Српске народне пословице

Извор: Wikiquote
Табла са пословицом у Тршићу
„Ђе је слога ту је божји благослов.“

Вук Караџић је скупио и делимично објавио или спремио за објављивање дело српског народа скупљано кроз векове. Међу многим насловима овде посебно помињемо "Српске народне пословице и друге као и оне у обичај узете ријечи" из 1836 и 1849. Вук је ту свој посао обавио тако темељно, савесно и лепо да све што је после њега урађено у области прикупљања народних умотворина не прелази значај мале допуне. Сам је био свестан да се намерио на изузетно даровите песнике и приповедаче народне као што су били Филип Вишњић, старац Милија, Тешан Подруговић. Но све би то било узалуд без Вукове истрајности и без његовог смисла за лепоту.

Ово је место где би требало да се нађу српске народне пословице које је Вук сакупио али и оне друге, касније настале. Неке пословице су написане архаичним језиком, онако како их је Вук записао.

Следе српске народне пословице и изреке, сложене азбучним редом:


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

А[уреди]

  • Ако будеш мост, свако ће да те гази
  • Ако другог поштујеш за себе не брини.
  • Ако дуго живе скупа, животиње се заволе, а људи се замрзе.
  • Ако желиш изгубити пријатеља, посуди му новац .
  • Ако желиш изгубити пријатеља, причај с њим о политици.
  • Ако желиш језгро, сломи љуску
  • Ако жену тучеш, своју срећу тучеш.
  • Ако загрми на Светог Илију, неће бити лешника
  • Ако захтева напор, није га вредно радити
  • Ако знаш шта ти је било, не знаш шта ће ти бити.
  • Ако имаш машице, не хватај ватру рукама
  • Ако их не можеш победити придружи им се
  • Ако је го, али је соко.
  • Ако је и колиба, наша је.
  • Ако је и тешко живети, опет је живот сладак
  • Ако је на гувну, није у амбару
  • Ако је неко луд, не буди му друг.
  • Ако једна жеља није задовољена то је довољан разлог.
  • Ако купујеш често оно што ти не треба, скоро ћеш продавати оно што ти треба
  • Ако ми не можеш помоћи, немој ми одмагати.
  • Ако не може по коњу,
  • Ако не можемо како хоћемо, а ми како можемо
  • Ако не почнеш, нећеш ни завршити
  • Ако не умије рећи, умије лећи.
  • Ако неће зло од тебе, бежи ти од зла.
  • Ако одговараш на поруку бит ћеш још више наоружан.
  • Ако си ти вук, нијесам ни ја ћук.
  • Ако ти могу купити капу, памет не могу.
  • Ако у старости желиш одмор, мораш у младости унети напор
  • Ако хоћеш да пљунеш, пљуни у шаку.
  • Ако хоћеш кога да познаш, подај му власт.
  • Ако чиниш добро, не ударај у велико звоно.
  • Ако си луд,остани луд

Б[уреди]

  • Бадава је добро семе кад је рђаво орање.
  • Батина има два краја.
  • Без алата нема ни заната.
  • Без друштва нема јунаштва.
  • Без збора нема договора.
  • Без једнога човека може вашар бити
  • Без муке нема науке.
  • Бери жеље покрај себе!
  • Би се на сребрној пари обрнуо.
  • Бивши пријатељ је гори него непријатељ.
  • Бијеле руке туђ посао милују.
  • Бисер не ваља пред свиње просипати.
  • Бјежи куд ти је воља, од себе не утјече.
  • Благо нестаде, враг остаде.
  • Благо оном ко се туђом штетом опамети, а тешко оном који својом мора
  • Благо ономе ко зна да не зна, а хоће да зна.
  • Богат је ко није дужан, а млад ко је здрав.
  • Богат је онај који више произведе, него што поједе.
  • Богата је тешко даровати, сита госта још теже частити.
  • Богатство мења чуд, ретко набоље.
  • Богатство никад није сито
  • Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака.
  • Бол се савлада стрпљивошћу.
  • Болан се пита, а здравом се даје.
  • Болест на колима долази, а на длаку излази.
  • Боља је поштена смрт него срамотан живот
  • Боља је своја проја него туђа погача
  • Боље да те смрт пријека дигне, него суза сиромашка стигне.
  • Боље и дваред питати него једаред заићи
  • Боље икад него никад
  • Боље је добро слушати, него лоше заповедати.
  • Боље је доброга служити, него рђаву заповиједати.
  • Боље је и мало с благословом, неголи и доста с проклетством.
  • Боље је имати рђаву годину, него рђава сусједа.
  • Боље је не почети, него не дочети.
  • Боље је незналица но тврдоглавица.
  • Боље је немати, него отимати.
  • Боље је нешто не знати него наопако и зло знати
  • Боље је поклизнути ногом него језиком.
  • Боље је с мудрим плакати него с лудим певати.
  • Боље је свашта јести, него свашта говорити.
  • Боље је своје јаје него туђа кокош.
  • Боље је у колиби пјевати него у двору плакати.
  • Боље је умети него имати
  • Боље мршав мир него дебела парница.
  • Боље празна кеса него празна глава
  • Боље с мудрим орати него с лудим вино пити
  • Боље се замјерити Богу, но народу.
  • Боље се оградити добрим комшијом него добром оградом.
  • Боље се од по пута вратити него рђавим до краја ићи
  • Боље се с јунаком бити, него с рђом љубити.
  • Боље слеп очима, него слеп памећу.
  • Боље сув хлеб с поштењем него колач с непоштењем
  • Боље џабе седети, него џабе радити.
  • Бољи је добар глас него златан пас.
  • Бољи је и црн колач него празна торба.
  • Боље врабац у руци, него голуб на грани.
  • Брат брата над јаму води, али у јаму не меће.
  • Брат је мио ма које вере био (кад братски чини и поступа).
  • Брдо се с брдом не може састати, а живи се људи састану.
  • Будалу не треба тражити, сама се јави.


