Освета
Освета или одмазда је свесно чињење штете другом појединцу или групи које се јавља као одговор на штетни чин — стварни или перципирани — за који се сматра одговорним тај исти појединац или група.
Цитати
[уреди]
„Онај који смера освету чини зло самом себи, јер постаје зао. (Марко Аурелије)”
„Француска крв је проливена. Ово захтева освету. (Жоашен Мира)”
„Читава идеја освете и кажњавања је детињасти сан. Правилно говорећи, не постоји таква ствар као освета. Освета је чин који желите да почините кад сте немоћни и зато што сте немоћни: чим је осећај импотенције уклоњен, жеља испарава. (Џорџ Орвел)”
„Огроман успех је најбоља освета. (Френк Синатра)”
Пословице
[уреди]„Шта освета чини. (Српска пословица)”
„Ако ћеш да се осветиш Турчину, моли Бога да почне пити ракију; ако ћеш да се осветиш Србину, моли Бога да оде у хајдуке.[1] (Српска пословица)”
„Освета је врло често слатка, али нема калорија, и не гоји. (Мароканска пословица)”
Референце
[уреди]- ↑ Јер Турчин кад почне пити он пије док не пропадне са свим; а Србин како оде у хајдуке већ је кућу своју раскућио, а и глава му је готово на коцу.
