Франсоа Рабле
Франсоа Рабле (око 1494 — 9. април 1553) је био француски хуманиста, писац, лекар и монах.
Цитати[уреди]
„Немам ништа, много дугујем, а остало остављам сиротињи.”
„Новчић је жила рата.”
„Време, које изгриза и умањује све остало, повећава и увећава користи.”
„Ако мислите да сам вам учинио, или ћу вам убудуће моћи учинити било какву прихватљиву услугу, дозволите ми да оснујем опатију по сопственом уму и машти.”
„Мудрост не улази у злобни ум, и ... знање без савести је само пропаст душе.”
„За моју намеру биће довољно што сам вам рекао истину, а истину ћу вам рећи.”
„Узећемо добру вољу за дело.”
„Оно што се не може излечити, мора се издржати.”
„Стрпљење, да је воља наше суверене госпође, били бисмо високи као ти; па, хоћемо кад јој буде воља.”
„У Питагориној школи прећутност је била симбол апстрактног и суперлативног знања…”
„Смех је највеће добро за човека.”
„Човек вреди тачно онолико колико цени себе.”
„Човеков ум је јачи од његових песница.”
