Пређи на садржај

Луис Мамфорд

Извор: Викицитат

Луис Мамфорд (19. октобар 1895 – 26. јануар 1990) је био амерички историчар, социолог, филозоф и књижевни критичар.

Цитати[уреди]

„Умро бих срећан када бих знао да на мом надгробном споменику могу бити исписане ове речи: "Овај човек је био апсолутна будала. Ниједна од катастрофалних ствари које је он невољно предвидео никада се није догодила!".”


„Побуђењу емоција и изражавању моралних и естетских вредности морамо дати онолико тежине колико сада дајемо науци, проналаску, практичној организацији. Једно без другог је импотентно.”


„Свака генерација се буни против очева и дружи се са својим дедовима.”


Песимиста сам по питању вероватноћа, оптимиста сам по питању могућности.”


„Огромна материјална померања која је машина направила у нашем физичком окружењу су можда дугорочно мање важна од њеног духовног доприноса нашој култури.”


Сат, а не парна машина, је кључна машина модерног индустријског доба.”


„Данас се појам напретка у једној линији без циља или ограничења чини можда најпарохијалнијим појмом једног врло парохијског века.”


Град је чињеница у природи, попут пећине, ланца скуше или гомиле мрава.”


„Ништа није трајно: свакако не замрзнуте слике варварске моћи са којима нас фашизам сада суочава.”


„Заједница чији живот није наводњаван уметношћу и науком, религијом и филозофијом, из дана у дан, јесте заједница која постоји напола жива.”


„Уравнотеженом човеку ништа није незамисливо, ништа немогуће, под условом да произилази из животних потреба и да је посвећено даљем развоју живота.”


„Главна функција града је да претвори моћ у форму, енергију у културу, мртву материју у живе симболе уметности, биолошку репродукцију у друштвено стваралаштво.”


Ум се репродукује преносећи своје симболе другим посредницима, људским и механичким, осим одређеног мозга који их је први саставио...”


Њујорк је савршен модел града, а не модел савршеног града.”