Siniša Kovačević
Siniša Kovačević (30. maj 1954) je srpski dramski pisac, univerzitetski profesor i političar.
Citati
[uredi]„Ako ste vi ćerka automehaničara i svoj auto ne popravljate kod svog oca, onda nešto nije u redu s njegovom stručnošću. Imam sreću da živim sa dve odlične glumice, i one su često moj izbor. Meni je prosto smešno da moram da branim činjenicu da je u mojoj podeli ponekad i Ljiljana Blagojević, jedna od pet najvećih srpskih glumica!”
„Evropska unija je komforna grobnica za male narode i nijedna multikonfesionalna imperija u istoriji nije opstala. Mi smo već bili deo imperijalnog sistema [...] i iz toga nismo izvukli nikakvu korist. Znate, kad sretnete nekog iz Jemena ili Saudijske Arabije, možete slobodno da mu kažete "zemljače", jer ste 200 godina bili s njim u [otomanskoj] državi. [...] Brisel je danas zamena za Moskvu od pre 50 godina - tamo se ide po mišljenje i ideju.”
„Naše su kćerke na maturskim večerima obučene kao striptizete-pripravnice, naši sinovi su na tim istim maturskim večerima obučeni kao telohraniteljski početnici, a u vokabularu se koristi pet reči, od kojih su najčešće "vrh", "brate", "ekstra" i šta beše peto. [...] Tamo gde nema 2,4 odsto nacionalnog budžeta u kulturi - [...] kultura je svedena na nivo incidenta.”
„Ne može se negirati da teget odelo, bečki valcer i ljubav prema otadžbini nikad ne izlaze iz mode. Manje računamo na bečki valcer i na teget odela, a računamo na tu ljubav prema otadžbini, koja je našem narodu do te mere imanentna, prisna, pripadajuća kao i svi manjinski entiteti koji imaju srpska državljanstva i srpske pasoše.”
„Nisam čovek koji će do te mere nekritički kačiti slike Helmuta Kola, Gerharda Šredera i Angele Merkel po zidu, jer mi to ne daju oni mrtvi Srbi iz Mačve iz Prvog svetskog rata; ne daju mu dedovi, pradedovi, oni koji su bili u Jajincima, u Jasenovcu, oni koji su bombardovani 6. aprila.”
„Gde ide dobit iz „Merkatora“? Pa ne ide u Lapovo i Leskovac - nego u Ljubljanu. Gde ide dobit iz nemačkih firmi? Pa u Nemačku. Isplati se 300 evra plate, sav višak profita ide tamo. Sutra, kada se sindikalnom organizacijom srpska plata podigne na 400 evra, te će se fabrika sa dva šrafcigera demontirati i preneti u Moldaviju.”
„U Beogradu je otvoreno na desetine splavova, kockarnica i raznih drugih prčvarnica, a nijedan muzej. Ima isti broj pozorišta kao onda kada je imao 20.000 stanovnika. Ne postoji kultura u Srbiji. To što nekih četiri-pet pozorišta radi i što se tu i tamo snimi neki film je incident, to nije kultura.”
„U Narodno pozorište ne ulazim otkako su naprednjaci na vlasti. Mogao bih reći da sam bio prva žrtva novog načina mišljenja, ponašanja i komesarskog delovanja i u državi i u kulturi u kome je sve trebalo preokrenuti kao kurva čarapu.”