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

В[уреди]

  • Ватра и вода су добре слуге, али зли господари
  • Велике рибе велику воду траже
  • Весело срце пола здравља
  • Већа глава више главобоље
  • Виноград не иште молитве, него мотике
  • Више ваља грам памети него ока снаге
  • Више је људи помрло од јела и пића него од глади и жеђи
  • Више ум замисли него море понесе
  • Вјешт гору ломи, а невјешта гора
  • Во се веже за рогове, а човјек за језик.
  • Вода свашто опере, до црна образа.
  • Воду коју ћеш пит немој мутит.
  • Време гради низ Котаре куле, време гради време разграђује
  • Време донесе све ко га дочекати уме
  • Време је највећи господар
  • Вук длаку мијења, али ћуди никада.
  • Вук не вије што је меса гладан, него вије да дружину свије
А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

Г[уреди]

  • Гвожђе реже и дрво и камен, али и њега рђа једе.
  • Гвожђе се кује док је вруће.
  • Где жена бучи ту муж мучи.
  • Где злато говори, уста ћуте.
  • Где злато господује, разлог се не чује.
  • Где је много приче мало је рада.
  • Где је сила господар, правда је слуга
  • Где је слога ту је и победа
  • Где је сова излегла сокола?
  • Где је стида, ту је и поштења.
  • Где је цвет, ту је и мед
  • Где је чија кућа ту је и средина света.
  • Где миш не цијуче, ту ни пиле не пијуче.
  • Где није мира, нема ни среће
  • Где се ништа не може помоћи лепо је осмехнути се.
  • Где се пије примакни се, где се бије одмакни се.
  • Гдје нема вола орача, ту нема ни колача
  • Гину ти што се смеју уочи битке.
  • Глава је старија од књиге.
  • Глад је најбољи кувар
  • Глад очију нема.
  • Гладан пас и на газду лаје.
  • Гладног не теши, већ нахрани.
  • Говори као без вилица.
  • Говори у беспуће.
  • Господском смијеху и ведру небу не ваља вјеровати, јер се зачас промијени.
  • Гради ражањ, а зeц у шуми.
А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

Д[уреди]

  • Да га земља не вуче себи, полетео би.
  • Да га чоек пошаље по смрт, могао би се наживљети.
  • Да је срце тврђе од камена опет би га растопило злато.
  • Да је стећи ко што рећи, сви би богати били.
  • Да је швати ко зјати, и врана би кошуљу носила.
  • Да не боле, не б' се ране звале.
  • Да није ветрова, пауци би небо премрежили.
  • Да падне на леђа, разбио би нос.
  • Да се права истина позна, треба чути два звона.
  • Дан се хвали кад вече, а живот кад смрт дође
  • Данас везир, сјутра резил.
  • Даровни колач често у грлу запне.
  • Два лоша убише Милоша
  • Два љешника, ораху су војска.
  • Два пута мјери, а трећи крој.
  • Двапут зине – трипут слаже
  • Девојка која жури на састанак већ је закаснила.
  • Добавио се ки ћелав капе.
  • Добар глас далеко иде, а зао још даље
  • Добар еспап ласно купца нађе.
  • Добар посао се сам хвали
  • Добар човек увек остаје почетник.
  • Добра жена поштује мужа, па да је као певац.
  • Добра жена празну кућу чини да је пуна.
  • Добра крава се и у штали прода!
  • Добра није где се паметни не слушају.
  • Добра овца много не блеји, али много вуне даје.
  • Добра чељад увек посла нађу
  • Добре комшије подижу цену кући и добром имању.
  • Добро је кашто и паметну жену послушати
  • Добро је ласно заборавити, а зло никада.
  • Добро је тешко видети, а лако се позна.
  • Добро јело само се нуди
  • Добро ми је и бољем се надам.
  • Добро обрађена земља никад није јалова
  • Добро се не позна док се не изгуби.
  • Добру човеку све добро стоји.
  • Договорна је најбоља.
  • Док дете не падне, не може научити да хода
  • Док живиш, доликује ти да се надаш.
  • Док је леђа, биће самара.
  • Док је раје и мука, биће и хајдука
  • Док је шиба танка, треба је исправљати.
  • Док липа цвета, препуна је пчела
  • Док сви кажу 'Е вала!' - оста глава ћелава.
  • Док се мудри намудроваше, луди се наживоваше.
  • Док се муке не намучи, памети се не научи
  • Докле проси, златна уста носи, а кад враћа, плећа обраћа.
  • Драгом често опраштај, себи никад.
  • Дрво без гране и човек без мане - не могу бити.
  • Дрво се на дрво ослања, а човек на човека.
  • Држ’ се нова пута и стара пријатеља
  • Држи се новог пута и старог пријатеља.
  • Друго доба, друге ћуди
  • Дубока вода је бистра, а плитка мутна.
  • Дуг је зао друг


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

Ђ[уреди]

  • Ђе брат брата не воли, ту нема среће.
  • Ђе велика звона звоне, ту се мала не чују.
  • Ђе доста рука прегне, радња је брзо завршена
  • Ђе је срећа, ту је и несрећа.
  • Ђе је тор ту је и мор.
  • Ђе ко никне, ту и обикне.
  • Ђе нема маленог нема ни големог.
  • Ђе није жене, ту није ни куће.
  • Ђе није мачке, ту миши коло воде.
  • Ђе се год састану људи, оцјењују друге, а себе не.
  • Ђе ће крушка но под крушку.
  • Ђеца су као роса.


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

Е[уреди]

  • Ето мене, ето вас, ето вама рат са Турцима. Милош Обреновић
  • Ето ти га,ђаволе!
  • Е,џаба га,вала,било!
  • Е, та ти ваља!
  • Е,да је баба деда.

