Две куле — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
|||
| Ред 11: | Ред 11: | ||
*''' „Одлука Гандалфова није била заснована на предзнању о сигурности, за њега или за друге”, рече Арагорн. „Има неких ствари које је боље започети него одбити, чак и ако крај може бити мрачан.” ''' |
*''' „Одлука Гандалфова није била заснована на предзнању о сигурности, за њега или за друге”, рече Арагорн. „Има неких ствари које је боље започети него одбити, чак и ако крај може бити мрачан.” ''' |
||
| ⚫ | |||
=== Дрвобради === |
=== Дрвобради === |
||
| ⚫ | |||
* '''Не буди брзоплет, то је моје гесло.''' |
* '''Не буди брзоплет, то је моје гесло.''' |
||
** Дрвобради |
** Дрвобради |
||
Верзија на датум 5. јун 2024. у 21:23
Две куле (1954) је други од три тома Господара прстенова, аутора Џ. Р. Р. Толкина. Састоји се од Књиге III и Књиге IV.
Књига III
Јахачи рохански
- Насмеја се Јахач који је стајао покрај Јомера... „Ходамо ли ми легендама или зеленом земљом при светлости дана?”
„Човек може чинити обоје”, рече Арагорн. „Јер не ми, него они што долазе потом начиниће легенде од нашег времена.”
„Време лети”, рече тај Јахач не обазирући се на Арагорна.
- „Како да човек просуди шта да чини у таквим временима?”
„Као што је увек судио”, рече Арагорн. „Добро и зло нису се променили од године која је прошла; нити су међу Виловњацима и Патуљцима једно а међу Људима друго. Човекова је улога да их разлучи, у Златној шуми исто као и у сопственом дому.”
- „Одлука Гандалфова није била заснована на предзнању о сигурности, за њега или за друге”, рече Арагорн. „Има неких ствари које је боље започети него одбити, чак и ако крај може бити мрачан.”
Дрвобради
.jpg)
- Не буди брзоплет, то је моје гесло.
- Дрвобради
- Изучи сад наук о Живим Бићима!
Назови прво четири, слободне народе:
Најстарији од свих, деца виловњачка;
Патуљак, тај копач, тамни му домови;
Ент од земље рођен, стар као планина;
Човек тај смртник, господар коња.
- Не тако журно! Ви сами себе називате Хобитима? Али не би требало да причате то баш свакоме. Још ћете одавати своја права имена, ако не будете опрезни.
- Моје име ваздан расте, а живео сам веома много, много времена; стога је моје име као нека прича. Права имена казују вам причу о стварима којима припадају, у мом језику, у старом ентовском, како бисте ви могли рећи. То је један леп језик, али треба веома много времена да се ма шта каже на њему; зато не казујемо ма шта на њему, него само оно што је вредно утрошка дугог времена да се каже, и да се чује.
- Многа од тих стабала била су моји пријатељи, бића која сам познавао од ораха и жира; многа су имала сопствене гласове, који су сада занавек изгубљени. А постоје пустоши пањева и купине где су некад били распевани гајеви. Ја сам био немаран. Пустио сам да ми ствари исклизну. То мора престати!
Бели јахач
- „Да, ја сам сада Бели”, рече Гандалф. „И заиста ја јесам Саруман, скоро би се могло рећи; Саруман какав је требало да буде.”
- Ја сам говорио наглас себи самоме. Навика старих: одаберу најмудрију присутну особу па њој говоре; дуга објашњења потребна младима су исцрпљујућа.
- Он је заиста у великом страху, јер не зна какав би се моћник могао одједном појавити, владајући Прстеном, и нападајући га војном, у настојању да га избаци и заузме његово место. Да ћемо ми желети да га збацимо а да немамо никог на његовом месту, то није мисао која њему пада на ум. Да ћемо покушати да уништимо сам Прстен, то још није продрло ни у његове најтамније снове.
- Утеха је не бити погрешно схваћен баш у свим тачкама. Зар ја то не знам и предобро!
- Мрачни Господар има Деветорицу. Али ми имамо Једнога, моћнијег но они: Белог Јахача. Он је прошао кроз пламен и амбис, и они ће га се плашити. Ми ћемо ићи куда он води.
- Арагорн, о Гандалфу
- „Дубок је амбис што је премошћен Дуриновим мостом, и нико га није измерио”, рече Гимли.
„Ипак он има дно, изван светлости и знања”, рече Гандалф.
- Оборио сам непријатеља, и он је пао с тог високог места, и смрвио бок планине где га је ударио у паду. Онда ме обузе тмина, и застранио сам ван мисли и времена, и лутао сам далеко путевима о којима нећу да причам. Наг сам одаслан назад – за кратко време, док се мој посао не обави. И наг сам лежао на томпланинском врху... Био сам сам, заборављен, без излаза на том тврдом рогу света. Ту сам лежао зурећи навише док су звезде кружиле горе, а сваки дан био дуг као један живот света.
- Гандалф
