Карађорђе Петровић
Ђорђе Петровић (16. новембар [по јулијанском 3. новембар] 1768. — 26. јул [по јулијанском 14. јул] 1817.), познат као Карађорђе и Црни Ђорђе, био је вођа Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевића.
Цитати
[уреди]- Којекуде, ја сам љут и прек човек. Ако неко не послуша и ако пође у страну ја ћу тога да убијем, а којега ухватим у издаји тога ћу да обесим и на страшне муке да ударим. Бојим се да ће те ме замрзети и сваки на своју страну вући, па онда од нас ништа неће бити...
- Кад је правда од света прогната, волемо умрети него живити, и предпочитујемо смрт животу. Боље је умрети него носити окове ропства, без надежде икад ослободити их се. Живот нам је на терет, и ако смо осуђени са потомством нашим на вечито ропство, волемо само жертвовати своју децу него их оставити свирепости наших угнетатеља.
У народном предању
[уреди]- У по поља Ђорђе сабљу вади,
Зулумћарске одсијеца главе.
А кад Ђорђе исијече Турке,
Исијече Турке зулумћаре,
Онда Ђорђе у градове уђе;
Што би Турак’ по градов’ма б’јелим,
Што би Турак’ за сјече, ис’јече;
За предаје што би, то предаде;
За крштења што би, то искрсти.
Кад је Ђорђе Србијом завлад’о,
И Србију крстом прекрстио,
И својијем крилом закрилио
Од Видина пак до воде Дрине,
Од Косова те до Биограда,
’Вако Ђорђе Дрини говорио:
„Дрино водо! племенита међо
Измеђ’ Босне и измеђ’ Србије!
Наскоро ће и то време доћи,
Када ћу ја и тебека прећи
И честиту Босну полазити!”
Други о Карађорђу
[уреди]
Осветити са срећом Народа!
То ће бити радост твојој души,
И награда за смрт мученика! ~ Милица Стојадиновић Српкиња
- Алʼ хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме,
Све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:
Диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,
Из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души. […]
Фараона источнога пред Ђорђем се мрзну силе,
Ђорђем су се српске мишце са витештвом опојиле!
Од Ђорђа се Стамбол тресе, крвожедни отац куге,
Сабљом му се Турци куну — клетве у њих нема друге.
- Карађорђе над Србијом звјездо
За којом је слобода синула,
Ти си лепо браћу осветио
Бирчанина и кнеза Алексу,
И све друге што су попадали,
Над гробом им уздрмао луну
Те су врази пали иљадама,
А тебе ће рука Спаситеља
Осветити са срећом Народа!
То ће бити радост твојој души,
И награда за смрт мученика!- Милица Стојадиновић Српкиња, Карађорђу
- Ђорђе дође, сунце грану,
А Србији дан освану.- Бранко Радичевић, Ђачки растанак (1847), 385–386.