Ж[уреди]

  • Жалост и радост се познају човеку по лицу
  • Жежен кашу хлади
  • Жена мужа носи на лицу, а муж жену на кошуљи
  • Жени је најслађи залогај - мушко срце
  • Жени сина кад 'оћеш а удај 'ћер кад можеш!
  • Жени сина па шаљи у војску
  • Женити се млад - прерано је, а стар - прекасно је
  • Жено моја жељна ли си курца ко јаре у прољеће сунца
  • Жено, ако сам ти ја други мушкарац колико си имала првих
  • Женска лепота је њено оружје
  • Женско је оружје језик
  • Женско је туђа срећа
  • Жену и косу никоме не дај
  • Жив ми Тодор да се чини говор.
  • Жива глава све поднесе и на све се навикне.
  • Жив био,срећан био,куд год ходио!
  • Живе ко пас и мачка.
  • Живео и Бог те веселио!
  • Живи ко риба на сувом.
  • Живи од данас до сутра.
  • Живи просто- доживећеш сто.
  • Жив ми и здрав био!
  • Жив ми ти!
  • Жив ти ја!


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

З[уреди]

  • За бриге је тешко чувати лепе девојке.
  • За злато рђа не пријања.
  • За један добар дан много се злих претрпи
  • За мајстором гора плаче.
  • За невољу бабу воде, кад девојке не находе.
  • За невољу и медвед играти научи
  • За чисто злато рђа не пријања
  • Заборавност је знак лењости
  • Завадио би два ока у глави
  • Заједничком коњу, грбава су леђа
  • Заклела се земља рају да се сваке тајне знају
  • Закрвавио очима ко дивљи петао.
  • Збори право па седи где ти драго
  • Зид руши влага, а човјека брига
  • Зима не тражи љепоте, него топлоте
  • Зима уједа без зуба
  • Златан ланац слободу не пружа.
  • Злато је чисто и у прљавој кеси.
  • Злато се у ватри пребира, човек у невољи
  • Зло брзо дође, а полако прође
  • Зло је ко не зна а учити се не да.
  • Злоба једе душу као рђа гвожђе
  • Зна се злато и у ђубрету


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

И[уреди]

  • И Богу се досаде пречесте молитве.
  • И враг зна шта је право, ма неће, него како му мило.
  • И вук вије јер га рђа бије!
  • И зид има уши, и плот има очи.
  • И један је непријатељ много, а сто је пријатеља мало
  • И кљусе и говече тежи на свој завичај.
  • И крме рокне кад му се човјек јави.
  • И лонцем о камен или каменом о лонац, тешко лонцу свакојако.
  • И људе послушај, и своје памети имај.
  • И најмудрији да прода све што има, не може да купи све што нема.
  • И сунце пролази кроз каљава места али се не окаља.
  • И црна крава има бијело млеко.
  • Ивер не пада далеко од кладе
  • Иде време, носи бреме.
  • Из празне куће и миши бјеже
  • Иза дажда биће и сунца
  • Извалила магла пањ.
  • Изван очију, изван срца.
  • Изгореће слама, али ће и миши сести где не ваља.
  • Изреке су украс говора.
  • Или не покушавај, или доврши.
  • Имадох – не знадох, изгубих – познадох
  • Инат баби душу губи.
  • Инат је зао занат
  • Инат је несрећан занат.
  • Испеци па реци.
  • Истина и жена најлепше су - голе.
  • Испод Мире сто ђавола вире
  • Истерује мак на конац
  • Истина и жена најлепше су - голе
  • Истина и правда побеђују
  • Истина је да је сваки генерал после рата паметан
  • Истина је оно ушта убедиш већину да верује
  • Истина увек највише боли
  • Исто срање друго паковање
  • Историја је учитељица живота
  • Историја се понавља
  • Историју пишу побједници. То је разлог што је она пуна неистина


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

Ј[уреди]

  • Ја псу, а пас репу, а реп длаци: иди длака ти си лака.
  • Ја тикву у воду, а тиква из воде.
  • Јак корен дуге младаре пушта.
  • Јача су двојица него сам Радојица
  • Јаче је дјело него бесједа
  • Један дроби, други куса.
  • Једна глава, хиљада језика.
  • Једна грешка, вечна мука.
  • Једна ласта не чини пролеће
  • Једна шугава овца цело стадо ошуга.
  • Једно криво дрво цео товар распе
  • Једно мисли, друго говри, треће твори.
  • Једног гледа, двојица се надају.
  • Једном се лебац ломи.
  • Језик је више глава посекао него сабља.
  • Језик кости нема, али кости ломи.
  • Јефтина роба касу празни.
  • Јунакова мајка најпре заплаче.


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

К[уреди]

