Већина људи има овакву жељу, жудњу и тежњу: “Кад би се само нежељене, нежуђене, непријатне ствари смањивале, а жељене, жуђене и пријатне ствари увећавале!” Па ипак, иако бића имају такву жељу, жудњу и тежњу, нежељене, нежуђене, непријатне ствари се увећавају, а жељене, жуђене и пријатне ствари се смањују.[3]
Ако човек не стекне имовину док ради и труди се, он онда тугује, плаче и кука, ударајући се у прса: "Мој рад је узалудан, мој труд је без плода!" То је опасност код жеља. Ако човек стекне имовину док ради и труди се, онда доживљава бол и патњу настојећи да је сачува: "Како да ми ни краљеви ни лопови не узму моју имовину, да је ватра не сагори, вода не однесе, нити грамзиви наследници разнесу?" И док чува и штити своју имовину, краљеви и лопови је узму, ватра је сагори, вода је однесе, грамзиви наследници је разнесу. И он онда тугује, плаче и кука, ударајући се у прса: "Оно што сам имао, сада више немам!" И то је опасност од жеља.[4]
