Хелен Келер

Хелен Адамс Келер (27. јун 1880 – 1. јун 1968) била је амерички писац и педагог.

Цитати

„Иако је свет пун патње, пун је и њеног превазилажења. Мој оптимизам, дакле, не почива на одсуству зла, већ на радосној вери у превагу добра и вољном настојању да увек сарађујем са добрим, како би оно победило.”

„Човек никада не може пристати на пузање када осећа импулс да се уздигне.”

„Разликујемо се, слепи и видећи, једни од других, не по својим чулима, већ по употреби коју их користимо, по машти и храбрости са којима тражимо мудрост изван чула...”

„Не будите глупи, послушни робови у војсци уништења. Будите хероји у војсци изградње.”

„Не желим мир који превазилази разумевање. Желим разумевање које доноси мир.”

„Тиранија не може победити моћ идеја.”

„Најважнији дан којег памтим у свом животу је онај када ми је дошла моја учитељица, Ен Менсфилд Саливан...”

„Одједном сам осетила магловиту свест као нечег заборављеног — узбуђење враћања мисли...”

„У трену сам знала да је та реч назив процеса који се одвијао у мојој глави. Ово је била моја прва свесна перцепција апстрактне идеје...”

„Не сећам се времена од када сам била способна да волим књиге да нисам волела Шекспира...”

„Срећан живот се не састоји у одсуству, већ у савладавању невоља.”

„Искористите сваки смисао; слава у свим аспектима задовољства и лепоте које вам свет открива кроз неколико начина контакта које пружа природа.”

„Радије бих ходала с пријатељем у мраку, него сама на светлу!”

„Ниједан песимиста никада није открио тајну звезда, ни крочио у земљу које нема на карти, ни отворио врата људског духа. ”

„Живот је смела авантура. Ако знамо да се суочимо с променама и ако се слободног духа сударимо са судбином, ништа не може да нас победи. ”

„Док себичност и притужбе изопачују и помрачују душу, љубав је надимље радошћу и оштри њезин вид.”

„Кад нам срећа затвори једна врата, често нам отвори и друга, али ми понекад знамо предуго гледати у она затворена и не видимо отворена.”

„Карактер се не може развити кроз лакоћу и мир. Једино кроз искушења и патњу се душа може ојачати, визија појаснити, амбиција инспирирати и успех постићи.”

„Моји пријатељи исписали су причу мог живота. На безброј начина преокренули су моје мане у сјајне предности и омогућили ми да корачам смирено и сретно под сјенком мог недостатка.”

„Оно најбоље и најлепше не може се видети, па чак ни дотакнути. То се мора осетити срцем.”

„Плакала сам што нисам имала ципеле, док нисам видела човека који није имао ногу.”

„Посрћем, падам, устајем...Тешком муком настављам даље, али идем напред...Све сам жељнија и све више и више се пењем. Назирем све шири хоризонт. Свака је борба – победа.”

„Срећу нам не доноси оно што видимо и додирујемо, ни оно што други раде за нас, него оно што мислимо да можемо осетити и учинити за другога, а онда за себе саме.”

„Најбоље и најлепше ствари на свету не могу се видети нити додирнути. Морају се осетити срцем.”

„Живот је или храбра авантура или ништа.”

„Смрт је само прелазак из једне собе у другу. Али за мене постоји разлика, знаш. Јер у тој другој соби ћу моћи да видим.”

„Никада се не може пристати да се пузи кад осећаш импулс да полетиш.”

„Најпатетичнија особа на свету је она која види, али нема визију.”

„Сами можемо учинити врло мало; заједно можемо учинити много.”

„Карактер се не развија у лакоћи и миру. Само кроз искуство искушења и патње душа се јача, вид јасни, амбиција инспирише и успех постиже.”

„Окрени лице ка сунцу и никада нећеш видети сенке.”

„Срећа не долази споља, долази изнутра.”

„Никада не бисмо научили да будемо храбри и стрпљиви да је свет пун само радости.”

„Кривина на путу није крај пута… осим ако не успете да скренете.”

„Оно што тражим није напољу, то је у мени.”

„Људи не воле да размишљају, а ако размишљају, морају доћи до закључака. Закључци нису увек пријатни.”

„Наука можда јесте нашла лек за већину зала; али није нашла лек за најгоре од свих — равнодушност људи.”

„Жудим да остварим велики и племенити задатак, али мој главни посао је да извршавам мале задатке као да су велики и племенити.”

„Никада не сагињи главу. Држи је високо. Гледај свет право у очи.”

„Највиши резултат образовања је толеранција.”

„Оно што смо једном уживали и дубоко волели никада не можемо изгубити, јер све што дубоко волимо постаје део нас.”

„Буди весео. Не мисли на данашње неуспехе, већ на успех који може доћи сутра. Поставили сте себи тежак задатак, али успећете ако истрајете; и пронаћи ћете радост у превазилажењу препрека. Запамти, ниједан напор који уложимо да постигнемо нешто лепо никада није изгубљен.”

„Све има своје чудо, чак и тама и тишина, и учим, у каквом год стању да јесам, да будем задовољан.”

