буде уништен: док год је он на свету, представљаће опасност чак и за Мудре. Јер ништа није зло на почетку. Чак ни Саурон то није био. Ја се плашим да однесем Прстен да га сакријем. Нећу да дотакнем Прстен ни да рукујем њиме.
- Елронд
- Очајање је само за оне који виде крај без икакве неизвесности. Ми то не видимо.
- Гандалф
- Нека лудост буде наш огртач, вео испред очију Непријатеља! Јер он је веома мудар, и мери све на ваги своје злобе. Али једина мера коју он зна јесте жеља, жеља за моћи; и тако он просуђује сва срца. У његово срце не улази мисао да ће га се ико одрећи; да имајући Прстен, ми можемо желети да га уништимо. Ако то желимо, покварићемо му рачуне.
- Гандалф
- Овај подухват могу покушати слаби са исто онолико наде колико и јаки. А ипак, такав је често ток догађаја који покреће точкове света: мале руке их покрећу зато што морају, док су очи великих другде.
- Елронд
- Помишљао сам да ставим: и он је живео срећно заувек потом, до краја својих дана. То је добар завршетак, ништа гори зато што је употребљаван и раније. Сада ћу морати то да изменим: не би се рекло да се обистињује.
- Билбо
- „Ја ћу однети Прстен,” рече он, „иако не знам пут.”
- Фродо
- Ово је час народа Округа, када се они дижу са својих тихих поља да потресу куле и савете Великих. Ко је од свих Мудрих могао то да предвиди? Или, ако јесу Мудри, зашто би они очекивали да то знају, док час не куцне?
- Елронд
Прстен иде на југ[уреди]
- „Неверан је онај који каже збогом када се пут замрачи,” рече Гимли.
„Може бити”, рече Елронд, „али нека се не заклиње да ће ходати тамом онај који није видео спуштање ноћи.”
„Ипак, задата реч може ојачати уздрхтало срце”, рече Гимли.
„Или га сломити,” рече Елронд.
Путовање кроз таму[уреди]
- Коначно Фродо проговори. „Ја не желим да идем”, рече он, „али исто тако не желим да одбацим савет Гандалфов. Молим да не буде гласања док то не преспавамо. Гандалф ће лакше добити гласове на светлости јутра него у овој хладној тмини. Како ветар завија!”
На ове рећи сви западоше у ћутање и мисли. Слушали су ветар како сикће између стења и стабала, и чуло се завијање и јадиковање око њих у празним пространствима ноћи.Одједном Арагорн скочи. „Како ветар завија!” завика он. „Он завија вучјим гласовима! Варге су дошле западно од планина!”
Мост Казад-дума[уреди]
- Но, но! То је окончано! Учинио сам све што сам могао. Али наишао сам на себи равног и скоро сам био уништен. Не стојте ту! Продужите!
- „Ти не можеш проћи”, рекао је он. Орци су стајали непомично, и мртва се тишина спустила. „Ја сам слуга Тајне Ватре, руковалац пламена Аноровог. Ти не можеш проћи. Мрачна ватра неће ти користити, пламене Јудуна. Врати се у Сенку! Ти не можеш проћи!”
- Гандалф се суочава са Балрогом из Морије
- Са ужасним криком Балрог се суноврати, и његова сенка зарони доле и ишчезе. Али док је падао он завитла бичем, и ремење ошину, и омота се око Чаробњакових колена вукући га до ивице. Он се затетура и паде, хватајући се узалудно за камен, и склизну у амбис. „Бежите, ви будале!” повика и нестаде.
- Гандалф током пада у провалију испод моста Казад-дума
Лотлоријен[уреди]
- Ни у чему моћ Мрачног Господара није очитија него у отуђивању које дели све који му се још супротстављају.
- Халдир
- Свет је заиста пун опасности и у њему је много мрачних места; али још има много лепога и, мада је у свим земљама љубав сада измешана с болом, она можда тим бива и већа.
- Халдир Дружини
- Мислио сам да су Виловњаци сви за месец и звезде, али ово је виловњачкије од свега што сам чуо да се казује. Осећам се више као да сам изнутра у некој песми, ако схватате шта мислим.
- Сем Фроду
- Док се Фродо спремао да га следи, ставио је длан на дрво покрај лестава: никада раније није био тако изненадно и тако продорно свестан додира и састава коре дрвета и живота испод ње. Он је осећао уживање у опипу дрвета, не као шумар и не као дрводеља; било је то уживање у живом дрвету самом по себи.
Огледало Галадријелино[уреди]
- „Не збори зла о леди Галадријели!” рече Арагорн строго. „Ти не знаш шта говориш. Нема у њој ни у овој земљи никаква зла, сем ако га човек не донесе овамо сам.”
