Презир
Презир или ијек. пријезир је социјални осећај који неко доживљава према другој особи, односно крајње омаловажавање које се осећа или показује.
Цитати
[уреди]„Људско тело ће се претворити у прах; али докле дише, презир према човеку је презир према животу. (Леон Батиста Алберти)”
„Галебови који презиру савршенство зарад путовања не иду никуда, полако. Они који остављају по страни путовање ради савршенства, одмах иду било где. (Ричард Бах)”
„Лукави људи презиру науку, припрости јој се диве, а мудри се њоме користе. (Франсис Бејкон)”
„Презир вређа и тлачи више од мржње. (Ђакомо Леопарди)”
„Никада не треба презирати покајника: у свом очају он може постати двоструко већи злочинац него раније. (Михаил Љермонтов)”
„Никада немојте презирати политику, јер политика је пола живота, или цео живот ако сматрате да су мудрост и лепота изнад самог живота. (Нагиб Махфуз)”
„Легитимизована љубав увек презире свог лакомисленог брата. (Ги де Мопасан)”
„Узвишени Бог презире онога који пред својом браћом показује намрштено лице. (Мухамед)”
„Вежбајте смирење најпре са човеком, а тек онда пред Богом. Ко презире човека, нема ни поштовања према Богу. (Парацелзус)”
„Понос је нека врста презира према свима осим према себи. (Теофраст)”
„Ко презире хлеб, купи са стола мрвице. (Вилијам Шекспир)”