Срећа

Срећа или радост је субјективно стање задовољства животном ситуацијом, повезано са осећајем испуњености и уживања. Појам среће је био нашироко проучаван и објашњаван кроз читаву људску историју, што осликава универзални значај који људи придају срећи. Многи мислиоци сматрају да срећа умногоме зависи од става који човек заузме у таквим, неповољним, условима.

Цитати

• Човјеку је срећа непозната —
  Права срећа, за ком вјечно трчи;
  Он јој не зна мјере ни границе:
  Што се више к врху славе пење,
  То је виши среће непријатељ.
  • Петар II Петровић Његош, Луча микрокозма, из посвете

• Свет неће да буде срећан. Народи неће разумну управу ни племените владаоце. Доброта је у овом свету голо сироче.
  • Иво Андрић, Травничка хроника, XI

• Анђели би хтели
  Срећу смртних људи,
  Они би отели
  Љубав нам из груди.
  • Јован Јовановић Змај, XLVI, строфа 3.

• Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.
  • Драга Димитријевић Дејановић, Српски мајкама (1871)

• Остај недостижна, нема и далека —
  Јер је сан о срећи виши него срећа.
  Буди бесповратна као младост; нека
  Твоја сен и ехо буду све што сећа.
  • Јован Дучић, Песма жени (1920), строфа 2.

• Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу. Ко смисао живота није тражио, тај није живео; али ко га је тражио, тај никад није био довољно срећан.
  • Јован Дучић, Благо цара Радована (1932)

• Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем.
  • Јован Дучић, Благо цара Радована (1932)

• Требало би у народу подићи љубав пријатељства до парадокса, и дружељубље до религије, јер би то био најсигурнији услов за срећу.
  • Јован Дучић, Благо цара Радована (1932)

• Ми смо срећни! Као море
  Простире се љубав чиста, —
  И у њојзи, с неба горе,
  Кроз звезде се нада блиста…
  • Милорад Митровић, На мору (1889), строфа 7.

• Душа мрачна светлост неће,
  Њојзи годи лажи тмина: —
  А ко хтедне људству среће,
  Тога стиже зла судбина.
  • Милорад Митровић, Христос васкрес! (1890), строфа 1.

• Презрен сам, гоњен, мени мира нема,
  Камен ме бије, и крст ми се спрема,
  И горко патим. Ал’ за лажну срећу
  Ја никад Бога одрећи се нећу…
  • Милорад Митровић, Пророк (1896), 9–12.

• Ко среће нема, онај је сања.
  • Стојан Новаковић, Ја срећу не знам… (1865)

Потребан извор

„ Постоје две врсте среће. Срећа тела и срећа духа. Између те две врсте среће већа је срећа духа.
- Буда ”

„ Са сљедећа три својства човјек постиже срећу на оба свијета:

- стрпљењем у несрећи,

- задовољством Божјим одредбама, и

- молитвом у расположењу и изобиљу.
- Мухамед

”

„ Битна ознака сваке среће је једнолична, присна извесност.
- Иво Андрић ”

„ Само добар човек може да буде срећан и задовољан. А бити добар значи, пре свега, победити лењост, себичлук (егоизам) и лагање (других и себе самих).
- Небојша Јовановић, психолог ”