Francuske izreke
francuske izreke, navedene u „Velikom rečniku stranih reči i izraza” autora Ivana Klajna i Milana Šipke[1] :
- Hon(n)i soit qui mal y pense (izgovor: oni soa ki mal i pans), Neka se stidi ko nešto loše pomisli![1]
- Mais ou sont les neiges d’antan (izgovor: mez u son le než dantan). Ali gdje su lanjski snijegovi.[1]
- Le style c'est l'homme (izgovor: l stil se lom). Čovjek je stil.[1]
- Le mieux est l’ennemi du bien (izgovor: l mje e denimi di bjen). Bolje je neprijatelj dobrog.[1]
- Le superflu, chose tres necessaire (izgovor: l siperfli, šoz tre neseser). Suvišnost, veomoa nužna stvar.[1]
- L’exactitude est la politesse de rois (izgovor: legzaktitid e la polites de roa). Tačnost je učtivost kraljeva.[1]
- L'état, c'est moi (izgovor: l'eta, se moa). Država, to sam ja. (Luj XIV)[1]
- Le style c'est l'âme (izgovor: l stil se lam). Stil je duša.[1]
- Je m’en vais chercher un grand peut-etre (izgovor: ž man ve šerše en gran p`tetr). Odlazim da tražim jedno veliko „možda”. (Fransoa Rable)[1]