  • Кад би се све памети изнеле на вашар, свак би се своје машио.
  • Кад Бог даје не питај чији је син.
  • Кад видим онда ћу и веровати.
  • Кад идеш вуку на част, поведи пса са собом.
  • Кад је воље и зло иде на боље.
  • Кад је глава луда, све тело страда
  • Кад је добре воље, свега је
  • Кад је преша: ђе си Пеша? кад није преша: оклен си Пеша?
  • Кад лажеш, крећу ли ти се зуби.
  • Кад легнеш значи - предао си се.
  • Кад лисица придикује, пази добро на гуске.
  • Кад матор пас лаје, ваља видети шта је
  • Кад ми не можеш помоћи, немој ми одмагати
  • Кад највише грми, најмање кише пада.
  • Кад се прасе наије, оно корито превали.
  • Кад се прасе наједе онда корито превали.
  • Кад се сложе и слаби су јаки.
  • Кад си у колу, ваља да играш
  • Кад султан назебе, раја кија.
  • Кад човек тоне и за врело гвожђе се хвата.
  • Кад чоек нема свога добра, туђе зло премеће.
  • Какав поздрав онаки и одздрав.
  • Какав старјешина, таква сва општина
  • Како дошло онако и прошло.
  • Ки да се свака ишчешљана уда!?
  • Ко бесједи шта хоће, мора слушати ста неће
  • Ко брзо суди, брзо се и каје
  • Ко високо лети, ниско пада
  • Ко воли да ради, дабогда му се о глави радило.
  • Ко два зеца вије, не улови ниједног
  • Ко дете сувише воли, упропасти га
  • Ко добро почне, он је на пола радње
  • Ко другоме јаму копа, сам ће у њу пасти.
  • Ко жели да пева, увек ће наћи песму.
  • Ко за туђом вуном пође, сам острижен кући дође.
  • Ко зависи од другог, треба и његовом псу да се умиљава.
  • Ко зна не зја.
  • Ко истину гуди, гудалом га по прстима бију.
  • Ко је јачи тај тлачи.
  • Ко је много патио, много је и запамтио
  • Ко једанпут слаже, други пут му се не вјерује иако истину каже
  • Ко касно бразду заоре у јесен чичак обере.
  • Ко лаже за тебе, лагаће и против тебе.
  • Ко лопову гледа кроз прсте и сам је лопов.
  • Ко лупежа крије, бољи ни он није
  • Ко љети хладује, зими гладује
  • Ко људе не слуша, ни човек није.
  • Ко ме има, тај ме нема, ко ме нема тај ме сања.
  • Ко ме лани био, ни сад ми није мио
  • Ко меће прст међу туђа врата, откинуће му
  • Ко много збори - или много зна или много лаже.
  • Ко на звезде лаје, испашће му зуби.
  • Ко нагло почне, нагло ће и завршити
  • Ко не чува мало, не може ни доста имати
  • Ко не чува туђе, неће имати ни своје
  • Ко нема сокола и кукавици се весели.
  • Ко неће брата за брата, 'оће туђина за господара.
  • Ко није служио, не умије ни заповједати.
  • Ко носи, не проси.
  • Ко пита не скита
  • Ко пјева, зло не мисли
  • Ко прати туђ посао, свој заборавља.
  • Ко ракију вечера, воду доручкује
  • Ко рат жели, код куће га имао
  • Ко с врагом тикве сади, о главу му се разбијају
  • Ко са дјецом љеже, запишан се диже.
  • Ко са ђаволом тикве сади о главу му се лупају.
  • Ко свој може бити, туђ нек не буде.
  • Ко се Бога не боји и људи не стиди бежи од њега.
  • Ко се дима не надими, тај се ватре не огреја.
  • Ко се на туђим колима вози, неће далеко отићи
  • Ко се не мучи у младости, куку му у старости
  • Ко се не стиди свога образа, неће ни мога
  • Ко се овцом учини, курјаци га изједу
  • Ко се пред једним клања, показује другом леђа.
  • Ко се рада боји, тај у беди живи
  • Ко се сели, тај се не весели.
  • Ко се туђем злу весели, нек се своме нада
  • Ко се хвали сам се квари
  • Ко спретније тражи, лакше добије.
  • Ко старо љуби, данке губи.
  • Ко старо не крпи, ни ново не носи
  • Ко ти ископа око? Брат рођени! Одмах сам мислио чим је тако дубоко.
  • Ко тражи веће, изгуби из вреће
  • Ко туђ посао гледа, свој заборавља
  • Ко ће наплести узица за туђих губица?
  • Ко у крчму иде, туђу децу храни.
  • Ко у небо пљује на образ му пада.
  • Ко умије, њему двије.
  • Ко хоће да га други поштују, ваља најпре да се сам поштује
  • Ко хоће часно, не мозе ласно.
  • Ко чека и дочека
  • Кога није, без њега се може
  • Кога су змије клале и гуштера се боји
  • Кога тишти тај и вришти.
  • Код комшије, трава зеленија
  • Која да двадесет литара варенике,
  • Која кокош много какоће, мало јаја носи
  • Која се не рекне, она се не чује.
  • Која се овца од стада одвоји, вук ће је појести
  • Која се често огледа, слабо кућу надгледа.
  • Која Црква не помаже, не ваља јој се ни молити.
  • Које псето хоће да убију, повичу ~ бијесно је
  • Који коња сламом храни, сам кола вуче.
  • Који се хрт силом у лов води, онај зеца не хвата
  • Којој овци своје руно смета, онђе није ни овце ни руна.
  • Колико је низбрдица онолико је узбрдица.
  • Колико људи толико ћуди.
  • Коме је Бог отац, лако му је бити светац.
  • Коме свијет кроји капу, онај иде без капе.
  • Крв није вода.
  • Кривац се и сенке боји.
  • Крпеж и трпеж по свијета држе
  • Купуј прво суседа, па после кућу.
  • Курјак кожом плаћа
  • Кућни праг је највећа планина.


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

Л[уреди]

  • Лавица једно окоти али лава.
  • Лаје ко пас на звезде.
  • Лако је здравоме болеснога саветовати.
  • Лако је иза шест волова гурати плуг.
  • Лако је љубав стећи, ал’ је тешко уздржати
  • Лако ти је плитку воду замутити и будалу наљутити
  • Лакше гладном у Беговиће нег’ јебеном пишат’ низа страну.
  • Лакше је скувати жељезо него савладати женину тврдоглавост.
  • Лакше је стећи него сачувати
  • Лакше је шта покудити него моћи сам учинити
  • Ласни је кавгу заметнути, ал је тешко кавзи џевап дати.
  • Ласно је бити с туђијем добар
  • Ласно је говорити, ал’ је тешко творити.
  • Ласно је здравом болесног саветовати
  • Ласно је покрај чаша јунаком бити.
  • Ласно је туђим рукама за врело гвожђе хватати.
  • Ласно је у Дунав камен бацити, ал га је тешко извадити.
  • Лепу жену и виноград поред пута не треба имати.
  • Ловац је да лови, а препелици да се чува.
  • Луди бој бију, а мудри вино пију.
  • Луди се пење да високо сједе, а кад буде до бјеседе, каје се што онђе сједе.


