Муамер Зукорлић
Муамер Зукорлић (15. фебруар 1970 — 6. новембар 2021) био је српски политичар, председник и главни муфтија Мешихата Исламске заједнице у Србији, универзитетски предавач и публициста.
Цитати[уреди]
„Играње Санџаком значи поигравање са овим делом Србије. Држава је као зграда у којој станари могу да се воле или не воле. Уколико већински станари одлуче да запале један стан, ризикују да се упали цела зграда. Зато се није играти са ватром. Или ће нам свима бити лепо, или ће ватре бити до врха. Само наша кућа горети неће.”
„Од Бошњака у Србији се очекује да стално говоримо како највише волимо Београд, па и после 11 геноцида ми треба да кажемо да их волимо.”
„Уколико би се, којим случајем, мени нешто догодило, наредних 50 година ниједан српски политичар не би смео да дође у Санџак.”
„Захтев Бошњака за успостављање аутономије Санџака је директна последица уставног дефинисања државе Србије као државе српског народа. Да је Србија била дефинисана као грађанска држава, Бошњаци вероватно не би имали потребе за аутономијом.”
„Срби имају скоро све, а Бошњаци имају скоро ништа. У регионалном контексту Срби имају државу Србију и половину БиХ, а не знам како да третирам Црну Гору с обзиром на специфичност.”
„Нисам против да Карађорђе има споменик на Врачару, али сам против тога да главна улица у Сјеници носи његово име јер је под његовом заставом убијено две трећине Сјеничана.”
„Бошњаци у Црној Гори нису азиланти, нити су мањина која је дошла. Бошњаци у Црној Гори су сувласници Црне Горе. [...] Црногорска власт није испунила ни слово споразума о Санџаку као прекограничној регији [...]. Споразум је потписан ван Црне Горе - што значи да има међународни статус.”
„Расим Љајић је име број 1 у Београду у политици, јер се једини одржао 15 година на политичкој сцени, сви су остали су краће били. Београд је пун бошњачких мозгова који се, нажалост, користе у сврхе српског народа. Ко је тренутно доминантан у теологији у Београду, па Мухамед Јусуфспахић. Он је гласнији од свих архијереја и владика и он више промовира православље него сви они заједно. И веома паметно то ради, погледајте како он о исламу прича православним језиком. Па умјесто Алах каже Господ Бог, све је превео. Ако одете у Бајракли џамију на џуму, он прича црквеним нагласком.”
„Српски народ вам не би вратио Мешу Селимовића ни за какве паре, иако је Меша Мехмед, а Мехмед је од Мухамеда. И сада Срби званично пишу о томе да је Меша српски писац. Замислите, Мехмед Меша Селимовић је српски писац?! Дакле, Меша је неспорно генијалац којег Срби присвајају, без обзира какво ми мишљење имали о њему. А разлог томе је што српска култура не може без Меше Селимовића; када њега склоните, ту остаје рупа.”