„Сигурност је углавном сујеверје. Не постоји у природи, нити је људска деца у целини искусе. Избегавање опасности није сигурније на дуге стазе од отвореног излагања. Живот је или храбра авантура, или ништа.”

„Несебичан труд да унесемо радост у животе других биће почетак срећнијег живота за нас саме.”

„Када дамо све од себе, никада не знамо који ће се чудесни догађај десити у нашем животу или у животу друге особе.”

„Оптимизам је вера која води ка постигнућу.”

„Односи су као Рим — тешко је започети, невероватни у време просперитета 'златног доба', и неподношљиви у паду. Онда ће доћи ново царство и цео процес ће се поновити док не наиђеш на царство попут Египта… које цвета и наставља да се развија. То царство ће постати твој најбољи пријатељ, твоја сродна душа и твоја љубав.”

„Суочи се са својим манама и признај их; али не дозволи да те надвладају. Нека те уче стрпљењу, благости, разумевању.”

„Многи људи имају погрешну представу о томе шта представља истинску срећу. Она се не постиже самонаграђивањем, већ верношћу племенитом циљу.”

„Једном речју, књижевност је моја утопија. Овде нисам обесправљена. Ниједна баријера чула ме не искључује из слатког, љубазног разговора мојих пријатеља из књига. Они ми причају без стида или нелагодности. Ствари које сам научила и ствари које су ме учили изгледају апсурдно неважне у поређењу са њиховом 'великом љубављу и небеским доброчинством'.”

„За три ствари захваљујем Богу сваког дана свог живота: захвална сам што ми је дао знање о својим делима; дубоко захвална што је у мојој тами поставио лампу вере; дубоко, најдубље захвална што имам још један живот на који се могу радовати – живот пун светлости, цвећа и небеске песме.”

„Јер, на крају крајева, свако ко жели да стекне истинско знање мора сам да се попне на Брдо Тежине, и пошто не постоји краљевски пут до врха, морам га савладати на свој начин. Многи путови ми клизну, паднем, станем, сударим се са скривеним препрекама, изгубим стрпљење и поново га пронађем, наставим даље, напредујем мало по мало, осећам охрабрење, постајем све одлучнија и пењем се више док не видим шире хоризонте. Свака борба је победа. Још један напор и стижем до светлеће облаке, плаве дубине неба, висоравни мојих жеља.”

„Мало њих влада многима јер поседују средства за живот свих... Земља је управљана за најбогатије, за корпорације, банкаре, земљишне спекуланте и експлоататоре рада. Већина људи су радници. Док су њихови прави захтеви – власништво и контрола над средствима за живот – занемарени, не можемо имати ни права мушкараца ни права жена. Већина људи је згњечена индустријском репресијом како би мали остатак могао живети у лакоћи.”

„Верујем да је Бог у мени као што је сунце у боји и мирису цвета – Светлост у мојој тами, Глас у мом тишини.”

„Док год можеш да ублажиш нечију бол, живот није узалудан.”

„Живот је низ лекција које се морају проживети да би се разумеле.”

„Можемо учинити све што желимо, докле год устрајемо довољно дуго.”

„Толико ми је дато да немам времена да размишљам о ономе што ми је ускраћено.”

„Твој успех и срећа леже у теби.”

„Не постоје пречице до било ког места вредног одласка.”

„Једна болна дужност извршена чини следећу јаснијом и лакшом.”

„Вера је снага којом ће разбијени свет изаћи на светлост.”

„Факултет није место за стицање идеја.”

„Почела сам своје студије с жаром. Пред собом сам видела нови свет, пун лепоте и светлости, и осетила у себи способност да упознам све ствари. У чудесном свету ума требала сам бити слободна као било ко други. Његови људи, пејзажи, обичаји, радости и трагедије требали су бити живи, опипљиви тумачи стварног света. Предаваонице су ми деловале испуњене духом великих и мудрих, и мислила сам да су професори оличење мудрости… Али убрзо сам открила да факултет није био баш онакав романтични лизеум какав сам замишљала. Многи снови који су веселили моју младалачку неискуство постали су мање лепши и „угасли у светлу обичног дана“. Постепено сам откривала недостатке студирања. Највећи који сам осећала и још осећам је недостатак времена. Имала сам времена да размишљам, да промишљам, мој ум и ја. Сели бисмо заједно увече и слушали унутрашње мелодије духа, које се чују само у слободним тренуцима када речи вољеног песника додирну дубок, сладак акорд у души који је до тада био тих. Али на факултету нема времена за разговор са сопственим мислима. Иде се да се учи, а не да се мисли. Када се уђе у портале учења, најдража задовољства – самоћа, књиге и машта – остају напољу с шаптавим боровима. Претпостављам да бих требала наћи неку утеху у мисли да стичем благо за будућу радост, али сам довољно непромишљена да више волим садашњу радост него да гомилам богатство за кишни дан.”

„Толеранција је највећи дар ума; захтева исти напор мозга као што је потребно да се одржи равнотежа на бициклу.”