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

Љ[уреди]

  • Љети од хлада до хлада, а зими од јада до јада
  • Љубав вера и нада оставиле трага
  • Љубав дуго трпи
  • Љубав за љубав, сирење за паре
  • Љубав и слога немогуће омогуће
  • Љубав је једина страст која не трпи прошлост, ни будућност
  • Љубав је лепа али слепа
  • Љубав је пуна меда и једа
  • Љубав не траје дуго ако уклониш свађе.
  • Љубав нема година: она се увек рађа
  • Љубав паметног залуђује
  • Љубав према истини је главна и најважнија црта карактера. Онај који лаже - нема карактера
  • Љубав према отаџбини не зна за туђе границе
  • Љубавна чаролија у погледу твом,ти си срећу донијела срцу сломљеном
  • Љубазан али једва чека да му види леђа
  • Љуби ближњега свога као самога себе
  • Људи се највише муче због хлеба и љубави.
  • Људи се по одјелу сретају, а по памети прате.
  • Људи су густо посијани, али ријетко ничу.
  • Љут човек не задржи пријатеља


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

М[уреди]

  • Мала сјекира велики дуб повали.
  • Малена је тица препелица, ал умори коња и јунака.
  • Мали Хоџа, испод великог турбана
  • Међу ћоравијем, ко има једно око мећу га за Цара.
  • Ми о вуку, а вук на врата
  • Младо се дрво савија
  • Младост – радост
  • Млати руком, ко кобила репом
  • Многи људи су као сатови: показују једно време, а откуцавају друго.
  • Много асова треба док се истина сахрани.
  • Много знати, значи пре времена остарити.
  • Много зрна гомилу начине
  • Много је мачки цело печење.
  • Много треба времена да од детета човек буде
  • Мрав и пчела уче како се тече
  • Мртву курјаку реп мјери.
  • Мука иде по људ`ма
  • Мучно је мудроме међу будалама бесједити
  • Мучи ђеца кад старији говоре.
А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

Н[уреди]

  • На једну главу не може се две капе.
  • На језику мед, а у срцу јед.
  • На курјаке вика, а лисице месо једу.
  • На млађима свијет остаје.
  • На муци се познају јунаци
  • На поруке вук меса не ије.
  • На пса који бјежи свако виче
  • На силу се не може волети.
  • На сиротнога сваком је лака рука.
  • На соколу је мало меса.
  • На туђим леђима лако је бреме
  • На угашену ватру воде не сипај
  • На усамљеност осуђују пријатељи.
  • Навалио ко зима на гола човјека.
  • Навика је једна мука ал одвика двије.
  • Навика је једна мука, а одвика двије муке
  • Над силом сила је правда.
  • Надури се ко ћуран на буњишту.
  • Највише се воле људи који имају исте врлине, највише се мрзе који имају исте мане.
  • Најгоре је кад паднеш у њеним очима.
  • Најпре испред своје куће почисти.
  • Најчешће опече потајни жар.
  • Налик гајде на музику
  • Намргодио се као да ће му киша из чела ударити.
  • Напао ко смрт на живот.
  • Не бој се онога коме ниси добро учинио.
  • Не бојим се смрти него зла живота
  • Не буди отров да трујеш другог и не буди мед да те други полижу.
  • Не ваља донде летети докле крила не нарасту
  • Не ваља јарца за баштована наместити
  • Не ваља свакој тици кобац бити.
  • Не вичи, оно што те је снашло нећес тако отерати.
  • Не вјеруј пријатељу за трпезом, него на вратима од тамнице
  • Не гоји се прасе уочи Божића
  • Не гори нам под ноктима
  • Не гори образ од сунца, већ од поштених људи
  • Не гори ти под ногама
  • Не гурај нос у туђа посла
  • Не да се посраном до потока
  • Не да се, али ће се дати. Вук Караџић
  • Не зна да бесједи, а не уме да ћути.
  • Не једу вуци месо по поруци.
  • Не купује се слобода на вашару
  • Не лаје куја ради села, него ради себе.
  • Не липши магарче до зелене траве
  • Не може се крива Дрина раменом исправити
  • Не можеш дланом сунце заклонити.
  • Не ниче све што се сеје
  • Не пада снијег да помори свијет, већ да свака звјерка свој траг покаже.
  • Не плаши вука с' козијом мјешином.
  • Не стоји кућа на земљи, него на жени
  • Не треба квоцати, него јаја носити.
  • Не трчи, ко ждребе, пред руду.
  • Не хватај се у коло ако не знаш играти.
  • Невоља свачему човека научи
  • Неко се за лист сакрије, некога ни дуб да покрије.
  • Неком и олово пливје, а некоме и сламка тоне.
  • Нема већег зла, од зле памети.
  • Нема зиме док не падне иње.
  • Нема лета док се не закикоће луг.
  • Нема ништа несносније од богате жене.
  • Нема ту ћука, да није вука.
  • Немогоше поједоше, а некће се све попише.
  • Немој, па се небој.
  • Непостојан као Март мјесец.
  • Неста блага, неста пријатеља.
  • Неће крушка испод трешње.
  • Неће куче на куче.
  • Ни вратиша ни платиша.
  • Ни најбољи петао не може да измени време.
  • Није вук ничије среће изио.
  • Није допуштено све знати.
  • Није жита без кукоља ни народа без изрода.
  • Није злато све што сија.
  • Није никаква мајсторија међу добрима добар бити.
  • Није свака мука довијека.
  • Није сиромах ко мало има, већ ко много жели.
  • Није умрла баба од корбе, већ од празне торбе.
  • Није човјеку жао на мало него на неправо
  • Ниједна мука није довијека.
  • Ниједно зло не прође неопажено
  • Никад зао на горега неће.
  • Нико не зна шта је добро, само онај који се зла напатио
  • Нико не може наткати махрама да цијелом свијету уста повеже.
  • Нико не може тако мало да ме плати, колико мало ја могу да радим.
  • Нико не може цијелом свијету колача намијесити
  • Нико не уме да се весели као сиротиња.
  • Нико није задовољан својим богатством и незадовољан
  • Нико сам себи судија не може бити
  • Нико се није научен родио
  • Ниче ђе га не сију
  • Ништа није лепше од осмеха заљубљене жене.
  • Ништа није тако лоше да не може бити горе.
  • Нов бунар копај, у стар не пљуј.
  • Нове чизме и нова господа највећма тиште
  • Новци кад одлазе имају сто ногу, кад долазе само двије.
  • Новци ситно звече, ал' се далеко чују.


