Хелен Келер
Хелен Адамс Келер (27. јун 1880 – 1. јун 1968) била је амерички писац и педагог.
Цитати[уреди]
„Иако је свет пун патње, пун је и њеног превазилажења. Мој оптимизам, дакле, не почива на одсуству зла, већ на радосној вери у превагу добра и вољном настојању да увек сарађујем са добрим, како би оно победило.”
„Човек никада не може пристати на пузање када осећа импулс да се уздигне.”
„Разликујемо се, слепи и видећи, једни од других, не по својим чулима, већ по употреби коју их користимо, по машти и храбрости са којима тражимо мудрост изван чула...”
„Не будите глупи, послушни робови у војсци уништења. Будите хероји у војсци изградње.”
„Не желим мир који превазилази разумевање. Желим разумевање које доноси мир.”
„Тиранија не може победити моћ идеја.”
„Најважнији дан којег памтим у свом животу је онај када ми је дошла моја учитељица, Ен Менсфилд Саливан...”
„Одједном сам осетила магловиту свест као нечег заборављеног — узбуђење враћања мисли...”
„У трену сам знала да је та реч назив процеса који се одвијао у мојој глави. Ово је била моја прва свесна перцепција апстрактне идеје...”
„Не сећам се времена од када сам била способна да волим књиге да нисам волела Шекспира...”
„Срећан живот се не састоји у одсуству, већ у савладавању невоља.”
„Искористите сваки смисао; слава у свим аспектима задовољства и лепоте које вам свет открива кроз неколико начина контакта које пружа природа.”
„Радије бих ходала с пријатељем у мраку, него сама на светлу![1]”
„Ниједан песимиста никада није открио тајну звезда, ни крочио у земљу које нема на карти, ни отворио врата људског духа. [2]”
„Живот је смела авантура. Ако знамо да се суочимо с променама и ако се слободног духа сударимо са судбином, ништа не може да нас победи. [2]”
„Док себичност и притужбе изопачују и помрачују душу, љубав је надимље радошћу и оштри њезин вид.[3]”
„Кад нам срећа затвори једна врата, често нам отвори и друга, али ми понекад знамо предуго гледати у она затворена и не видимо отворена.[3]”
„Карактер се не може развити кроз лакоћу и мир. Једино кроз искушења и патњу се душа може ојачати, визија појаснити, амбиција инспирирати и успех постићи.[3]”
„Моји пријатељи исписали су причу мог живота. На безброј начина преокренули су моје мане у сјајне предности и омогућили ми да корачам смирено и сретно под сјенком мог недостатка.[3]”
„Оно најбоље и најлепше не може се видети, па чак ни дотакнути. То се мора осетити срцем.[3]”
„Плакала сам што нисам имала ципеле, док нисам видела човека који није имао ногу.[3]”
„Посрћем, падам, устајем...Тешком муком настављам даље, али идем напред...Све сам жељнија и све више и више се пењем. Назирем све шири хоризонт. Свака је борба – победа.[3]”
„Срећу нам не доноси оно што видимо и додирујемо, ни оно што други раде за нас, него оно што мислимо да можемо осетити и учинити за другога, а онда за себе саме.[3]”