„Четири ствари које треба научити у животу: да мислиш јасно без журбе и конфузије; да искрено волиш све; да у свему делујеш с највишим мотивима; да верујеш Богу без оклевања.”

„Знање је љубав, светлост и визија.”

„Моји пријатељи су створили причу мог живота.”

„Оно што сам највише осећала, и још увек осећам, је недостатак времена. Имала сам времена да мислим, да промишљам, мој ум и ја. Сели бисмо заједно увече и слушали унутрашње мелодије духа, које се чују само у слободним тренуцима, када речи вољеног песника додирну дубок, сладак акорд у души који је до тада био тих. Али на факултету нема времена за разговор са сопственим мислима. Иде се на факултет да се учи, а не да се мисли. Када уђеш у портале учења, најдража задовољства – самоћа, књиге и машта – остају напољу са шаптавим боровима. Претпостављам да бих требала да нађем утеху у мисли да стичем благо за будућу радост, али сам довољно непромишљена да више волим садашњу радост него гомилање богатства за кишни дан.”

„Једина ствар гора од тога да будеш слеп је имати вид и немати визију.”

„Окренути се промени и понашати се као слободни духови пред судбином – то је непобедива снага.”

„Каже се да ме је живот грубо третирао; и понекад сам се жалила у срцу јер су ми многи ужици људског искуства ускраћени...ако ми је много ускраћено, много, веома много ми је дато...”

„Веруј, када си најнесрећнији, да постоји нешто што треба да учиниш у свету. Докле год можеш да ублажиш нечију бол, живот није узалудан.”

„Не размишљај о данашњим неуспесима, већ о успеху који може доћи сутра.”

„У свему постоји лепота, чак и у тишини и тами.”

„Захваљујем Богу за своје хендикепе. Јер кроз њих сам пронашла себе, свој рад и свог Бога.”

„Док велика маса људи не буде испуњена осећајем одговорности за добробит других, социјална правда никада не може бити остварена.”

„Сажаљење према себи је наш највећи непријатељ и ако му подлежемо, никада не можемо учинити ништа добро у свету.”

„Ми који тугујемо нисмо сами. Припадамо највећој дружини на свету – дружини оних који су познавали патњу.”

„Док су говорили да се нешто не може учинити, то је већ било учињено.”

„Покушај писања је врло сличан покушају да се сложи кинеска слагалица. Имамо образац у мислима који желимо да обликујемо речима; али речи се не уклапају у просторе, или ако се уклапају, не одговарају дизајну.”

„Мирис је моћан чаробњак који те преноси хиљадама миља и свим годинама које си проживела. Мириси воћа враћају ме у мој јужни дом, у дечје игре у бресквику. Други мириси, тренутни и пролазни, изазивају радост или тугу у срцу. Чак и док мислим на мирисе, нос ми је пун мириса који буде лепе успомене на прошла лета и далека поља.”

„Знање је моћ. – Боље рећи, знање је срећа, јер имати знање – широко и дубоко – значи разликовати истину од лажи, високо од ниског. Познавати мисли и дела која су обележила напредак човека значи осетити пулс човечанства кроз векове; и ако у тим пулсацијама не осећаш тежњу ка небу, сигурно си глув за хармоније живота.”

„Иако је свет пун патње, он је такође пун превазилажења патње. Мој оптимизам не почива на одсуству зла, већ на радосној вери у претежно добро и вољној сарадњи са добрим да оно победи.”

„Ја, која сам слепа, могу дати један савет онима који виде: Користите очи као да ћете сутра остати слепи. И исто важи за остала чула. Слушајте музику, песму птице, оркестар као да ћете сутра оглувети. Додирујте предмете као да сутра нећете моћи да осећате. Мирисајте цвеће, уживајте у храни као да сутра нећете моћи више да осетите. Искористите сва чула; уживајте у лепоти света кроз све начине контакта које природа пружа. Али од свих чула, сигурно је вид најдивнији.”

„У најлепши свет се увек улази кроз машту.”

„Срећан живот не значи одсуство тешкоћа, већ њихово савладавање.”

„Моји пријатељи су створили причу мог живота. На хиљаду начина су моје ограничености претворили у лепе привилегије.”

„Оптимизам је вера која води ка успеху; ништа се не може учинити без наде.”

„Као што је орао погођен стрелицом из свог пера, тако је рука света рањена сопственом вештином.”

„Ја сам само једна, али ипак једна. Не могу све, али ипак могу нешто; и зато што не могу све, нећу одбити да учиним оно што могу.”

„Прави пријатељи никада нису одвојени, можда у даљини, али никада у срцу.”

„Понекад желим да избришем пола ствари које се очекује да научим; преоптерећени ум не може уживати у благу које је прибавио уз највећу цену...Када се чита журно и нервозно, због тестова и испита, мозак постаје оптерећен гомилом ситница које делују бескорисно. Тренутно је мој ум толико пун разнородних ствари да готово губим наду да ћу икада моћи да их сведем у ред. Кад уђем у регију свог ума, осећам се као провербиални бик у продавници порцелана. Хиљаду ситница знања пада око мене као град, а кад покушам да им побегнем, духови и виле факултета ме гоне док не пожелим – ох, нека ми се опрости овај зли жеља! – да разбијем идоле које сам дошла да обожавам.”