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

Њ[уреди]

  • Његово јајце нема жуманце
  • Његово је свако двожучно
  • Њему и вода узбрдо тече
  • Њему и јаре и паре, а теби брабоњци (измет овце)
  • Њива тражи радника а жена нерадника (одморна човека)
  • Њива хоће мотику, а не молитву
  • Њега може да воли само рођена мајка.
  • Њега ни метак неће.
  • Њега се ни врапци небоје.
  • Његова је реч и прва и последња.
  • Његова кокошка вреди више него нечији соко.
  • Његова се поштује.
  • Њему и Бог гледа кроз прсте.
  • Њему ни кесу ни из кесе.
  • Њима је образ иза леђа.
А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

О[уреди]

  • О јаране, боле ли те ране?
  • О непријатељу не говори зло, него мисли.
  • Обећање, лудом радовање
  • Обилази ко киша око Крагујевца.
  • Обичан живот је јачи од мудрих књига.
  • Обоје је зло: и свима веровати, и никоме.
  • Овца је вучије штене дојила и узгојила.
  • Од говнета пита не бива.
  • Од зла горе, а од добра боље има
  • Од ината нема горег заната
  • Од лопова је сигурно што не досегне
  • Од мале искре велика ватра
  • Од мира глава не боли
  • Од прута бива велико дрво.
  • Од самоће ништа горе нема.
  • Од Светог Илије, сунце све милије.
  • Озбиљно одгодимо за сутра.
  • Онај ко те се боји кад си присутан, мрзи те кад си одсутан.
  • Онај те воли који те нагони на плач.
  • Ономе, ко уме да чека, временом све долази.
  • Опарен кашу хлади
  • Осмехни се свакоме јутру.
  • Особа којој "треба" љубав последња је која ће је добити.
  • Оставимо времену и нашој решености.
  • Отето - проклето.
  • Отишао да му виде ноге пут
  • Откуд сам се надао да ме сунце огрије, отуда ме лед бије.


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

П[уреди]

  • Паметан лако иде, а брзо дође
  • Паметна глава - стотину руку.
  • Паметни људи уче се на туђим грешкама, будале на властитим.
  • Пијана глава не носи барјака.
  • По гласу птица, а по шапама се лав познаје
  • По други пут лисицу не ухвати у гвожђе
  • Подноси, а не тужи на оно чему се не може избећи.
  • Позајми рукама, па тражи ногама.
  • Покрај суха дрвета и сирово изгори
  • Поп ђаку, ђак црквењаку.
  • После боја копљем у трње
  • Почни! Започето је пола дела.
  • Поштење је равно са животом.
  • Пошто се кола сломе, многи пут казују.
  • Пошто се напијеш воде, не мути извор за собом.
  • Поштуј, ако хоћеш да си поштован.
  • Прав се смије, а крив се крије.
  • Правда не може ни утонути ни изгорети
  • Празна врећа усправно не може да стоји
  • Прва је врлина бити без мане.
  • Прво поједи своје па туђе.
  • Превео га жедног преко воде
  • Преко брда врба мрда на врх врбе лежи зец
  • Преко прече наоколо ближе
  • Преломити језик — овладати изговором, почети говорити, проговорити.
  • Према губеру се ваља пружити
  • Пријатељ је најбоља имовина у животу.
  • Пријатељ се у невољи познаје, као злато у ватри
  • Пријатељу и непријатељу дај увек добар савет, јер пријатељ га прихвата, а непријатељ не.
  • Прича себи у браду
  • Причај зиду
  • Проклета нек је земља у којој су пси пуштени а камење свезано
  • Прорицала баба да ће бити после кише блата
  • Птица по перју, а човјек се по бесједи познаје


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

Р[уреди]

  • Равнодушност је најбољи начин у бригама.
  • Ради па се не бој глади
  • Раздрта врећа не може се напунити
  • Рало и мотика свијет хране
  • Раноранилац и доцнолегалац кућу тече
  • Рат је као облак па неког ороси, неког покваси
  • Рат, рак и рад, су три најгоре српске речи.
  • Рђа једе гвожђе, а туга срце.
  • Рђа не пријања за злато
  • Рђав је човек који се туђем злу радује
  • Реп глави не заповиједа
  • Ретка је срећа без гордости
  • Реч "сутра" је измишљена за децу и за неодлучне људе.
  • Речи су као пчеле, оне су истовремено и мед и жаока.
  • Речи треба мерити, а не бројати.
  • Риба од главе смрди, а од репа се чисти
  • Риба риби гризе реп
  • Риба рибу, а рибар обе
  • Рибе се лове удицом, а људи речима
  • Ризик ствара капитал
  • Роба говори, трговац лаје, газда паре даје
  • Робија није тешка, већ робијаши
  • Ровитом говнету мало воде фали(кише треба)
  • Роди ме мајко срећног, па ме баци у трње
  • Руга се лонац лонцу, а оба су црна
  • Руговка је клела: Умро јој син да би могла лошу *снаху да пусти
  • Рука која даје не оскудева
  • Рука руку мије образ обад бије
  • Руке к себи
  • Руку на срце
  • Румена зора, мокра гора
  • Рупа у пизду материну
  • Ручак без сира и није неки ручак


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

С[уреди]

