Синиша Ковачевић
Синиша Ковачевић (30. мај 1954) је српски драмски писац, универзитетски професор и политичар.
Цитати
[уреди]„Ако сте ви ћерка аутомеханичара и свој ауто не поправљате код свог оца, онда нешто није у реду с његовом стручношћу. Имам срећу да живим са две одличне глумице, и оне су често мој избор. Мени је просто смешно да морам да браним чињеницу да је у мојој подели понекад и Љиљана Благојевић, једна од пет највећих српских глумица!”
„Европска унија је комфорна гробница за мале народе и ниједна мултиконфесионална империја у историји није опстала. Ми смо већ били део империјалног система [...] и из тога нисмо извукли никакву корист. Знате, кад сретнете неког из Јемена или Саудијске Арабије, можете слободно да му кажете "земљаче", јер сте 200 година били с њим у [отоманској] држави. [...] Брисел је данас замена за Москву од пре 50 година - тамо се иде по мишљење и идеју.”
„Наше су кћерке на матурским вечерима обучене као стриптизете-приправнице, наши синови су на тим истим матурским вечерима обучени као телохранитељски почетници, а у вокабулару се користи пет речи, од којих су најчешће "врх", "брате", "екстра" и шта беше пето. [...] Тамо где нема 2,4 одсто националног буџета у култури - [...] култура је сведена на ниво инцидента.”
„Не може се негирати да тегет одело, бечки валцер и љубав према отаџбини никад не излазе из моде. Мање рачунамо на бечки валцер и на тегет одела, а рачунамо на ту љубав према отаџбини, која је нашем народу до те мере иманентна, присна, припадајућа као и сви мањински ентитети који имају српска држављанства и српске пасоше.”
„Нисам човек који ће до те мере некритички качити слике Хелмута Кола, Герхарда Шредера и Ангеле Меркел по зиду, јер ми то не дају они мртви Срби из Мачве из Првог светског рата; не дају му дедови, прадедови, они који су били у Јајинцима, у Јасеновцу, они који су бомбардовани 6. априла.”
„Где иде добит из „Меркатора“? Па не иде у Лапово и Лесковац - него у Љубљану. Где иде добит из немачких фирми? Па у Немачку. Исплати се 300 евра плате, сав вишак профита иде тамо. Сутра, када се синдикалном организацијом српска плата подигне на 400 евра, те ће се фабрика са два шрафцигера демонтирати и пренети у Молдавију.”
„У Београду је отворено на десетине сплавова, коцкарница и разних других прчварница, а ниједан музеј. Има исти број позоришта као онда када је имао 20.000 становника. Не постоји култура у Србији. То што неких четири-пет позоришта ради и што се ту и тамо сними неки филм је инцидент, то није култура.”
„У Народно позориште не улазим откако су напредњаци на власти. Могао бих рећи да сам био прва жртва новог начина мишљења, понашања и комесарског деловања и у држави и у култури у коме је све требало преокренути као курва чарапу.”