„Потребна су нам ограничења и искушења да отворимо унутрашње ја, да разоткријемо незнање, скинемо маске, срушимо старе идоле и уништимо лажне стандарде. Само кроз таква буђења можемо доћи до места где смо мање спутани спољним притисцима. Тада откривамо нову способност и захвалност за добро, лепоту и истину.”

„Постоји радост у заборављању себе. Зато покушавам да светлост у очима других буде моје сунце, музика у ушима других моја симфонија, осмех на уснама других моја срећа.”

„Не мислим да треба оспоравати темељно знање познатих дела која читамо. Противим се само бескрајним коментарима и збуњујућим критикама које уче само једну ствар: постоји толико мишљења колико и људи.”

„Једном сам веровала да смо сви господари своје судбине – да можемо обликовати свој живот како желимо...Превазишла сам глухоћу и слепило довољно да будем срећна и мислила сам да свако може победити ако храбро закорачи у животну борбу. Али како сам више путовала по земљи, схватила сам да сам говорила са сигурношћу о теми коју мало познајем...Научила сам да моћ да се уздигнеш у свету није доступна свима.”

„...наше уживање у великим књижевним делима више зависи од дубине наше емпатије него од нашег разумевања.”

„Велика поезија не захтева тумача осим осетљивог срца.”

„Иако сам одсечена од света, неизбежно је да се понекад осећам као сенка која хода у сеновитом свету. Када се то догоди, тражим да ме одведу у Њујорк. Увек се враћам кући уморна, али са утешном сигурношћу да је човечанство стварно тело, а ја нисам сан.”

„Био је то геније моје учитељице, њена брза емпатија, љубазни такт, који су учинили прве године мог образовања тако лепим. Зато што је знала прави тренутак да пренесе знање, учинило ми се пријатним и прихватљивим. Схватала је да је дечји ум као плитки поток који жубори и плеше преко каменитог пута свог образовања и одражава овде цвет, тамо жбун, онамо облачак; и трудила се да води мој ум, знајући да га, као поток, треба напајати планинским изворима, док не постане дубока река која може да рефлектује у својој мирној површини брдовите узвисине, сенке дрвећа и плаво небо, као и сладак цвет. Сваки учитељ може одвести дете у учионицу, али не може сваки учитељ да га научи. Неће радити са радошћу ако не осећа слободу, било да је заузето или одморено; мора осетити радост победе и тугу разочарања пре него што прихвати са вољом задатке који му се не свиђају и одлучи да храбро прође кроз досадну рутину уџбеника. Моја учитељица је тако блиска мени да једва мислим на себе одвојено од ње. Колико од мог уживања у лепим стварима је урођено, а колико захваљујући њеном утицају, никада нећу моћи да кажем. Осећам да је њено биће нераздвојно од мог и да су кораци мог живота у њеним. Све најбоље у мени припада њој – нема талента, тежње или радости у мени која није пробуђена њеним љубазним додиром.”

„Бескрајна чуда универзума откривају нам се у тачној мери колико смо способни да их примимо. Оштрина нашег вида не зависи од тога колико можемо да видимо, већ колико осећамо.”

„Све има свој шарм, чак и тама и тишина...и ја сам научила да будем срећна без обзира у каквом сам стању.”

„Док егоизам и приговарање искривљују и замагљују ум, тако и сексуална радост разјашњава и оштри вид.”

„Тако је пријатно учити о новим стварима. Сваког дана откривам колико мало знам, али се не обесхрабрујем јер ми је Бог дао вечност да учим више.”

„Не треба да пузимо када осећамо импулсе да летимо.”

„Свестна сам духовног осећаја који ме уздиже изнад уских, ограничавајућих околности мог живота. Моја физичка ограничења су заборављена – мој свет лежи горе, ширина и дужина неба припадају мени!”

„Радујем се што живим у тако изузетно узбудљивом времену!”

„Украли су оно што би требало да буду моје очи (али сетила сам се Милтоновог Раја). Украли су оно што би требало да буду моја уши (Битовен је дошао и обрисао моје сузе). Украли су оно што би требало да буде мој језик (али сам разговарала с Богом док сам била мала). Он им није дозволио да узму моју душу...”

„За један дивљи, радостан тренутак прекинули смо ланац који нас веже за земљу и, држећи се за руке са ветровима, осетили смо се божански.”

„Мушки издаци су, у правилу, јачи, живописнији и разноврснији од женских. У мирису младих мушкараца има нечег елементарног, као ватра, олуја и слано море. Пулсира ведрином и жељом. Сугерише све што је снажно, лепо и радосно и пружа осећај физичке среће.”

„Свет не покрећу само моћни ударци хероја, већ и збир ситних гурања сваког поштеног радника.”

„Дивно је пењати се по течним планинама неба. Иза мене и преда мном је Бог и немам страха.”

„Ако не формирамо навику да посећујемо Библију у светлим тренуцима, као и у невољи, не можемо у потпуности одговорити на њене утехе јер нам недостаје равнотежа између светла и таме.”