  • С брда с дола
  • С ким си такав си
  • С коња на магарца
  • С пола језика (рећи, казати) — полугласно, тихо (рећи, казати)
  • Са два или три човека још можеш причати а људи су већ разуздана руља
  • Сабљу паши коња јаши па у бој се спремај
  • САД остатак света држе као таоце
  • Сад смо квит
  • Сакрио се у мишију рупу
  • Само ви вршљајте (што би рекли наши стари),посље ја морам све да сравнавам
  • Само нек комшији цркне крава
  • Сачувај се Боже, од мирног сина код опаке снаје.
  • Сва је хука на вука, а иза вука и лисица сита
  • Сва му је памет на језику. Ко говори шта му на уста дође
  • Свагђе је добро, али код куће је најбоље.
  • Свак за се козе пасе!
  • Свак по себи суди о другоме.
  • Свака батина има два краја
  • Свака будала има своје весеље
  • Свака журба је спора
  • Свака је шала пола истине
  • Свака књига има своју судбину.
  • Свака мука за времена, а срамота завијека
  • Свака птица своме јату лети
  • Свака камена глава, једним ударцем чекића се разбија
  • Сваки је почетак тежак
  • Свако има права колико има моћи.
  • Свако је своје среће ковач
  • Свако чудо за три дана
  • Свећа је свећа ако је слепац и не види
  • Својство је лудости туђе мане видети, а своје заборавити.
  • Свуда пођи, кући дођи.
  • Сиротињо, и Богу си тешка
  • Сит гладном не верује
  • Слабо слови, али добро лови.
  • Слобода је, не да радиш шта хоћеш, већ да не радиш, шта нећеш.
  • Слогом расту мале ствари, неслогом се и највеће распадају.
  • Споља је гладац, а изнутра јадац
  • Спрам свеца и тропар, спрам андјела и крила
  • Снага на уста улази
  • Смрзо сам се ко пичка
  • Срећан је онај који седи у својој кући
  • Срце оће, а дупе клокоће
  • Стари вук, маладо месо тражи
  • Срдитом попу празни бисази.
  • Сребрно седло не чини добра коња
  • Срећа се састоји од избегнутих несрећа.
  • Срећан је онај који седи у својој кући.
  • Стари вук, пасја спрдачина.
  • Старије је јутро од вечери
  • Старост је болест од које свако умире.
  • Сто људи, сто ћуди
  • Страх је већ пола несреће.
  • Стрпљења! Временом од траве постаје млеко.


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

Т[уреди]

  • Такав је човек, само онима највише завиди којима највише дугује.
  • Тврд је орах воћка чудновата,не сломи је ал зубе поломи.
  • Тамница је за људе начињена
  • Терао зеца па истерао вука
  • Тешко волу у јарму и човеку у најму.
  • Тешко дому у ком нема слоге
  • Тешко земљи куда прође војска
  • Тешко је добро видети, а ласно га познати
  • Тешко је дуго добар бити
  • Тешко је чувати туђе паре и своју жену.
  • Тешко је шуту са рогатим бости се
  • Тешко коњу ког слепци терају
  • Тешко ногама под лудом главом
  • Тешко ономе који непријатеља на кућном прагу чека
  • Тешко свету кад се луде појуначе
  • Тешко свуда своме без својега
  • Тешко томе ко за туђом памети иде
  • Тиха вода бријег рони.
  • Тражи хљеба преко погаче
  • Трипут кроји, једанпут режи.
  • Туђа рука свраб не чеше.
  • Туђе је све лијепо, али је своје најљепше.
  • Туђе је слађе.
  • Туђе се козе прцале, а мог јарца боле јаја.
  • Туђина је свуђе иста.
  • Туђој се будалаштини смејемо, а своје се не стидимо
  • Тукле се јетрве преко свекрве.
  • Тумара ко пијан по помрачини.
  • Туп као уд.
  • Туп ко будак.
  • Туцао му лук на глави

Ћ[уреди]

  • Ћераћемо се ми још
  • Ћирилица нема ћелава, а латиница имаде
  • Ћутање злата вреди
  • Ћутање је злато
  • Ћути аветињо једна
  • Ћути и покри се ушима
  • Ћути као прасе кад пиша у воду (из Шумадије)
  • Ћути, ту си где(ди) си
  • Ћорава му посла!
  • Ћути,да не урекне зло!
  • Ћути,добро није!
  • Ћути и гледај своја посла.
  • Ћути ко говедо.
  • Ћути ко курва.
  • Ћути ко мула.
  • Ћути ко ћутук.
  • Ћути и пливај даље!
  • Ћутање је злато а говорење сребро.
  • Ћорава му срећа.
  • Ћар поео вајду.
А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

У[уреди]

  • У вину је истина.
  • У гладним очима сваки је комад мали.
  • У ког је нож, у тог је погача
  • У ког су овце, у тог је и планина
  • У кога је погача у тога је и нож
  • У коло кад хоћеш, из кола кад пусте.
  • У невољи не треба плакати, него лека тражити
  • У ратара црне руке, а бијела погача
  • У срећу се узда луд, а паметан у свој труд
  • У стара глава, у млада снага
  • У стара крвника нема новог пријатеља
  • У текућој води муљ не лежи
  • У туђем оку види сламку, а у своме греде не види
  • У шуму дрва носи
  • Уз мало може бити доста, а у доста мало
  • Узех врага ради блага; благо нестаде, а враг остаде
  • Ум царује, а снага кладе ваља
  • Умро ко ради, умро ко не ради
  • Утопљеник се за сламку хвата
  • Уздај се у се и у своје кљусе
  • Учење је светлост.
  • Учини добро, не кај се; учини зло, надај се


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

Ф[уреди]

  • Фале му два краја и средина.
  • Фалим те Боже!
  • Фали му једна даска у глави.
  • Фркће ко покисо коњ.
  • Фабрика је кошница са много трутова
  • Фали ми пет да начиним шест
  • Фали му даска у глави
  • Фудбал воде паметни, а гледају луди
  • Фудбал се не игра за публику него за новац
  • Фркће од беса.
А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

Х[уреди]

