Aleksandar Šapić

Aleksandar Šapić (2016)

Aleksandar Šapić (Beograd, 1. jun 1978) je srpski političar i trenutni gradonačelnik Beograda. Potpredsednik je Glavnog odbora Srpske napredne stranke. Bio je predsednik opštine Novi Beograd i bivši vaterpolista.

Citati

„Srbija nije bogata kao neke druge zemlje, ali ima novca da sahrani svoju decu.”

„To što na ulicama Beograda ima oko 5.000 beskućnika je dokaz da je Beograd postao metropola, jer najbogatiji gradovi imaju problem sa beskućnicima.”

„Niko nema racionalno objašnjenje kako se zagađenje u jednom momentu pojavi na dva, tri meseca, pa onda nestane na par godina, pa se opet pojavi. Nemam objašnjenje, što ne znači da na tome ne treba raditi.”

„Oni (Romi) moraju da donesu odluku sami sa sobom da li žele da žive na način koji su danas standardi jednog civilizovanog sveta ili žele da žive u uslovima u kojima će im neko sutra, ne daj bože, ponovo zgaziti dete, izleteti na put.

To je teško jer oni (Romi) sami to odbijaju i na taj način ugrožavaju i svoj i život svojih komšija i sugrađana. Reč je o velikom broju naselja u kojima se ne poštuju nikakva pravila. Nije lako rešiti ovaj problem, ali to ne znači da treba da odustanemo. Pokušaćemo da ih popišemo, ali i to je problem jer najveći deo njih nema prebivalište u Beogradu, a žele da budu blizu centra grada jer skupljaju sekundarne sirovine, prose pored semafora, kradu, uznemiravaju građane. To svi Beograđani znaju i ne možemo da se pravimo da se to ne dešava, jer takva romska naselja i takav njihov način života ne ugrožava samo njih, nego i sve Beograđane. Ja sam gradonačelnik svih naših sugrađana i moram da vodim računa i o onima koji su ovakvim njihovim načinom života ugroženi. I vodiću. Znam da je ovo nepopularno reći, i da se decenijama beži od te teme, jer odmah vam skoče na glavu sve moguće organizacije za ljudska prava i nevladine organizacije, ali evo rekao sam, jer svi znamo da sam rekao istinu.”

„Evo, sad, napravite vi o tome anketu na ulici, pitajte Beograđane da li im je lepo u okruženju jednog nehigijenskog naselja, ako smete da napravite, da vam ne skoče na glavu oni Opre Roma, Opra Vinfri, ne znam ni kako se zovu.”

„Prijavio sam 150 kvadrata zato što je to efektivan stambeni prostor, a ostatak predstavljaju terase, garaže, podrum i tavan. Šta je tačno sporno tu? Prijavio sam 399 kvadrata, a objavio 150, smatrao sam da je to stambeni prostor za koji me pitaju. Jesam li ja počinio neko krivično delo? Gde piše da mora da se podudara? Je l’ to krivično delo ako sam obmanuo javnost? Ja ću sa Agencijom videti da li sam imao pravo da obmanjujem javnost. U tom slučaju i Agecija za borbu protiv korupcije snosi krivicu, jer me četiri godine na taj propust nije upozorila. Tužiću medije koji su izbacili informaciju da Agenciji za borbu protiv korupcije nisam prijavio imovinu u Italiji, jer je to notorna laž i neistina.”

„Mila Popović mi je tražila autogram i ja ću sad da joj ga dam. Evo, za našu Milu od Ace Šapića. Dobila je autogram. Sliku nisam poneo, ali doneću. Može iz bazena, tad sam bolje izgledao.”

„Nakon svega što se dešavalo proteklih par meseci, više ne postoji ni jedan posto šanse da sa SNS možemo da napravimo bilo kakav dogovor oko zajedničkog upravljanja Beogradom. Mogu da budem Sveti Petar, ne gradonačelnik, tu dogovora više nema. A dogovora nema jer sve ono za šta se mi zalažemo, suprotno je od onoga kako se oni ponašaju.”

„Pritisak i stalna pretnja za goli život, kroz koji prolazi cela njegova porodica, a pre svega on (Aleksandar Vučić) poslednjih nekoliko godina i čelik bi istopili, a ne ljudsko biće.”

„Naravno da mi je gradski aparat omogućio daleko veću penetraciju u čitavo stanovništvo i građane našeg grada i to sam na kraju krajeva i uradio.”

„Ja sam odlučio da uđem u svaku kuću. Svakog stradalog i ranjenog deteta. Nisam bio samo kod jedne porodice jer je majka bila u jako lošem stanju. Sve sam ih obišao i verujte mi da ne znam ni kako sam preživeo. Dolazio sam u situaciju da ljudi koji su izgubili decu mene teše.”

„Važno je da se redovno obrezuje jer drveće koje je popadalo, ili je bilo iznutra obolelo, ili trulo, ili nije bilo obrezano, pa je onda od težine palo.”

„Majstori ste montaže, kako ga vi izmontirate, to ne bi ni Kjubik (misleći na reditelja Stenlija Kjubrika) izveo.”

„Tamo će se kremirati životinje, kao i ljudi, a onda će da se urma ovde ostavlja ili na nekom drugom groblju.”

„Jeremića podržala afrička država Nambija (misleći na državu Namibiju).”

„Ne znam, ne interesuje me. Mene zanima novi most. Ja se starim (savskim) mostom neću baviti. Možemo neki eksponat da stavimo pored, mislim da treba tom čoveku, učitelju Miladinu Zariću, koji je obezbedio da Beograd tada ima most da podignemo spomenik, da mu se nekako odužimo, ali da se bavim nacističkim mostom koji nema nikakvu kulturološku ni istorijsku vrednost, neću.”

„Pogledajte samo koliko ima vozača koji su sami u kolima danas u gradu. Ja sam to jednom prilikom, kad sam se sam vozio brojao, nisam mogao da naiđem na automobil koji ima više od jednog vozača.”

„Ko jutros, sa maskiranim kačketom nije trčao 11 km, nije pravi srpski komandos!”

„Kad krenu one vaše vesti „Dudu du dudu, dudu du dudu”, ja mislim da je rat počeo, majke mi moje rođene. Unosite nemir (za špicu emisije „Dnevnik” na N1).”

„Sad vi vidite kako je meni. Treba da spreme jednu prezentaciju i da samo prebacuju i ni to ne ide. Pod pritiskom su velikim psihološkim. Od vas… Živi ljudi, znam. Pa i ja sam živ čovek. A onda da li sam rekao Nambija ili Namibija, poumiraše svi od smeha. A? Evo ovaj ovde (zaposleni u gradskoj upravi) ne može da pogodi šezdeset puta koje ovo da takne. I kao jadan, nemojte, pusti, živ čovek… Šta sam ja? Robot? Je l' sam ja mašina?”

„Danilo (obraća se novinaru portala Nova), ti si moj veliki poštovalac i obožavalac… Ja vidim, tebe kad krene vikendom, izbacuješ po sedam, osam tekstova na svaka dva sata o meni. Moram da priznam da takvog obožavaoca nisam imao još iz vremena kad sam se bavio sportom. Kad te krene ona ruka, samo izbacuje, samo stiže – tapa, tapa, tapa… Ne znam da li se trudim ja, da li se trudiš ti ili oni… Nema veze…”

„Došli smo danas ovde u privremeno prenoćište za, za... Kako se oni zovu? (pokušava da se seti reči „beskućnici”)”