„Борба у животу је једно од наших највећих благослова. Она нас чини стрпљивим, осетљивим и божанским. Учи нас да иако је свет пун патње, такође је пун превазилажења патње.”

„Буди срећан са оним што имаш док радиш за оно што желиш.”

„Понекад ме осећај изолованости обавија као хладна магла док седим сама и чекам затворена врата живота. Иза њих је светлост, музика и слатко друштво; али не могу ући. Судбина, тиха и немилосрдна, блокира пут...Тишина седи огромна на мојој души. Онда долази нада са осмехом и шапће: 'Постоји радост у заборављању себе.' Зато покушавам да светлост у очима других буде моје сунце, музика у ушима других моја симфонија, осмех на уснама других моја срећа.”

„Када се чита журно и нервозно, мислећи на тестове и испите, мозак се оптерећује гомилом ситница које делују бескорисно.”

„Верујем у бесмртност душе јер у себи носим бесмртне тежње.”

„Поставили сте себи тежак задатак, али успећете ако истрајете, и наћи ћете радост у превазилажењу препрека. Запамтите, ниједан напор да постигнемо нешто лепо није изгубљен. Оно што тражим није споља, већ у мени.”

„Док се сећање на одређене вољене пријатеље задржи у мом срцу, рећи ћу да је живот добар.”

„Ретко мислим о својим ограничењима и она ме никада не чине тужном. Можда постоји само додир чежње понекад; али је слаб, као поветарац међу цвећем.”

„Многи учењаци заборављају, чини ми се, да наше уживање у великим књижевним делима више зависи од дубине наше емпатије него од нашег разумевања. Проблем је што се врло мало од њихових мукотрпних објашњења задржи у памћењу. Ум их одбацује као грану која одбацује презрело воће...Изнова и изнова се нестрпљиво питам: 'Зашто да се замарам овим објашњењима и хипотезама?' Лети овде-тамо у мојим мислима као слепе птице које беспомоћно машу крилима. Не оспоравам темељно познавање познатих дела која читамо. Противим се само бескрајним коментарима и збуњујућим критикама које уче само једну ствар: постоји толико мишљења колико и људи.”

„Љубав је као прелеп цвет који не могу додирнути, али чији мирис чини врт местом уживања.”

„Ако можеш да сањаш, можеш и да учиниш.”

„Велика поезија, било да је написана на грчком или енглеском, не захтева другог тумача осим осетљивог срца.”

„Људи не воле да размишљају. Ако размишљаш, мораш доћи до закључака. Закључци нису увек пријатни.”

„Веруј. Ниједан песимиста никада није открио тајне звезда, није опловио неистражени оток, нити отворио нови рај за људски дух.”

„Твој успех и срећа леже у теби. Одлучи да останеш срећан и твоја радост и ти ћете створити непобедиву силу против тешкоћа.”

„Оно што смо једном дубоко уживали, никада не можемо изгубити. Све што дубоко волимо постаје део нас.”

„Желим да остварим велики и племенити задатак, али мој главни задатак је да остварим мале задатке као да су велики и племенити. Свет се помера, не само моћним ударцима својих хероја, већ и збирним ситним гурањима сваког поштеног радника.”

„Да ли сте икада били на мору у густој магли, када се чинило да вас опасна бела тама затвара, а велики брод, напет и забринут, тражи пут ка обали помоћу дубиномера и мерног конопца, док ви са узбуђеним срцем чекате да се нешто догоди? Тако сам се ја осећала пре него што је моје образовање почело, без компаса и дубиномера, не знајући колико је лука близу. 'Светло! Дај ми светло!' био је бесречни крик моје душе, и светлост љубави обасјала ме у том тренутку.”

„Гледај свет право у очи.”

„Многи људи знају тако мало о ономе што је изван њиховог кратког искуства. Гледају у себе – и не налазе ништа! Зато закључују да ни споља нема ништа.”

„Почињем да сумњам у све сложене и посебне образовне системе. Чини ми се да су засновани на претпоставци да је свако дете идиот којем мора бити научено да мисли. Док, ако се детету допусти да само размишља, мислиће више и боље, иако неупадљиво. Нека иде слободно, додирује стварне ствари и комбинује своја искуства самостално...”

„Права срећа се не постиже самозадовољавањем већ верношћу племенитом циљу.”

„Сигурно верујем да нам је Бог дао живот за срећу, а не за несрећу. Човечанство, сигурна сам, никада неће постати лењо или равнодушно због вишка среће. Многи људи имају погрешну представу о томе шта је права срећа. Она се не постиже самозадовољавањем, већ верношћу племенитом циљу. Срећа би требало да буде средство за постигнућа, попут здравља, а не циљ сама по себи.”

„Ходање са пријатељем у тами је боље него ходање сам у светлу.”

„Живот је или смела авантура или ништа. Да окренемо лице ка промени и понашамо се као слободни духови пред судбином, то је неуништива снага.”

„Запамти, ниједан напор да постигнемо нешто лепо није изгубљен.”

