Пређи на садржај

Ђакомо Леопарди

Извор: Викицитат
Ђакомо Леопарди

Ђакомо Леопарди (29. јун 1798 — 14. јун 1837) је био италијански писац.

Цитати[уреди]

Задовољство је увек у прошлости или будућности, никада у садашњости.”


„Веровати у нешто зато што је неко чуо да се то каже, и зато што није одвојио време да то испита, чини лоше људском интелекту.”


Природа је чудовиште недостојно певања, рађања и храњења да би се убило.”


„Волео бих живот који би ми Бог дао, без икаквих услова.”


„Људи су смешни само када желе да се појаве или буду оно што нису.”


Егоизам је одувек био зло друштва и што је веће, то је горе стање у друштву.”


„Интересантно је да се скоро свим људима који много вреде једноставно влада. Занимљиво је и да се једноставно владање сматра знаком мале вредности.”


„Сви су несрећни колико мисле.”


Мржња наших ближњих већа је код најближих.”


„Најнеобичнија ствар на овом свету је, међутим, оно што припада свима, односно здрав разум.”


„Зла су мање штетна за срећу од досаде.”


„Ниједну људску особину није теже толерисати у обичном животу, а није ни горе толерисати од нестрпљења.”


Врлина особа на крају постаје неосетљива на похвале и почаст.”


Презир вређа и тлачи више од мржње.”


Старост је најгоре од зла, јер одузима човеку сва задовољства, али га оставља да их жели, и са собом носи сву патњу.”


„Очај је бескрајно угоднији од досаде.”


„Онај ко нема сврху не ужива ни у једном занимању.”


„Непознато нас ужасава више од познатог.”


„Живот је неизбежна патња из које постоји само један излаз, а то је нестанак.”


„Велика је грешка у коју људи свакодневно упадају, када верују да други неће открити њихову тајну.”


Животиња по природи мрзи своје ближње и, ако то њен интерес захтева, вређа га. Зато се не може избећи ни мржња ни увреде људи.”