Sreća

Sreća ili radost je subjektivno stanje zadovoljstva životnom situacijom, povezano sa osećajem ispunjenosti i uživanja. Pojam sreće je bio naširoko proučavan i objašnjavan kroz čitavu ljudsku istoriju, što oslikava univerzalni značaj koji ljudi pridaju sreći. Mnogi mislioci smatraju da sreća umnogome zavisi od stava koji čovek zauzme u takvim, nepovoljnim, uslovima.

Citati

• Čovjeku je sreća nepoznata —
  Prava sreća, za kom vječno trči;
  On joj ne zna mjere ni granice:
  Što se više k vrhu slave penje,
  To je viši sreće neprijatelj.
  • Petar II Petrović Njegoš, Luča mikrokozma, iz posvete

• Svet neće da bude srećan. Narodi neće razumnu upravu ni plemenite vladaoce. Dobrota je u ovom svetu golo siroče.
  • Ivo Andrić, Travnička hronika, XI

• Anđeli bi hteli
  Sreću smrtnih ljudi,
  Oni bi oteli
  Ljubav nam iz grudi.
  • Jovan Jovanović Zmaj, XLVI, strofa 3.

• Deca su najveći dari božiji, a time su i izvori svake radosti i sreće.
  • Draga Dimitrijević Dejanović, Srpski majkama (1871)

• Ostaj nedostižna, nema i daleka —
  Jer je san o sreći viši nego sreća.
  Budi bespovratna kao mladost; neka
  Tvoja sen i eho budu sve što seća.
  • Jovan Dučić, Pesma ženi (1920), strofa 2.

• Mnogi se ljudi tuže da im prođe ceo vek tražeći životu njegov smisao, koji, ako uopšte postoji, i nije drugde nego u samom traženju. Ko smisao života nije tražio, taj nije živeo; ali ko ga je tražio, taj nikad nije bio dovoljno srećan.
  • Jovan Dučić, Blago cara Radovana (1932)

• Pokažite samom sebi da možete živeti sa vrlo malo društvenih veza, i biti srećan i s polovinu ili trećinu svog imanja, i da se možete osećati snažnim i samo s dvojicom prijatelja, mesto bezbrojnih i blistavih poznanstava, i da možete spokojno stanovati u predgrađu, mesto u središtu velikog grada, čak i u selu, mesto u varoši. Odrecite se, na kraju krajeva, i svojih neprijatelja, kao da ne postoje, jer i oni predstavljaju jedan teret, bespotreban, na vašim kolima. Naročito uverite sami sebe kako je sasvim mogućno sve materijalne sreće zameniti moralnim i duhovnim, da sujetu možemo zameniti ponosom, a samoljublje zameniti častoljubljem.
  • Jovan Dučić, Blago cara Radovana (1932)

• Trebalo bi u narodu podići ljubav prijateljstva do paradoksa, i druželjublje do religije, jer bi to bio najsigurniji uslov za sreću.
  • Jovan Dučić, Blago cara Radovana (1932)

• Mi smo srećni! Kao more
  Prostire se ljubav čista, —
  I u njojzi, s neba gore,
  Kroz zvezde se nada blista…
  • Milorad Mitrović, Na moru (1889), strofa 7.

• Duša mračna svetlost neće,
  Njojzi godi laži tmina: —
  A ko htedne ljudstvu sreće,
  Toga stiže zla sudbina.
  • Milorad Mitrović, Hristos vaskres! (1890), strofa 1.

• Prezren sam, gonjen, meni mira nema,
  Kamen me bije, i krst mi se sprema,
  I gorko patim. Al’ za lažnu sreću
  Ja nikad Boga odreći se neću…
  • Milorad Mitrović, Prorok (1896), 9–12.

• Ko sreće nema, onaj je sanja.
  • Stojan Novaković, Ja sreću ne znam… (1865)

Potreban izvor

„ Postoje dve vrste sreće. Sreća tela i sreća duha. Između te dve vrste sreće veća je sreća duha.
- Buda ”

„ Sa sljedeća tri svojstva čovjek postiže sreću na oba svijeta:

- strpljenjem u nesreći,

- zadovoljstvom Božjim odredbama, i

- molitvom u raspoloženju i izobilju.
- Muhamed

”

„ Bitna oznaka svake sreće je jednolična, prisna izvesnost.
- Ivo Andrić ”

„ Samo dobar čovek može da bude srećan i zadovoljan. A biti dobar znači, pre svega, pobediti lenjost, sebičluk (egoizam) i laganje (drugih i sebe samih).
- Nebojša Jovanović, psiholog ”