„Руке оних које срећем су ми немо елоквентне. Додир неких руку је дрскост. Срела сам људе тако празне радости, да када сам зграбила њихове ледене прсте, чинило се као да се рукујем са североисточном олујом. Други имају зраке сунца у рукама, тако да њихов стисак греје моје срце. Можда је само држање дечје руке; али у њему је исто толико потенцијалног сунца за мене колико и у љубазном погледу за друге. Топло руковање или пријатељско писмо пружа ми искрено задовољство.”

„Добри пријатељи улазе кад стари одлазе.”

„Зар није истина да мој живот са свим својим ограничењима додирује на много тачака живот Светог Лепог? Све има своја чуда, чак и тама и тишина, и учим, без обзира у каквом сам стању, да будем задовољна.”

„Када се једна врата среће затворе, друга се отворе, али често гледамо толико дуго у затворена врата да не видимо она која су се отворила за нас.”

„Ако бих посматрала свој живот из угла песимисте, била бих уништена. Узалуд бих тражила светлост која не посећује моје очи и музику која не звони у мојим ушима. Молила бих дању и ноћу и никада не бих била задовољна. Седела бих сама у страшној самоћи, плен страха и очаја. Али пошто сматрам својом дужношћу према себи и другима да будем срећна, избегавам несрећу горчу од било ког физичког ускраћивања.”

„Запањујуће богатство људског искуства изгубило би део своје награђујуће радости да није било ограничења за превазилажење. Час на врху брда не би био ни упола тако диван да није било мрачних долина кроз које треба проћи.”

„Уместо да упоређујемо нашу судбину са онима који су срећнији од нас, треба да је упоредимо са судбином велике већине наших ближњих. Тада се покаже да смо међу привилегованим.”

„Испружите руке да осетите луксуз сунчевих зрака. Прислоните меке цветове уз образ и додирните њихову обликовну грациозност, њихову нежну променљивост, савитљивост и свежину. Изложите лице ваздушним поплавама које преплављују небо, ‘удахните велике просторе’, чудите се, чудите се неуморном деловању ветра. Слагајте ноте на ноте бесконачне музике која тече у вашу душу из додирних звучности хиљаду грана и бураних вода. Како свет може бити скучен када је овај најдубљи, емотивни чулни додир веран својој служби? Сигурна сам да, ако би вила тражила да бирам између вида и додира, не бих се одрекла топлог, привлачног додира људских руку...”

„Радост је света ватра која одржава наш циљ топлим и нашу интелигенцију будном.”

„Оптимизам је вера која води ка постигнућу. Ништа не може бити учињено без наде или поверења.”

„Једино што је горе од тога бити слеп јесте имати вид, а немати визију.”

„Једном сам спознала дубину где није било наде, и тама је лежала на лицу свега… Али мала реч са туђих прстију пала је у моју руку која је стезала празнину, и моје срце је ускочило у одушевљење животом.“

”

„Оптимизам је вера која води ка постигнућу. Ништа се не може учинити без наде и поверења.”

„Богатсво људског искуства изгубило би део награђујуће радости да није било ограничења која треба превазићи.”

„Не можеш додирнути облаке, знаш; али осећаш кишу и знаш колико су цветови и жедна земља срећни што је добила освежење после врућег дана. Љубав такође не можеш додирнути; али осећаш слаткоћу коју улива у све. Без љубави не би био срећан нити би желео да се играш.”

„И одједном, први пут, жељно сам погледала излазак следећег дана!”

„Вредно је да они који виде узму песму зоре и призор сваког дана као прилику да прославе пријем ове обновљене лепоте!”

„Видим, и зато могу бити срећна у ономе што ви зовете тамом, али што је за мене златно. Видим свет који је Бог створио, а не свет који су људи направили.”

„Докле год ограничавам своје активности на друштвену службу и слепе, хвале ме претерано, називајући ме ‘великом свештеницом слепих’, ‘женом чудом’ и ‘модерним чудом’. Али када је реч о расправи о сиромаштву и тврдим да је резултат погрешне економије — да је индустријски систем под којим живимо у корену многе физичке глувоће и слепила у свету — то је друга ствар! Похвално је помагати хендикепираним. Површне добротворне акције олакшавају пут богатима; али заговарати да сви људи имају слободно време и комфор, пристојности и рафинираност живота, је утопијски сан, и онај ко озбиљно размишља о његовом остваривању мора бити глув, нијем и слеп.”

„Срећа не може доћи споља. Мора доћи изнутра. Није оно што видимо и додирујемо или што други чине за нас што нас чини срећним; то је оно што мислимо, осећамо и чинимо, прво за другога, а затим за себе.”

„Шта ти значи та лепота или музика? Не можеш видети таласе како се котрљају на плажи нити чути њихов урлик. Шта ти значе? У најочигледнијем смислу, значе све. Не могу да докучим или дефинишем њихово значење више него што могу да докучим или дефинишем љубав, религију или доброту.”

„Одлучи да останеш срећан, и твоја радост и ти створићете непобедиву силу против тешкоћа.”

„Једина тама без светлости је ноћ незнања и бешчашћа.”

