Miodrag Petrović Čkalja
Miodrag Petrović Čkalja (1. april 1924 — 20. oktobar 2003) je bio srpski glumac.
Citati[uredi]
„Promenilo se dosta toga. Zida se na sve strane. Sad ko to zida i kako zida... Ljudi bolje žive, lepo se oblače i mislim da se dosta napredovalo.”
„Ljudi svašta pričaju, ali nikada ono što treba. Gotovo tri i po godini proveo sam u bolnici, slomio sam kuk. Pao sam usred sobe. Ležao sam u Urgentnom centru i dugo čekao na protezu. Konačno je stigla, stavili su je i godinu dana sam pokušavao da bez štaka stanem na noge, ali nisam uspeo. Ispostavilo se da su mi ugradili pogrešnu protezu. Onda sam se setio svog drugara iz mladosti, profesora Branka Radulovića, genija za hirurgiju. On me je ponovo postavio na noge.”
„Kojim televizijama? Televizije nema. To je skup ljudi koje ja nikad u životu nisam video. Ne znam odakle su dovedeni, šta tu traže. I ja neću da radim za srpsku televiziju, televiziju vlasti. A drugih nema. Zbog toga nisam u najgledanijim televizijskim emisijama, jer nemam izbor. A humorističkih serija odavno nema. Čuo sam da emituju neke meksikanske, verovatno su za neke to prave stvari.”
„Ja, inače, mrzim politiku. Kada sam pošao iz Kruševca u svet, u Beograd, otac mi je rekao: „Sine, nemam ništa da ti dam osim jednog saveta: možeš svačim da se baviš, budi pijanac, budi švaler, budi šta god hoćeš, ali nemoj da se baviš. politikom. To je najveća kurva koja će te prodati onda kada misliš da te najviše voli“. Moj otac je zbog te politike strahovito stradao. Bio je siromah, sluga. Pre rata je u vreme izbora išao po okolnim selima i za svog gazdu agitovao. Gazda mu je davao pola petstodinarke, i kada bi neko od seljaka mom ocu obećao da će glasati za tog gazdu, otac je dobio od njega i drugu polovinu petstodinarke kao nagradu, a onda sve to zalepio i dobio celu novčanicu. U to vreme za 500 dinara mogle su da se kupe dve krave. A sada se glasovi kupuju uljem i šećerom.”
„Poslednji honorar sam primio za Bolji život, i to ne za ceo, a posle više nikad. Neće oni da puštaju moje serije. Neke trake sa mojim serijama su presnimljene, to znam. Kažu da su mnogo pokrali, ja ne verujem.”
„Vrlo sam zadovoljan kako sam proveo radni vek. Žao mi je što nije vrednovano kako treba, što neke stvari nisam dobio, ali prežaliću ja i to. Bilo mi je lepo. I ljudima je bilo lepo. I to ne može niko da mi oduzme.”
