Пређи на садржај

Лепа села лепо горе

Извор: Викицитат

Лепа села лепо горе је српски филм из 1995. године.

Режија: Срђан Драгојевић. Сценарио: Вања Булић, Срђан Драгојевић, Биљана Максић, Никола Пејаковић, по истинитом догађају када је седам српских војника било девет дана окружено у тунелу Бродар, септембра 1992.

Веља

[уреди]
  • Лепа села лепо горе, а ружна остају ружна чак и кад горе.

Виљушка

[уреди]
  • Да се ви школовани шта питате, отишли би и Срби и Србија у к***ц одавно.
  • Је лʼ знаш ти, несрећо, да су Срби најстарији народ? Док су Шваба, Енглез и Амриканац бре, шесто година јели свињу с рукама ми смо имали ово виљушку, па лепо боц, а Шваба са рукама оста да једе… Најстарији.

Лаза

[уреди]
  • Рекао сам себи нема, нема! Они да геноцидишу цео српски народ, а ја да седим под шљивом (…) Неће моћи буразеру. Неће више швапска ни турска нога крочити овде више ја им кажем. Тако ти је то.
  • Како је код вас горе у Шведској? ʼЛадно, алʼ стандард.

Гвозден

[уреди]
  • Да се не љубимо.

Петар

[уреди]
  • Кажу да рат у човјеку изазива све најбоље и све најгоре. Шта је најбоље?
  • Ето видиш, спалимо село, а не знамо ни како му је име било.
  • Могу да кажем да је та Титова војска била једна од већих несрећа која је човјека могла снаћи.

Дијалози

[уреди]
Халил: Колико оно би седам и шест бога ти?
Милан: Питај учитељицу.
Петар: Кажу да рат у човјеку изазива све најбоље и све најгоре. Шта је најбоље?
Виљушка: А ово ти је куме — Њујорк.
Веља: А знаш ти … да у Њујорку има више становника него свих Срба заједно.
Виљушка: Ах.
Веља: То је кад никад ниси био у Њујорку.
Гвозден: Млад си ти, има још вемена.
Петар: Има једно пророчанство које каже да ће нас Срба да остане таман толико да ћемо сви моћи да станемо под једну крушку! [смех]
Лаза: У том случају сви други могу да стану под један маслачак и то без да се гурају.
Милан: Срећом професоре … што смо ми баш под крушком.
Виљушка: Је ли куме, а шта мислиш ти, је лʼ она пиргава по целом телу?
Лаза: Дајем дваес марке да јесте.
Веља: Је ли капетане, а шта сте учили у војној школи, кол’ко може да потраје литар и по воде на… Снежану и седам патуљака?
[Пружа флашу воде]
Гвозден: Нисам жедан.
Лаза: Рекао сам себи нема – нема! Они да геноцидишу цео српски народ, а ја да седим под шљивом (…) Неће моћи буразеру! Неће више швапска ни турска нога крочити овде више ја им кажем. Тако ти је то. — Како је код вас горе у Шведској? ʼЛадно, алʼ стандард.
Веља: Лепа села лепо горе, [пије] а ружна остају ружна… чак и кад горе. Хоћеш пиво? [пружа му флашу]
…: Овде се неће више враћати.
Петар: Ти би Вељо међу мојим ђацима био најбољи пјесник.
Веља: Кад будеш на … (?) дваес четʼри метра, изађеш начитан ко̂ Рембо.
Лаза: Лепо се осети жар, кад видим оволику ватру, обавезно ожедним.
…: Како се звало ово село?
Веља: Кога уопште боли к***ц за то. [оде]
Петар: Ето видиш, спалимо село, а не знамо ни како му је име било. Кољемо се (…)
Виљушка: Да се ви школовани шта питате, отишли би и Срби и Србија у к***ц одавно.
Петар: Могу да кажем да је та Титова војска била једна од већих несрећа која је човјека могла снаћи.
Веља: Ваше чувено поштење, увек сте били пуни тих срања о поштењу. Ви господине капетане, је лʼ ти мислиш да је једина кућа коју смо ми њима запалили или они нама запалили, поштено зарађена? [Тишин] Јесте к***ц мој! Да је поштено зарађена не би их тако лако палили једни другима. Док вам је ћопави Загорац трпао у дупе америчке доларе знали сте да кењате о братству и јединству да се смешкате једни другима. А онда — онда је дошло време да сведете рачуне. Нема проблема, само што их нисте раније сводили, него сте се педесет година издркавали овде, педесет година карали најбоље п***е, возали најбоља аута, а сад кад вам се кита више не диже, е хајде сад мало да се бавимо поштењем. Е, па искењам се ја на то ваше поштење и на сву ту вашу поштену генерацију.
Виљушка: Хоћу ја… да изјавим нешто. [Скида капу] Ономад сам гледао на телевизији… Је лʼ знаш ти, несрећо, да су Срби најстарији народ? Док су Шваба… Енглез… и Амриканац бре, шесто година јели свињу… с рукама [придиже руке] ми смо имали ово [вади виљушку] виљушку, па лепо боц, а Шваба са рукама оста да једе… Најстарији.
Петар: Ова виљушка нас је и дотерала до ту ʼде смо.
Лиза: Whatʼs wrong with that woman?
Веља: Дизес скво вомен, експлодирен, бум-бум, енд ми сви го у пичка материна.

Улоге

[уреди]

Неуврштено

[уреди]
  • „Ајде Халиле ти га први залилај!“
  • „Охохо вид' ћуне права пиониорска!“
  • „И кад ми дођете на сахрану и видите километре пичетине, схватићете ко је био чика Веља, свакој сам дао по бону.“
  • „Нека, нека. Шали се тета Ђана. Ма не би ти ја у тај тунел код дрекавца ма ни за картон вињака. Нема тијех пара.“
  • „Нaтако бих и њу и тебе, а и луди Гавра ми не би промакао.“
  • „Како ћу овакав у пичарење?“
  • „Оћеш зољу сине? Да га докусуриш!“
  • „Ох! Како си ме зајебо! Мајку ти јебем, шанерску!“
  • „Овде још само мртви четници фале.“
  • „'де сте ви то бре ратовали пизда вам материна, у Дизниленду?“

Спољашње везе

[уреди]
Преузето из „https://sr.wikiquote.org/w/index.php?title=Лепа_села_лепо_горе&oldid=58668”