Први светски рат

Први светски рат је трајао од 1914. до 1918. године. У њему је учествовала већина великих светских сила, груписаних у два сукобљена војна савеза: Савезника (окупљених око Тројне Антанте) и Централних сила. Више од 70 милиона људи је било под оружјем, а од тога преко 60 милиона људи у Европи је било мобилисано у један од највећих ратова у историји.

Цитати пред избијање Великог рата

Иако је као повод за избијање Великог рата узет Сарајевски атентат, стање у Европи је било такво да се само чекала искра како би избио пожар великих размера.

Словени нису рођени да владају, него да буду слуге; томе их треба научити. Са Србијом Аустро-Угарска не може имати други однос него што је зависност мањег према већем, као у планетарном систему . . . Ако његово величанство Цар Фрањо Јосип нешто захтева, онда се српска влада мора покорити томе захтеву, а уколико то не учини, онда ће Београд бити бомбардован и окупиран све док се не испуни воља његовог величанства. Можете бити сигурни да ја стојим иза Вас и да сам спреман да извучем мач када год то Ваша акција захтева.

Кајзер Вилијам II 26. октобар 1913.

Докле год буде и најмање наде да се избегне проливање крви, сви моји напори тежиће том циљу. Ако, пак, и против наше најискреније жеље не успемо, нека Ваше Величанство буде уверено да ни у том случају Русјија неће напустити Србију.

Николај II Александрович реганту Александру Карађорћевићу

Поред свих залагања Харбуршка монархија се спремала за рат, а о томе сведочи и депеша на којој је Вилхем II руком записао:

"Сад или никад!"

Проглас српске краљевске Владе о општој мобилизацији:

... Како је аустроугарски посланик вечерас изјавио, у име своје владе, да није задовољан нашим одговором и да коначно прекида дипломатске односе, влада је српска принуђена да, за сваки случај, одмах предузме најпотребније војничке мере за одбрану земље. Сматрамо да је дужност позвати народ на одбрану Отаџбине, верујући да ће се нашем патриотском позиву сваки радо одазвати. Ако будемо нападнути, војска ће вршити своју дужност, а грађанима, који нису позвани под заставу, саветујемо да остану код својих домова и мирно раде своје послове.

Аустро-Угарска је 28. јула 1914. телеграмом објавила рат Србији:

Пошто српска краљевска влада није дала повољан одговор на ноту коју јој је предао аустроугарски посланик у Београду 23. јула 1914. године, Царска и Краљевска влада налази за потребно да сама потражи задовољење својим правима и интересима и да ради тога прибегне оружју. Аустро-Угарска сматра да се од овог тренутка налази у ратном стању са Србијом.

Регент Александар 4. августа у наредби војсци истиче:

На свету нема светије дужности него што је одбрана своје државе, своје нације и вере, одбрана свога огњишта, својих старих и најаких!

Црногорски краљ Никола у ратној прокламацији 7. августа између осталог каже

Аустро-Угарска је објавила нашој драгој Србији рат, објавила га је и нама, објавила га је Српству и цијелом Словенству...

Алфред Краус наводи:

У јулу 1914. године врховни комадант српске војске Путник лечио се у Глајхенбергу. Када је објављен рат Србији, Путник се налазио на повратку за Србију. У Будимпешти је био затворен. Тада се пронела вест да је Путник ослобођен. Ова несхватљива вест изазвала је у најширим круговима Аустро-Угарске Монархије највеће чуђење. Сутрадан је дошао у Ратну школу начелник Главног генералштаба Конрад. Ја сам изразио своје нерасположење због ослобођења Путника. На то ми је начелник генералштаба одговорио: „Ја сам предложио цару ослобођење Путника. Много је боље да Србима командује стари, необразовани Путник него један од млађих генерала школованих у Француској.

Цитати о храбрости српског народа

За четрдесет и шест дана српска 1. армија, у непрестаним маршевима и борбама, стално у најтешњем контакту са непријатељем, често остављена без снабдевања, прешла је 500 километара. Цела Србија, сем оне окуке код Оршаве, била је ослобођена од јарма непријатељева. Ови сјајни резултати су несумљиво резултат храбрости и јунаштва Срба, али и неограничене помоћи свих савезничких контигената, који су , понекад, вршили озбиљне и незахвалне задатке, али који су били неопходни да српску војску ослободе сваке друге бриге сем бриге о смелој офанзиви и немилосрдном гоњењу.

Les Armees francaises, tom VIII, vol. 3, стр.445-446

Све што је остало од становника: старци, жене, деца, све то стављало се нама на располагање, трудило се да нам учини услугу и помоћ. Они преносе наше телеграме и наредбе, они нам служе и као извиђачи; у тој земљи је сваки становник истовремо и војник. Способник и здрави људи постајали су комите, а џелати Србије ника са њима нису могли изаћи на крај. Недостижни и невидљиви, комите су отишле у планине и читаве три године нису давале мира мрском непријатељу. У данима ослобођења изашли су из својих склоништа, гонили своје угњетаче, доприносили њиховом поразу. Затим су дошли да се придруже редовним армијама, чије су проређене јединице добровољно попуњавали. Српске жене су исто тако хероји као и људи. То нам сведоче бројне похвале које је генерал Франше д’Eпере има част да често изјави тим женама – војницима. . . Били смо узбуђени гледајући те сиромашне људе, лишене свега, који су својим ослободиоцима нудили мало воде и неки закаснели цвет. Начин, на који су они то чинили био је дирљив. Са сузама у очима пратили су дефиловање српских и француских застава, желећи им добродошлицу у села која тек што је непријатељ напустио.

француски капетан Фердинанд Јосиф Дега

Извори

Скоко, Саво (1984): Војвода Радомир Путник (2), Београд, БИГЗ;

Скоко, Саво и Опачић Петар (1984): Војвода Степа Степановић (2) - Пето издање, Београд, БИГЗ;

Опачић Петар (1984): Србија и Солунски фронт, Београд, НИРО - Књижевне новине

Први светски рат