„Не може се пристати да се пузи када осећаш импулс да летиш.”

„Испод најмекшег додира крију се издајничке канџе.”

„Шта је тако слатко као пробудити се из узнемирујућег сна и видети драго лице које ти се смеши? Волим да верујем да ће тако бити наше буђење са Земље у небо. Моја вера никада не посустаје да сваки драг пријатељ којег сам 'изгубила' представља нову везу између овог света и срећнијег света иза зоре. Моја душа је у тренутку обузета тугом када престанем да осећам додир њихових руку или чујем нежну реч од њих; али светло вере никада не нестаје са неба, и поново се радујем, драго ми је што су слободни. Не могу да разумем зашто би ико требало да се боји смрти… Претпоставимо да постоји милион шанси против оне да су моји вољени који су отишли живи. Шта је с тим? Прихватам ту једну шансу и ризикујем грешку, него да било какве сумње увенуле њихове душе, и сазнам касније. Пошто постоји та једна шанса бесмртности, потрудићу се да не бацим сенку на радост преминулих… Сигурно је једно од наших најслађих искустава када нас додирне нека племенита наклоност или чиста радост, да најњежније памтимо мртве и осећамо снажнију привлачност према њима.”

„Нема сумње да свако треба да има време за неку посебну радост, макар пет минута дневно да тражи леп цвет, облак или звезду, или научи стих да развесели тужан задатак другог. Чему толика неуморна марљивост којом се многи исцрпљују, ако увек одлажу сусрете са Лепотом и Радости да би се држали досадних дужности и односа?”

„Живот је узбудљиво искуство, а најузбудљивије када се живи за друге.”

„Тако сам изашла из Египта и стала пред Синај, и божанска сила додирнула је мој дух и дала му вид, тако да сам угледала многа чуда. Са светог брда чула сам глас који је рекао: 'Знање је љубав, светлост и визија.'”

„Сигурност је углавном сујеверје. Не постоји у природи. Живот је или смела авантура или ништа.”

„Наше омиљено разонода током зиме била је санкање. На неким местима обала језера нагло се уздиже из воде. Са тих стрмих падина спуштали смо се санкама. Пењали бисмо се на санку, дечак би нас гурнуо и одјурили бисмо! Кроз наносе, скачући преко удубљења, спуштајући се на језеро, прелазили бисмо његову светлуцаву површину до супротне обале. Каква радост! Какво узбудљиво лудило! На тренутак смо прекинули ланац који нас веже за земљу и, држећи се за руке са ветром, осећали смо се божански!”

„Чини ми се да у сваком од нас постоји способност да разумемо утиске и емоције које је човечанство искусило од почетка. Свака особа има подсвестну меморију зелене земље и шумовитих вода, и слепило и глувоћа не могу му одузети овај дар из прошлих генерација. Ова наследна способност је нека врста шестог чула — духовно чуло које види, чује, осећа, све у једном.”

„Постоје тренуци када осећам да Шајлокови, Јудини и чак Ђаво, представљају сломљене кракове у великом точку добра који ће у своје време бити цели.”

„Многи људи имају погрешну представу о томе шта је права срећа. Она се не постиже самозадовољавањем, већ верношћу племенитом циљу.”

„Не можеш додирнути облаке, знаш; али осећаш кишу и знаш колико су цветови и жедна земља срећни што су је добили после врућег дана. Љубав такође не можеш додирнути; али осећаш слаткоћу коју улива у све.”

„Да живота не би било после овог земаљског, неки људи које сам познавала би стекли бесмртност племенитошћу сећања на њих. Са сваким пријатељем којег волим, а који је увучен у браон крило земље, део мене је тамо сахрањен; али њихов допринос срећи, снази и разумевању мом бићу остаје да ме одржава у промењеном свету.”

„Не могу да се сетим како сам се осећала када је светлост нестала из мојих очију. Претпостављам да сам мислила да је увек ноћ и можда сам се питала зашто дан не долази.”

„Већина људског знања је замишљена конструкција. Историја је само начин замишљања, да нам покаже цивилизације које више не постоје на земљи. Нека од најзначајнијих открића у модерној науци дугују порекло машти људи који нису имали тачно знање нити прецизне инструменте да покажу своја уверења. Да астрономија није увек била испред телескопа, нико не би помислио да је телескоп вредно направити. Који велики изум није постојао у уму проналазача дуго пре него што му је дао опипљив облик?”

„Не обесхрабрује се срце ни због спољашњих тешкоћа, ни због унутрашњих мука векова, већ слуша тајни глас који шапуће: 'Не бој се; у будућности лежи Обећана Земља.'”

„На селу видиш само лепа дела природе, и душа ти није потиштена окрутном борбом за пуки опстанак која се дешава у збијеном граду.”

„Боље је бити срећан на тренутак и бити обасјан лепотом него живети дуго и бити стално досадан.”