- Посао што се никад не начне је онај што му треба најдуже да се докрајчи.
- Сем понавља изреку свог „старог”
- Ја нећу да вам дајем савет; да говорим да чините ово или да чините оно. Јер не могу вам ја користити ни у чињењу, ни у налажењу начина, нити у бирању праваца, него само у знању онога што је било и што јесте, и, делом, онога што ће бити.
- Можеш нешто сазнати, било оно што видиш лепо или ружно; то може бити корисно, а може и не бити. Видети је подједнако добро и опасно.
- „А шта ви желите?” рече он коначно.
„Оно што треба да буде”, одговори она.- Фродо и Галадријела
- Ја не поричем да је моје срце веома желело да тражи то што ти нудиш. Много дугих година премишљала сам шта бих ја могла да учиним ако би Велики Прстен доспео мени у руке, и гле! донет је мени надохват. Зло које је било замишљено пре много времена дела на многе начине, било да Саурон стоји или пада. Зар би то било племенито дело што служи на част Прстену кад бих га ја одузела, силом или страхом, од свога госта?
„А сада то коначно долази. Ти хоћеш да ми даш тај Прстен од своје воље! На место Мрачног Господара хоћеш да поставиш једну господарицу. А ја нећу бити мрачна, него лепа и страшна као Јутро и Ноћ! Ужасна као Олуја и Муња! Снажнија од темеља земље. Сви ће ме волети и очајавати!”
Она диже главу, а с прстена који је носила изби светлост која обасја само њу а све друго остави у тами. Стајала је пред Фродом чинећи се сада висока ван сваког мерења, и лепа неподносиво; страшна и узвишена. Онда пусти руку да падне, и светлост ишчезе; изненада, насмеја се поново и – гле! – умањила се: витка вилин-жена, одевена у једноставно бело, чији је нежни глас био мек и тужан.
„Прошла сам пробу”, рече она. „Ја ћу се умањити и отићи на Запад, остаћу Галадријела.”- Галадријела
- Зар ти није Гандалф рекао да Прстенови дају моћ у складу са мером сваког поседника? Пре но што би ти могао да искористиш ту моћ било би потребно да постанеш знатно снажнији, и увежбаш своју вољу у подвлашћивању других.
Збогом Лоријену[уреди]
- Али немој презирати предање које је дошло из удаљених година, јер често се може десити да старе жене држе у памћењу реч о стварима о којима је и мудрима ваљало знати.
- Келеборн
- Речено је да је умешност Патуљака пре у њиховим рукама него у језицима, ипак, то није истинито за Гимлија. Јер нико ми до сада није изнео захтев толико смео, а ипак тако учтив... Ја не проричем, јер свако прорицање је сада узалудно: на једној страни лежи тама, а на другој само нада. Али, ако нада не пропадне, онда ја кажем теби, Гимли сине Глоинов, да ће се твојим рукама преливати злато, а ипак над тобом злато неће имати власти.
- Галадријела
- Реци ми, Леголасе, зашто сам пошао на овај Подухват? Мало сам ја знао где лежи главна опасност. Истинито је Елронд говорио рекавши да не можемо предвидети шта се може сусрести на нашем путу. Муке у тмини биле су опасност које сам се плашио, а то ме није задржало. Али ја не бих пошао да сам знао опасност од светлости и задовољства.
- Сећање није оно што срце жели. Оно је само огледало, бело и јасно као Келед-зарам. Или бар тако говори срце Патуљка Гимлија. Виловњаци могу ствари видети другачије. А заиста сам чуо да је за њих сећање више налик свету јаве него сну. Није тако за Патуљке.
- Гимли
Велика река[уреди]
- „Време не застаје никада”, рече он, „али промена и растење нису у свим стварима и местима исти. За Виловњаке свет се креће, и креће се веома брзо и веома споро. Брзо, јер они сами се мало мењају а све друго пролеће: то је болно за њих. Споро, јер они не рачунају године што протичу, не за саме себе. Доба која пролазе само су таласићи вечно понављани у дугом, дугом току. А ипак све ствари под сунцем морају се коначно истрошити до неког краја.”
Распад Дружине[уреди]
- „Ојс, Семе Гемџи!” рече он гласно. „Твоје ноге су сувише кратке, па употреби главу!”
- Не вреди покушавати бекство од тебе. Али ја сам задовољан, Семе, не могу ти рећи колико задовољан. Хајде! Јасно је да је било суђено да идемо заједно. Ми ћемо отићи, и нека би остали нашли безбедан пут.
- Фродо
