Миодраг Петровић Чкаља
Миодраг Петровић Чкаља (1. април 1924 — 20. октобар 2003) је био српски глумац.
Цитати[уреди]
„Променило се доста тога. Зида се на све стране. Сад ко то зида и како зида... Људи боље живе, лепо се облаче и мислим да се доста напредовало.”
„Људи свашта причају, али никада оно што треба. Готово три и по години провео сам у болници, сломио сам кук. Пао сам усред собе. Лежао сам у Ургентном центру и дуго чекао на протезу. Коначно је стигла, ставили су је и годину дана сам покушавао да без штака станем на ноге, али нисам успео. Испоставило се да су ми уградили погрешну протезу. Онда сам се сетио свог другара из младости, професора Бранка Радуловића, генија за хирургију. Он ме је поново поставио на ноге.”
„Којим телевизијама? Телевизије нема. То је скуп људи које ја никад у животу нисам видео. Не знам одакле су доведени, шта ту траже. И ја нећу да радим за српску телевизију, телевизију власти. А других нема. Због тога нисам у најгледанијим телевизијским емисијама, јер немам избор. А хумористичких серија одавно нема. Чуо сам да емитују неке мексиканске, вероватно су за неке то праве ствари.”
„Ја, иначе, мрзим политику. Када сам пошао из Крушевца у свет, у Београд, отац ми је рекао: „Сине, немам ништа да ти дам осим једног савета: можеш свачим да се бавиш, буди пијанац, буди швалер, буди шта год хоћеш, али немој да се бавиш. политиком. То је највећа курва која ће те продати онда када мислиш да те највише воли“. Мој отац је због те политике страховито страдао. Био је сиромах, слуга. Пре рата је у време избора ишао по околним селима и за свог газду агитовао. Газда му је давао пола петстодинарке, и када би неко од сељака мом оцу обећао да ће гласати за тог газду, отац је добио од њега и другу половину петстодинарке као награду, а онда све то залепио и добио целу новчаницу. У то време за 500 динара могле су да се купе две краве. А сада се гласови купују уљем и шећером.”
„Последњи хонорар сам примио за Бољи живот, и то не за цео, а после више никад. Неће они да пуштају моје серије. Неке траке са мојим серијама су преснимљене, то знам. Кажу да су много покрали, ја не верујем.”
„Врло сам задовољан како сам провео радни век. Жао ми је што није вредновано како треба, што неке ствари нисам добио, али прежалићу ја и то. Било ми је лепо. И људима је било лепо. И то не може нико да ми одузме.”
