Пређи на садржај

Освета

Извор: Викицитат

Освета или одмазда је свесно чињење штете другом појединцу или групи које се јавља као одговор на штетни чин — стварни или перципирани — за који се сматра одговорним тај исти појединац или група.

Цитати

[уреди]
  • Боље се никад не осветити, него убити неког слабијег због освете!
  • О, тирани, чујте — не треба вам крити —
    И освета наша – црвена ће бити!
  • Безумно, страсно, са смехом и плачем,
    А оружани мржњом на тиране,
    С буктињом, лиром и са бритким мачем,
    Прославићемо осветничке дане
    И као звона грмићемо тада
    Са равних поља и са барикада.

„Природно је право да осветом препуни душу. (Атила)”


„Онај који смера освету чини зло самом себи, јер постаје зао. (Марко Аурелије)”


„Читава идеја освете и кажњавања је детињасти сан. Правилно говорећи, не постоји таква ствар као освета. Освета је чин који желите да почините кад сте немоћни и зато што сте немоћни: чим је осећај импотенције уклоњен, жеља испарава. (Џорџ Орвел)”


„Огроман успех је најбоља освета. (Френк Синатра)”

Пословице

[уреди]

„Шта освета чини. (Српска пословица)”


„Ако ћеш да се осветиш Турчину, моли Бога да почне пити ракију; ако ћеш да се осветиш Србину, моли Бога да оде у хајдуке.[1] (Српска пословица)”


„Освета је врло често слатка, али нема калорија, и не гоји. (Мароканска пословица)”

Референце

[уреди]
  1. Јер Турчин кад почне пити он пије док не пропадне са свим; а Србин како оде у хајдуке већ је кућу своју раскућио, а и глава му је готово на коцу.