  • Хајдуке народ цени, али за њима у гору неће
  • Хајдучке куће нема
  • Харем је брак са највише рупа
  • Хартија и ћуприја трпе све
  • Хвали га ко Циганин коња
  • Хвали село, а живи у граду
  • Хвалте ме уста да вас не поцепам(подерем)
  • Хвала ти до неба!
  • Хвала ти ко брату!
  • Хвалим те Боже!
  • Хвали се ко Црногорац.
  • Хвалити на сва уста.
  • Хвата змије туђим рукама.
  • Хвата муву на сирће.
  • Хвата се у коло, а не уме да игра
  • Хватач муња голим рукама.
  • Хладан ко стена.
  • Хладан ко шприцер.
  • Хлеба и игара.
  • Хлебом га душмани хранили!
  • Хлеб ти се огадио!
  • Хоће ватру која непече.
  • Херој надживи себе
  • Хиљаду зашто хиљаду зато
  • Хлеб јести - није мајсторија; хлеб пећи - мала је мајсторија; а хлеб зарадити - то је највећа мајсторија
  • Хоћеш ли да те сви мрзе, реци свакоме ко је ко.
  • Хранитељ је као и родитељ
  • Хтела би да се јебе ал' да јој не уђе
  • Хоће га сваки ђаво.
  • Хоће хлеба преко погаче.
  • Хоће хлеба без мотике.
  • Храбрима срећа додаје руку.
  • Храбре срећа прати!
А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

Ц[уреди]

  • Цар над царом увек се нађе
  • Царска се не пориче
  • Цару царево а богу божје навјек и амин
  • Цвет је најлепши док је неубран.
  • Црногорци не љубе ланце
  • Целом свету не можеш угодити!
  • Цигани ти кућу кућили!
  • Цару царево,нама наше.
  • Црн му образ!
  • Црно раде а још црње мисле.
  • Цело лето једна шљива,и она црвљива.
  • Цар далеко,а Бог високо.
А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

Ч[уреди]

  • Часна смрт прослави вас живот
  • Чаша иза чаше, а иза чаше истина
  • Чега се мудар стиди, тим се луд поноси
  • Чело, очи и поглед врло често лажу, а говор најчешће.
  • Често малена варница велику ватру ужеже
  • Четири ствари могу да униште цовека: рђава земља, зла жена, лош пород и мртав капитал.
  • Чија сила, тога и правда.
  • Чије јуне, онога и уже
  • Чини добро, доброме се надај, чини лоше, још горем се надај.
  • Чини добро, радуј се, чини лоше, надај се.
  • Чини другом што је теби драго да ти се учини.
  • Чист рачун, дуга љубав
  • Чисти рачуни - добри пријатељи.
  • Чистоћа је пола здравља
  • Човек без слободе, к’о риба без воде
  • Човек жели да је од свакога бољи, а од сина да је гори.
  • Човек има само оно што даје.
  • Човек је тврђи од камена, а слабији од јајета.
  • Човек се до смрти учи
  • Човек се нада док год је душе у њему
  • Човек се позна у три случаја: у јелу, у богатству и у пијанству.
  • Човек се прима према оделу које носи а испраћа према духу.
  • Човек се учи док је жив, па опет луд умре.
  • Човјек све дава за образ, а образ ни за шта
  • Чувај беле новце за црне дане.
  • Чувај се многих ако се не бојиш појединаца.
  • Чувај се оних који кроз смех уједају.
  • Чувај се онога ко ставља образ под опанак.
  • Чувај се тихе воде и пса који ћути.
  • Чутуром се преграби и највеће буре

Џ[уреди]

  • Џаба ти свила и кадифа.
  • Џабе је и сирће слатко.
  • Џабе му је, да дуби на глави.
  • Џин на стакленим ногама.
  • Џак соли треба појести са човеком, да би га добро упознао.
  • Џаба га било!
  • Џаба ти супа кад је слана.
  • Џаба им.
А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш X | Q | W | Y

Ш[уреди]

  • Шета се по оштрици ножа
  • Шило за огњило
  • Шољу млека па у кревет
  • Шта вреди знање без радње
  • Шта зна дете шта је петсто кила
  • Шта ко мисли, о оном и сања
  • Шта ко чини све себи чини
  • Шта ме гледаш, ко да игра бела мечка
  • Шта могу кад волем да кољем(речено на свињокољи)
  • Шта освета чини
  • Шта се хоће то се може
  • Што више силе, више и зла.
  • Што данас не потрошиш, то си стекао.
  • Што их мање титраш то те више спопадају
  • Што их паса лаје, да сваки уједе, зло
  • Што је баби мило то јој се и снило
  • Што је брзо то је кусо
  • Што је већа птица, веће јој гнездо треба
  • Што је више брдо, то је дубља доља.
  • Што је живот скупљи - карактер је јефтинији.
  • Што је свачије, то је ничије.
  • Што један луд замрси, сто мудријех не могу размрсити
  • Што људи имају више, то више желе.
  • Што мачка коти, миша лови.
  • Што не знаш питај онога ко зна
  • Што не умеш поправити, немој ни мењати
  • Што нећеш некоме у очи да кажеш, немој говорити ни за леђима
  • Што си рад да сам знаш, не говори ником
  • Што смије поп, не смије ђак
  • Што срце не запази то ни очи не виде
  • Што ти је живот - тражиш од правде руку, добијеш ногу
  • Што ти је суђено доћи ће ти и преко плота
  • Што ти мени попујеш
  • Што тријезан мисли, (то) пијан говори
  • Што у кући треба, цркви се не даје
  • Што у муз то у гуз
  • Што ходаш кад можеш да пузаш
  • Што човек више живи, више и зна
  • Што човек мање зна то му се његово знање чини обимније
  • Шуга и љубав се не могу сакрити
  • Шугава овца све стадо ошуга
  • Шупаљ си ко црквено звоно
  • Шупље је испод неба
  • Шупљу главу и ветар носи


  • Бeз обзира на изворе самим читањем постојећих пословица сећаш се нове и нико не може да их присваја пошто их није ни написао већ се генерацијама преносе с колена на колено.
  • Један од извора: "Вукови записи", приредио Војислав Ђурић, 1964