„Када је сунце свести први пут засијало на мене, ево чуда! Залихе мог младог живота које су пропале, натопљене водама знања, поново су расле, пупале, биле су поново слатке са цветовима детињства. Дубоко у свом бићу, викнула сам: 'Добро је што сам жива!' Пружила сам две дрхтаве руке животу, и у узалудној тишини више ми се није наметала немост! Свет у који сам се пробудила још је био мистериозан; али у њему су постојала нада, љубав и Бог, и ништа друго није имало значаја. Зар није могуће да наш улазак у небо буде попут овог мог искуства?”

„Моји прсти се радују нежним таласима бебина смеха…”

„Једном, када сам се чудила зашто постоји толико религија, рекао је: ‘Постоји једна универзална религија, Хелен — религија љубави. Љуби свог небеског оца целим срцем и душом, воли свако Божје дете колико год можеш и запамти да су могућности добра веће од могућности зла; и тада имаш кључ неба.’ И његов живот био је срећна илустрација ове велике истине. У овој племенитој души, љубав и најшире знање спојени су са вером која је постала увид. Видео је Бога у свему што ослобађа и уздиже, у свему што понизује, услађује и тјеши.”

„Моја учитељица ми је прочитала ‘Наутилус са коморама’ и показала ми да је процес изградње шкољке мекушаца симболичан за развој ума. Баш као што чудесна шкољка Наутилуса мења материјал који упија из воде и чини га делом себе, тако и делови знања које неко прикупи пролазе сличну промену и постају бисери мисли.”

„Више него икада, када држим омиљену књигу у рукама, моја ограничења нестају, мој дух је слободан.”

„Многи људи имају погрешну представу о томе шта је права срећа. Не постиже се самозадовољавањем, већ верношћу племенитом циљу.”

„Да живота не би било после овог земаљског, неки људи које сам познавала би стекли бесмртност племенитошћу нашег сећања на њих. Са сваким пријатељем којег волим, а који је увучен у браон крило земље, део мене је тамо сахрањен; али њихов допринос срећи, снази и разумевању мом бићу остаје да ме одржава у промењеном свету.”

„Већ годинама трудим се да ову виталну истину учиним јасном; а и даље се људи чуде када им кажем да сам срећна. Они замишљају да моје ограничење тешко оптерећује мој дух и везује ме за стену очаја. Ипак, чини ми се да срећа има врло мало везе са чулима. Ако одлучимо да је овај универзум досадан и без сврхе, тако ће и бити, и ништа друго. С друге стране, ако верујемо да је земља наша, и да сунце и месец висе на небу за наше уживање, биће радости на брдима и весеља на пољима јер Уметник у нашим душама прославља стварање. Сигурно живот добија достојанство ако верујемо да смо рођени у овај свет за племените циљеве и да имамо вишу судбину него што се може остварити у уским границама овог физичког живота.”

„Највиши резултат образовања је толеранција. Давно су људи ратовали и умирали за своју веру; али је требало вековима да их се научи другој врсти храбрости — храбрости да признају вере својих ближњих и њихова права савести. Толеранција је први принцип заједнице; то је дух који чува најбоље што сви људи мисле.”

„Не могу да се сетим како сам се осећала када је светлост нестала из мојих очију. Претпостављам да сам мислила да је увек ноћ и можда сам се питала зашто дан не долази.”

„О Моћи: Треба да молимо не за задатке који одговарају нашим моћима, већ за моћи које одговарају нашим задацима, да идемо напред са великом жељом која заувек куца на врата наших срца док путујемо ка далеком циљу.”

„Наука је успела да излечи већину зала, али није успела да излечи најгоре зло, а то је равнодушност према људском бићу.”

„Понекад се питам да ли рука није осетљивија за лепоту скулптуре од ока. Мислила бих да се чудесан ритмички ток линија и кривина може суптилније осетити него видети. Било како било, знам да могу да осетим откуцаје срца древних Грка у њиховим мермерним боговима и богињама.”

„Чула сам за звезде, игру светлости на таласима, то бих желела да видим, али много више него вид, желим да ми уши буду отворене, глас пријатеља, Мозартове маштарије, живот без овога је далеко тамнији него слепило.”

„Никада не погнути главу. Увек је држи високо. Гледај свет право у очи.”

„Нема краља који није имао роба међу својим прецима, и нема роба који није имао краља међу својим прецима.”

„Оптимизам је вера која води ка постигнућу.”

„Заиста, све што је могло зујати, певати или цветати учествовало је у мом образовању — жабе са гласним гласом, цврчци и крекети држани у мојој руци док, заборављајући свој стид, нису отпјевали своје речне ноте, пилићи и дивље цвеће, цветови дрена, ливадске љубичице и пупољци воћака. Осетила сам експлозију памука и пипала њихов мекани влакнасти и длакави семе. Осетила сам нежни шум ветра кроз стабљике кукуруза, свилени шуштај дугих листова, и увређени њушкање мог понија...”

„Оно што тражим није напољу. То је у мени.”

„Годинама које долазе, остатци преврнутог света ће нам стајати на путу. Требаће нам циљ јачи од сваког човека и достојан свих људи да нас смири и оснажи. Здраво друштво чије су богатство срећна деца, мушкарци и жене, лепи миром и креативном активношћу, неће нам бити дато. Морамо га створити сами.”